Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja javnog tužilaštva i sudskih akata donetih u krivičnom postupku. Obaveštenje tužilaštva i nalog suda nisu pojedinačni akti podobni za osporavanje, a oštećeni kao tužilac nema ustavno pravo na vođenje krivičnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 13. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milenka Jovanovića izjavljena protiv obaveštenja Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2924/07 od 15. maja 2008. godine, naloga Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 363/08 od 22. decembra 2008. godine, rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 38/09 od 14. januara 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 307/09 od 5. februara 2009. godine, kao i protiv radnji Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 296/07, Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 2924/07 i Trećeg opštinskog suda u Beogradu u predmetu K. 363/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milenko Jovanović iz Beograda, preko advokata Jovanke Jović Trifunović iz Beograda, uputio je Ustavnom sudu 18. marta 2009. godine podnesak označen kao dopuna ustavne žalbe koja je zavedena pod projem Už. 1542/2008, protiv akata i radnji navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Budući da se radi o novoosporenim aktima i radnjama, Ustavni sud je povodom ovog podneska formirao nov predmet koji je zaveden pod brojem Už. 694/2009.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ustavnom žalbom osporavaju pojedinačni akti i radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih zajemčenih prava i sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je preko punomoćnika podneo Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv 21 lica, zbog više krivičnih dela.

Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je aktom Ktr. 296/08 od 20. februara 2008. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nije nađen osnov za pokretanje krivičnog postupka protiv 13 lica, te da može u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja da preduzme krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Istim dopisom je obavešten da su krivične prijave protiv osam lica ustupljene Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu kao nadležnom za postupanje.

Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je osporenim aktom Ktr. 2924/07 od 15. maja 2008. godine obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv osam lica po krivičnoj prijavi koja je podneta Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, a koja je tom tužilaštvu ustupljena na nadležnost, te da može u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja da preduzme krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe nije podneo zahtev za sprovođenje istarage Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, već je Trećem opštinskom sudu u Beogradu 30. maja 2008. godine uputio „podnesak oštećenog kao tužioca“, navodeći da: „na osnovu odredbi člana 33. st. 3. do 5. Zakonika o krivičnom postupku sud koji je nadležan za izvršioca krivičnog dela nadležan je, po pravilu, i za saučesnika i za lica koja nisu prijavila izvršenje krivičnog dela ili učinioca i sprovešće jedinstveni postupak i doneti jednu presudu“, te je podneo optužnicu protiv osam lica.

Podnosilac ustavne žalbe je preko punomoćnika 12. marta 2008. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu podneo optužnicu, u svojstvu oštećenog kao tužioca, protiv 13 lica zbog više krivičnih dela.

Prvi opštinski sud u Beogradu se rešenjem Kv. 358/08 od 19. marta 2008. godine oglasio mesno nenadležnim za vođenje krivičnog postupka protiv 13 okrivljenih lica i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Trećem opštinskom sudu u Beogradu.

Postupajući predsednik veća Trećeg opštinskog suda u Beogradu je osporenim aktom K. 363/08 od 22. decembra 2008. godine naložio punomoćniku oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da uredi optužni akt podnet tom sudu i poučio ga šta sve podnesak mora da sadrži, kao i koje su posledice nepostupanja po nalogu. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je nalog za uređenje primio 29. decembra 2008. godine, ali po istom nije postupio.

Osporenim rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 38/09 od 14. januara 2009. godine obustavljen je krivični postupak po optužnici oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredbom člana 267. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku predviđeno da odmah po prijemu optužnice predsednik veća pred kojim će se održati glavni pretres ispitaće da li je optužnica propisno sastavljena, pa ako ustanovi da nije, vratiće je tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Ako oštećeni kao tužilac propusti pomenuti rok, smatraće se da je odustao od gonjenja, pa će se postupak obustaviti. Kako u konkretnom slučaju punomoćnik oštećenog kao tužioca nije postupio po nalogu predsednika veća od 22. decembra 2008. godine i nije dostavio uređeni optužni akt, to je veće na osnovu svega navedenog...odlučilo kao u dispozitivu.“ Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koju je Okružni sud u Beogradu osporenim rešenjem Kž. 307/09 od 5. februara 2009. godine odbio kao neosnovanu.

4. Polazeći od prethodno iznete sadržine osporenih akata i radnji, Ustavni sud ističe da osporeno obaveštenje Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 2924/07 od 15. maja 2008. godine (kojim je podnosilac ustavne žalbe obavešten da Tužilaštvo nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka i da može da preduzme krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu), nalog Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 363/08 od 22. decembra 2008. godine (kojim je podnosiocu naloženo da uredi optužni akt upućen tom sudu i kojim je poučen šta sve podnesak mora da sadrži, kao i koje su posledice nepostupanja po nalogu), kao ni „radnje Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 296/07, Četvrtog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr. 2924/07 i Trećeg opštinskog suda u Beogradu u predmetu K. 363/08“, prema pravnom stavu Ustavnog suda, ne predstavljaju pojedinačne akte i radnje protiv kojih je, saglasno odredabama člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, dozvoljena ustavna žalba, jer ovim aktima i radnjama nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Stoga je u odnosu na navedene akte i radnje Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. U odnosu na osporeno rešenje Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 38/09 od 14. januara 2009. godine i rešenje Okružnog suda u Beogradu Kž. 307/09 od 5. februara 2009. godine, a kojima je pravnosnažno obustavljen krivični postupak po optužnici koju je podnosilac ustavne žalbe podneo u svojstvu oštećenog kao tužioca, jer u ostavljenom roku nije postupio po nalogu suda i uredio podneti optužni akt, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da iz sadržine člana 32. stav 1. Ustava sledi da se u krivičnom postupku pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom licu, jer se radi o postupku u kome se odlučuje o optužbama koje su nekom licu stavljene na teret. Stoga Ustav oštećenom koji ima svojstvo tužioca, kao ni privatnom tužiocu ne jemči pravo da će protiv određenog lica biti vođen krivični postupak, niti da će to lice biti oglašeno krivim. Ovo tim pre ukoliko sam oštećeni kao tužilac, kao u konkretnom slučaju, ne postupajući po nalogu suda da otkloni nedostatke u podnetom optužnom aktu, ne obezbedi procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o tome da je podnosiocu „uskraćeno pravo na pristup sudu“ ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ista ocena Ustavnog suda odnosi se i na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, s obzirom na to da navode o povredi označenog prava podnosilac zasniva zapravo na povredi prava na pravično suđenje, dok je, sa druge strane osporeno drugostepeno rešenje nesporan dokaz da je u konkretnom slučaju podnosilac imao i da je iskoristio pravo da protiv prvostepenog rešenja izjavi žalbu i da je o njegovoj žalbi nadležni sud meritorno odlučio.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti