Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja rešenja o izvršenju protiv društvenog preduzeća u restrukturiranju. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa, na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6955/2015
21.04.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, m r Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. maja 2016. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba M . B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34484/10 (ranije predmet I. 1142/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1142/08 od 2. septembra 2008. godine i I. 1142/08 od 13. marta 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tim osnovama. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B. iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 1 . avgusta 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34484/10 (ranije predmet I. 1142/08). Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-6272/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 90/14 od 17. aprila 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34484/10 (ranije predmet I. 1142/08) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 90/14 od 28 . oktobra 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už -6955/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1142/08 od 2. septembra 2008. godine usvojen je predl og za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 676/07 od 21. januara 2008 . godine, kojom je obavezana Kompanija "S." a.d. "S. – a.", u restrukturiranju, iz Č , kao izvršni dužnik, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplati na ime neisplaćene zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršenja, i to: popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, bliže označenih u predlogu za izvršenje, i od tako dobijenih sredstava isplatom na tekući račun izvršnog poverioca do postupnog namirenja. Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1142/08 od 13. marta 2009. godine, usvojen je predlog izvršnog poverioca za donošenje dodatnog rešenja o izvršenju radi naplate neisplaćenih troškova parničnog postupka u iznosu od 11.977,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21. januara 2008. godine pa sve do konačne isplate takođe popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika .

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 90/14 od 17. aprila 2014. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača M. B . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34484/10 (ranije predmet I. 1142/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u raz umnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku , a u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca za dosuđivanje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.500,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplat e na teret Republike Srbije. Stavom četvrtim izreke rešenja određeno je da se spisi predmeta vrate Ustavnom sudu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije i zahtevu predlagača o naknadi štete .

U obrazloženju prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 34484/10 (ranije predmet I. 1142/08) utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 26. avgusta 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje; da je 2. septembra 2008. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1142/08; da je Opštinski sud u Čačku doneo dopunsko rešenje I. 1142/08 od 13. marta 2009. godine radi naplate neisplaćenih troškova parničnog postupka, a da je nakon toga predmet dat u rad sudskom izvršitelju; da je usled pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1142/08 od 21. oktobra 2009. godine prekinut postupak izvršenja, nakon čega nije preduzeta nijedna radnja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog prekoračenja razumnog roka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da u smislu odredbe člana 8b Zakona o uređenju sudova, a razmatrajući zahtev podnosioca kojim je tražio naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, sud može, ali ne mora odrediti istu, ta da je u konkretnom slučaju nalog prvostepenom (izvršnom) sudu za ubrzanje postupka dovoljna satisfakcija, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Ržg. 632/15 od 17. jun a 2015. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu trećem i četvrtom izreke rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 1. avgusta 2013. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34484/10 (ranije predmet I. 1142/08) , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj s ud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog s uda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je , pored drugih, i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1142/08 od 2. septembra 2008. godine i I. 1142/08 od 13. marta 2009. godine, umanjenih za e ventualno naplaćene iznose po tim osnovama. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti