Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog propusta nadležnog suda da namiri potraživanje podnositeljke u izvršnim postupcima protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Dosuđuje se naknada materijalne štete u visini priznatog potraživanja u stečaju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. O. iz Stefa , Narodna Demokratska Republika Alžir, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. januara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. O. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 235/18 – Kv. 1330/18 od 17. aprila 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 669/18 od 7. maja 2018. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. O. iz Stefa, Narodna Demokratska Republika Alžir, podneo je Ustavnom sudu, 11. juna 201 8. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 235/18 – Kv. 1330/18 od 17. aprila 2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 669/18 od 7. maja 2018. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 21, 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno:

- da prvostepeni sud u osporenom rešenju ponavlja iste razloge, a koji ne zadovoljavaju standarde prava na pravično suđenje;

- da je „jasno da se sud ne upušta u razmatranje opravdanosti daljeg trajanja mere pritvora, već da samo po službenoj dužnosti prepisuje prethodna rešenja i produžava dalje trajanje pritvora“;

- da sud ne obrazlaže zašto činjenice da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, migrant, državljanin Alžira, kao i da nema prijavljeno boravište u Beogradu, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;

- da je „sud produžio pritvor podnosiocu i pod izgovorom da u konkretnom slučaju postoje osobite okolnosti da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a da pri tom ne navodi niti jednu okolnost koja na to ukazuje“;

- da drugostepeni sud suštinski nije razmotrio žalbene navode;

- da je „jasno da razlozi koji se po automatizmu ponavljaju u svim prvostepenim i drugostepenim rešenjima nisu niti relevantni niti dovoljni da bu opravdali dalje trajanje pritvora“.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja, te da utvrdi pravo na naknadu štete podnosiocu ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije, utvrdio:

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 40/18 od 27. januara 2018. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, prema okrivljenima A. O . i M. A . određen pritvor koji im se ima računati od 25. januara 2018. godine od 22,00 časova kada su lišeni slobode;

- da je naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kti. 54/18 od 27. januara 2018. godine određeno da se sprovede istraga protiv napred navedenih okrivljenih, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 40/18 – Kv. 449/18 od 6. februara 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp. 40/18 od 27. januara 2018. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 40/18 od 23. februara 2018. godine prema okrivljenom A. O . produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 40/18 – Kv. 950/18 od 15. marta 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja istog suda Kpp. 40/18 od 23. februara 2018. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp. 40/18 od 23. marta 2018. godine, a koje je potvrđeno rešenjem istog suda Kpp. 40/18 – Kv. 1278/18 od 12. aprila 2018. godine, produžen pritvor podnosiocu;

- da je optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 210/18 od 16. aprila 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 235/18 – Kv. 1330/18 od 17. aprila 2018. godine prema okrivljenom produžen pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu po ovom rešenju može trajati najduže 30 dana; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „po nalaženju veća stoje zakonski razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog A. O . po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1. ZKP, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, te da je okrivljeni državljanin Alžira, sa prebivalištem u toj zemlji u gradu Stef, a pri čemu je okrivljeni migrant sa neprijavljenim boravištem u Beogradu, dakle lice bez namere da se duže zadržava na teritoriji Republike Srbije , čije lične i porodične prilike ničim nisu trajnije vezane za teritoriju Republike Srbije, to po stavu ovog veća, navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će se okrivljeni ukoliko bude pušten na slobodu dati u bekstvo i tako postati nedostupan pravosudnim organima, zbog čega se njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po ovom zakonskom osnovu pokazuje kao nužna i neophodna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Takođe, po nalaženju veća stoje zakonski razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog A. O . u pritvoru propisani i odredbom člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni zajedno sa K . N . A, prema kome je postupak razdvojen izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, na taj način što je u iznajmljenom stanu koji su zajedno koristili neovlašćeno držao radi prodaje supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to kanabis u ukupnoj količini od 498,19 grama i amfetamin u ukupnoj količini od 928,54 grama, te da je kritičnom prilikom pronađena i jedna elektronska vagica sive boje sa tragovima opojne droge amfetamina, kokaina i kofeina, dakle da je kritičnom prilikom kod okrivljenog pored predmetne opojne droge pronađeno i sredstvo za razmeravanje iste, a pri opšte poznatoj okolnosti da se prodajom opojne droge stiče velika materijalna dobit, to sve napred navedene okolnosti i po oceni veća, u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da će okrivljeni, ukoliko bude pušten na slobodu ponoviti krivično delo zbog čega se njegovo zadržavanje u pritvoru i po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, pokazuje dao nužna i neophodna mera za nesm etano vođenje krivičnog postupka…“;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 669/18 od 7. maja 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 235/18 – Kv. 1330/18 od 17. aprila 2018. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta, da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. st. 1. do 4. ); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 1. do 3. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tač. 1) i 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća, da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. st. 1. do 3.).

5. Podnosilac smatra da su mu osporenim rešenjima povređena prava iz člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je povredu prava na pravično suđenje cenio kroz istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda navedenih prava identični.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 25. januara 201 8. godine, tako da je zaključno sa produženjem pritvora osporenim rešenjima do 17. maja 2018. godine, u pritvoru boravio skoro četiri meseca.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31 . Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano . Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnosiocu ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu K. 235/18 – Kv. 1330/18 od 17. aprila 2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 669/18 od 7. maja 2018. godine povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 31 . Ustava.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15 ), u ovom delu ustavnu žalbu odbio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud ukazuje da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo zabrane diskriminacije u skladu sa kojim se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je njegova povreda akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava, odnosno slobode, a do čega u konkretnom slučaju nije došlo, kao što je to već detaljno objašnjeno u prethodnom delu obrazloženja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti