Usvojena ustavna žalba zbog nenaplaćenog potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na imovinu i dosudio naknadu materijalne štete. Povreda je nastala jer potraživanje podnositeljke, utvrđeno u stečajnom postupku, nije namireno zbog dugog trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić , dr Goran P. Ilić , Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. I . iz sela V . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba R. I . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđen og u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. R. I . iz sela V . kod Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 28. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije , u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09), kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 869/15 od 6. aprila 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g p. 234/15 od 3. jula 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, smatrajući da joj je pravo na pravično suđenje povređeno visinom dosuđene naknade nematerijalne štete, a pravo na imovinu time što su i redovni sudovi utvrdili da postupak u kome treba da namiri svoje potraživanje nerazumno dugo traje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 869/15 od 6. aprila 2015. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača R. I , ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 300.000 dinara; u stavu IV izreke je odbačen je zahtev za isplatu naknade materijalne štete u iznosu od 211.200,18 dinara; u stavu V izreke odbačen je zahtev predlagača kojim je traženo da joj se utvrdi povreda prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku; u stavu VI predlagaču je na ime troškova ovog postupka dosuđen iznos od 6.000,00 dinara .

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 234/13 od 3. jula 2015. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno rešenje R4 St. 869/14 od 6. aprila 2015. godine. Vrhovni kasacioni sud je pri tome očiglednom omaškom, ceneći osporeno prvostepeno rešenje, predmetni postupak stečaja označio brojem St. 23/10, umesto brojem St. 11/10. Ipak, Ustavni sud konstatuje da se u ovom slučaju radi o tehničkom, a ne suštinskom nedostatku rešenja Vrhovnog kasacion og sud a Rž gp. 234/13 od 3. jula 2015. godine, budući da iz njegove sadržine proizlazi da je ovaj sud cenio pravni položaj predlagača u postupku stečaja koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 11/10.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe kojima je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, Ustavni sud konstatuje da propust suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe, koje je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP TI „V .“ sa p.o, Vučje , u stečaju, koj e ima državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudsk om odluk om (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen og u stečajnom postupku, koji joj nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi teljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjen og za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ističe nezadovoljstvo činjenicom da je njen zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja stečajnog postupka odbijen kao neosnovan.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o činjenici (ne)dosuđivanja naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, postupajući sudovi su obrazložili i deo svoje odluke koji se odnosi na odbijanje zahteva za naknadu nematerijalne štete podnositeljki ustavne žalbe, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i njegov primarni cilj.

S obzirom na izneto, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuje tvrdnja o povredi označenog prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom oceni zakonitost osporenog akta. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 4 6. tačka 9. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog nenaplaćenog potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti