Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu, jer podnosiocu nije namireno potraživanje priznato u stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Dosuđena je naknada materijalne štete na teret budžetskih sredstava Republike Srbije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6940/2015
27.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. iz B. kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog dela potraživanja utvrđenog u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. S. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 251/15 od 13. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 258/15 od 26. juna 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz B. kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 28. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 251/15 od 13. maja 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 258/15 od 26. juna 2015. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da iznos od 20.000 dinara koji mu je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) ne predstavlja pravično zadovoljenje; da nije naplatio potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na imovinu. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 19. marta 2007. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP T. „V.“ iz Vučja, i to po popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 2663/03 od 7. oktobra 2003. godine, kojom je obavezan tuženi DP T. „V.“ iz Vučja da tužiocu S. S. na ime neisplaćene zarade isplati određeni novčani iznos.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem I. 1313/07 od 8. maja 2007. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine pokrenut je stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP T. „V.“ iz Vučja. Podnosilac ustavne žalbe prijavio je potraživanje u stečajnom postupku (broj prijave 483), koje mu je priznato u iznosu od 678.000,00 dinara, dok je u iznosu od 373.664,00 dinara osporeno.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4.St. 251/15 od 13. maja 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni stečajni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 280.000,00 dinara odbijen, kao neosnovan; u stavu četvrtom izreke zahtevi predlagača da mu se utvrdi povreda prava na imovinu i dosudi materijalna šteta su odbačeni. Predlagač je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.gp. 258/15 od 26. juna 2015. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika DP T. „V.“ iz Vučja, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji mu nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatog dela potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US i 40/15-dr. zakon), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosioca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca u delu kojim su osporeni rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 251/15 od 13. maja 2015. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 258/15 od 26. juna 2015. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova eventualna povreda ustavnog prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti