Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i neiscrpljivanju pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu jedne podnositeljke zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku, dok je žalbu druge dvojice podnosilaca odbacio. Oni nisu iskoristili pravna sredstva u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6948/2016
05.07.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G . R, J . S . i B . R, svih iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. R . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe G. R . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Čačku St. 7/10, umanjenih za već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba J. S . i B . R . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. R, J . S . i B . R, svi iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 9. septembra 2016. godine, preko punomoćnika J. B, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10.

Podnosioci ustavne žalbe navode da je njihovom pravnom prethodniku sudskim poravnanjem utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa prema poslodavcu nad kojim je kasnije otvoren stečajni postupak, te da su oni kao univerzalni sukcesori sada pok. S.R. prijavili potraživanje u stečajnom postupku. Ističu da su zbog dugog trajanja stečajnog postupka podneli zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, pa da je pravnosnažnim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 2449/15 od 12. maja 2016. godine utvrđeno da je podnositeljki ustavne žalbe G. R . u tom predmetu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da su se stekli uslovi da Ustavni sud odluči o njihovoj ustavnoj žalbi zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnosioci ustavne žalbe predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da im utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, kao i pravo na naknadu troškova za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta u kome je doneto rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 2449/15 od 12. maja 2016. godine , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Privredni apelacioni sud je 12. maja 2016. godine doneo rešenje R4 St. 2449/15, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio zahtev predlagača G. R, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložio Privrednom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično usvojio zahtev predlagača za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i utvrdio njeno pravo na primerenu naknadu u iznosu od 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo na troškove ovog postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbio kao neosnovan zahtev predlagača za navedenu naknadu preko iznosa koji je dosuđen stavom trećim izreke. Privredni apelacioni sud je u obrazloženju pomenutog rešenja konstatovao da je u ustavnoj žalbi (koju je tretirao kao zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2013. godine) navedeno da su J . S . i B . R . ovlastili G . R . da podnese ustavnu žalbu u njihovo ime, ali tom prilikom nije odlučio o osnovanosti zahteva navedenih lica.

Odlučujući o žalbi predlagača G. R . izjavljenoj protiv stava trećeg i četvrtog izreke prvostepenog rešenja, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž gp. 1058/2016 od 15. septembra 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje u navedenom delu, prihvatajući u celini pravno stanovište Privrednog apelacionog suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS'“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji se na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15 i 106/15) primenjivao i na postupak u kome je doneto rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 2449/15 od 12. maja 2016. godine, je propisano: da stranka, ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima je morao da odluči presudom, može u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude, pa da će se, ako stranka ne predloži donošenje dopunske presude u roku iz stava 1. ovog člana, smatrati da je tužba u tom delu povučena (član 356. st. 1. i st. 3); da će prvostepeni sud, ako je pored predloga za dopunu presude izjavljena i žalba protiv presude, zastati sa dostavljanjem ove žalbe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za žalbu protiv ove odluke, te da se, ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena žalba, ova žalba zajedno sa žalbom protiv presude dostavlja drugostepenom sudu i da će se, ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zbog toga što prvostepeni sud nije presudom odlučio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, žalba smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda (član 358.).

5. Analizirajući navode podnositeljke ustavne žalbe G. R . o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 7/10, Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe G . R , koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika Društvenog preduzeća „G.“ iz Čačka, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava ove podnositeljke na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe G . R . ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji joj nisu isplaćeni (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo navedene podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Čačku St. 7/10, umanjenih za već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući procesne pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi podnosilaca J. S . i B . R, Ustavni sud napominje da se zaštita prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava može tražiti u postupku po ustavnoj žalbi tek nakon okončanja postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred nadležnim redovnim sudom. Imajući u vidu da se navedeni podnosioci ustavne žalbe pozivaju na povredu prava na imovinu u stečajnom postupku koji je još uvek u toku, Ustavni sud ukazuje da je posle izmena Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) u pravni sistem Republike Srbije od 21. maja 2014. godine uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a da je od 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je takođe predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud.

U tom kontekstu, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 2449/15 od 12. maja 2016. godine usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnositeljke ustavne žalbe G. R . zbog dugog trajanja pomenutog stečajnog postupka, pa da je prvostepeni sud propustio da odluči o osnovanosti zahteva podnosilaca J . S . i B . R, uprkos tome što je u obrazloženju rešenja konstatovao da su i oni posegli za navedenim pravnim sredstvom. Međutim, Ustavni sud je zaključio da je samo podnositeljka ustavne žalbe G . R . izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja u delu kojim je odlučeno o novčanoj naknadi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i troškovima postupka, a da podnosioci J . S . i B . R . nisu podneli bilo predlog za donošenje dopunskog rešenja, bilo žalbu protiv navedenog rešenja koja bi se imala smatrati navedenim predlogom, a što su u konkretnom slučaju mogli da učine na osnovu odredaba čl. 356. i čl. 358. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine koji se shodno primenjivao na postupak po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir ovakvo pasivno držanje podnosilaca ustavne žalbe J . S . i B . R . u predmetnom vanparničnom postupku, zbog čega je protekom roka za podnošenje predloga za donošenje dopunskog rešenja nastupila i pravna fikcija o povlačenju zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u smislu odredbe člana 356. stav 3. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, Ustavni sud nalazi da navedeni podnosioci pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili zakonom propisan pravni put za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu podnosilaca J. S . i B . R, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu i spunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

U vezi zahteva podnosi teljke ustavne žalbe G . R . za naknadu troškova postupka po ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano Uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i neiscrpljivanju pravnih sredstava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti