Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro devet godina. Kao glavni razlog navodi se neaktivnost prvostepenog suda. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. P . iz Pirota, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. oktobra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. P . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 1086/18 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Pirotu Iv. 1201/11) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo K. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. P . iz Pirota podne o je Ustavnom sudu, 13. jula 2020. godine, preko punomoćnika B. R , advokata iz Pirota, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 1086/18 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Pirotu Iv. 1201/11) i protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž. 1061/19 od 5. juna 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da mu je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je „suđenje“, koje je započelo podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave za neplaćene mesečne račune za električnu energiju, okončano tek posle devet godina osporenom presudom donetom u parničnom postupku. Iznoseći ceo tog postupka, podnosilac ukazuje da on nije doprineo dužini trajanja postupka, te da je uzrok za njegovo neopravdano devetogodišnje trajanje, pre svega, to što mu je rešenje o izvršenju u ručeno posle više od pet godina od donošenja . Ističe da je osporenom presudom Višeg suda u Pirotu pravnosnažno usvojen tužbeni zahtev tužioca JP „E .“ Beograd protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi duga, uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Podnosilac posebno osporava utvrđeno činjenično stanje i izvedeni pravni zaključak suda o prekidu toka zastarelosti, te ističe da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu , jer je sud odlučio da on plati tužiocu naknadu za utrošenu električnu energiju bez obzira što je potraživanje tužioca zastarelo. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u raz umnom roku u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu P. 1086/18, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac Privredno društvo … „J.“ doo Niš – E. Pirot podne lo je , 4. jula 201 1. godine, Osnovnom sudu u Pirotu, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčane tražbine u iznosu od 208.427,54 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29. juna 2011. godine, na ime neplaćene a utrošene električne energije, prema obračunu broj 110 od 1. juna 2011. godine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem Iv. 1201/11 od 18. jula 201 1. godine dozvolio predloženo izvršenje. Prema povratnici, dostava rešenja o izvršenju izvršnom dužniku je naložena 29. jula 2011. godine, ali je ista vrćena sudu 9. avgusta 2011. godine sa izveštajem da je izvršni dužnik nepoznat na adresi.

Zaključkom Osnovnog suda u Pirotu Iv. 1201/11 od 15. juna 2016. godine pozvan je poverilac da u roku od 5 dana dostavi tom sudu tačnu adresu izvršnog dužnika ili bliže podatke o njemu (JMBG, broj lične karte, ime oca, da li je u radnom odnosu ili penziji i sl.).

Podneskom izvršnog poverioca od 23. juna 2016. godine je postupljeno po nalogu suda i izvršni poverilac se izjasnio – predložio da sud nastavi postupak izvršenja protiv izvršnog dužnika.

Rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu Iv. 1201/11 od 18. jula 2011. godine je 8. septembra 2016. godine uručeno izvršnom dužniku, a posle jedne neuspele dostave.

Odlučujući po prigovoru izvršnog dužnika od 12. septembra 2016. godine, Osnovni sud u Pirotu je rešenjem Iv. 1201/11 stavio van snage rešenje o izvršenju istog suda Iv. 1201/11 od 18. jula 2011. godine i ukinuo sve sprovedene radnje, s tim da se po pravnosnažnosti rešenja postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga i da se spisi predmeta dostave parničnom odeljenju istog suda. Predmet je pred O snovnim sudom u Pirotu dobio broj P. 2544/16. Zamenik predsednika suda je rešenjem Su VII broj 39-58/16 od 4. novembra 2016. godine usvojio zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, i predmet dodelio u rad drugom sudiji.

U postupku pred prvostepenim sudom bilo je zakazano sedam ročišta za glavnu rasprava, a održano je pet. Dva ročišta nisu održana jer su nalaz sudskog veštaka, te njegov dopunski nalaz, uručeni strankama neposredno pre ročišta. U dokaznom postupku je sprovedeno finansijsko veštačenje, saslušan tuženi u svojstvu parnične stranke, te saslušani jedan svedok i veštak. U toku postupka tužilac je tačno označio svoje ime, te dva puta smanjivao tužbeni zahtev, a u skladu s a delimičnim izmiriva njem dug a od strane tuženog i nalaz om veštaka.

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P. 2544/16 od 6. marta 201 8. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da na ime duga za utrošenu električnu energiju za period od 1. decembra 1993. godine do 1. jula 2011. godine isplati iznos od 1 63.032,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 4. jula 201 1. godine pa do konačne isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 34.120,00 dinara. U stavu drugom navedene presude je ukinuto u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu Iv. 1201/11 od 8. jula 201 1. godine.

Odlučujući o žalbi tuženog, Viši sud u Pirotu je rešenjem Gž. 316/18 od 3. decembra 2018. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Predmet je pred Osnovnim sudom u Pirotu dobio broj P. 1086/18.

U ponovnom prvostepenenom postupku, nakon četiri zakazana i održana ročišta, 21. maja 2019. godine , zaključena je glavnu rasprava. U dokaznom postupku je sprovedeno još jedno dopunsko veštačenje preko veštaka finansijske struke, saslušan je tuženi u svojstvu parnične stranke i veštak.

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P. 1086/18 od 21. maja 2019. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da na ime duga za utrošenu električnu energiju za period od 1. decembra 1993. godine do 1. jula 2011. godine isplati iznos od 106.859,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12. jula 2012. godine pa do konačne isplate, a na ime dospele a neplaćene kamate na glavni dug na dan 11. jula 2012. godine isplati iznos od 11.992,40 dinara, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 42.354,00 dinara. U stavu drugom navedene presude je ukinuto u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu Iv. 1201/11 od 8. jula 2011. godine.

Presudom Višeg suda u Pirotu Gž. 1061/19 od 5. juna 2020. godine je potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P. 1086/18 od 21. maja 2019. godine, a odbijena kao neosnovana žalba tuženog.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe , utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak pokrenut 4. jula 2011. godine, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Osnovnom sudu u Pirotu i da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Pirotu Gž. 1061/19 od 5. juna 2020. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao osam godina i 11 meseci, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio pravno i činjenično složen.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se predmet spora reši u okviru standarda razumnog roka i da svojim ponašanje, niti ponašanjem njegovog punomoćnika, nije doprineo dužini trajanja postupka .

Osnovni razlog dugom trajanju, najpre izvršnog, pa parničnog postupka , koji se moraju posmatrati kao jedinstvena celina, je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetom predlogu za izvršenje i podnetoj tužbi, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ispitujući ponašanje sudova, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je prvostepeni sud, u izvršnom postupku koji je po svojoj prirodi hitan, doneo rešenje o izvršenju nakon 14 dana, gledajući od dana podnošenja predloga za izvršenje, a zatim da je to rešenje uručio podnosiocu posle više od pet godina, posle perioda neaktivnosti od skoro pet godina povodom u vezi sa dostavom rešenja. Posle stavljanja van snage rešenja o izvršenju, te određivanja nastavka postupka pred parničnim sudom 30. septembra 2016. go dine, parnični postupak je okončan za još tri godine i devet meseci, s tim da je u ovom delu postupka prva prvostepena presuda bila ukinuta i u ponovnom suđenju odlučeno pravnosnažno u ovoj pravnoj stvari.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 1086/18 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Pirotu Iv. 1201/11).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja postupka i doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo , pogotovu što je i podnosilac tražio da mu se dosudi taj iznos.

7. Ustavni sud je, uvidom u osporenu presudu, utvrdio da ona sadrži detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju relevantnog prava, te je stoga, ocenio da se navodi podnosioca, ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već da podnosilac, ponavljajući žalbene navode protiv prvostepene presude, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporene presude.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje na to da nije ovlašćen da umesto i nakon redovnih sudova ocenjuje dokaze izvedene u sudskom postupku i da time preuzima sudsku nadležnost, niti da utvrđuje činjenično stanje i da se izjašnjava o osnovanosti tužbenog zahteva, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je osporena presuda rezultat očigledne proizvoljnosti i arbitrarnosti u postupanju, što u konkretnom predmetu nije slučaj.

Ispitujući navode podnosioca, Ustavni sud je, a na osnovu uvida u presudu donetu u predmetnom parničnom postupku, ocenio da je postupajući sud u svojoj odluci na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku razmotrio sporna pitanja, koja su bila od uticaja za odluku o predmetnom tužbenom zahtevu, a prevashodno povodom zastarelosti duga i prekida zastarelosti. Ovo pogotovu, u situaciji kada podnosilac prilikom izvršenih uplata nije označio period za koji vrši uplatu, odnosno određeni račun, zbog čega se njegove uplate tretiraju kao uplate za dugovanja po redosledu njihovog dospeća, kao i da je izvršenim uplatama tuženi priznao dug što je dovelo do prekida rokova zastarelosti, koji su od dana uplate ponovo počeli da teku.

U pogledu istaknute povrede prava iz člana 58 . stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu označenog prava obrazlaže na identičan način kao i povredu prava na pravično suđenje, pa se nije posebno bavio tim navodima.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.