Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete zbog neažurnosti prvostepenog suda, dok se žalba odbacuje u delu o pravičnom suđenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G . iz Varvarina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. juna 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinca u Varvarinu u predmetu P. 1135/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Varvarinu P. 557/06) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G . iz Varvarina je podneo Ustavnom sudu, 10. septembra 2016. godine, ustavnu žalbu protiv presuda Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinca u Varvarinu P. 1135/13 od 13. januara 2016. godine i Višeg suda u Kruševcu Gž. 510/16 od 19. jula 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku vođenom pred Osnovnim sudom u Kruševcu - Sudska jedinca u Varvarinu u predmetu P. 1135/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda Varvarinu P. 557/06) , zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac osporava presude kojima je pravnosnažno delimično usvojen njegov tužbeni zahtev radi naknade štete nastale neplaćanjem pruženih advokatskih usluga tuženom, ističući da činjenično stanje nije potpuno utvrđeno u sudskom postupku koji je preth odio odlukama, kao da nije pravilan zaključak sudova da on nije dokazao da mu pripada tražena naknada, u delu u kome je odbijen njegov tužbeni zahtev. Podnosilac, pored povrede prava na pravično suđenje, ističe i povredu prava na suđenje u razumnom roku jer je ovaj "najobičniji" spor za naknadu štete predugo trajao, tako da je zbog neangažovanja nadležnih prvostepenih sudova "izgubio svaki smisao". Predlaže da Sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, odredi naknadu štete zbog suđenja "u nerazumnom roku" i "nepravičnog i nezakonitog" suđenja, te podnosiocu dosudi naknadu troškova u ustavnosudskom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P. 1135/13 Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinca Varvarin (inicijalno predmet ranijeg Opštinskog suda u Varvarinu P. 557/06, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, protiv tuženog Z.M. iz Parcana, podneo je 29. decembra 2006. godine Opštinskom sudu u Varvarinu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi naknade štete. Predmet je kod Opštinskog suda zaveden pod brojem P. 557/06. Nakon dva neodržana ročišta od 5. aprila i 2. jul a 2007. godine pred Opštinskim sudom , jer nije bilo uredne dostave poziva tuženom koji se odselio i nepoznat je na adresi iz tužbe , Osnovni sud u Kruševcu - Sudska jedinca u Varvarinu (nadležan nakon uspostavljene nove mreže sudova u 2010. godini) je , r ešenjem P. 622/10 od 8. novembra 20 10. godine, naložio tužiocu da predujmi troškove za objavljivanje oglasa o postavljanju privremenog zastupnik a tuženom . Ovo rešenje je tužiocu uručeno 20. januara 2011. godine.

Osnovni sud u Kruševcu - Sudska jedinca Varvarin je doneo rešenje P. 622/10 od 28. juna 2011. godine kojim se tužba smatra povučenom, jer tužilac nije postupio po nalogu suda o uplati troškova objavljivanje oglasa o postavljanju privremenog zastupnika tuženom. Po žalbi tužioca sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje od 19. jula 20 11. godine, rešenjem toga suda P. 622/10 od 4. januara 2013. godine je usvojen njegov predlog za vraćanje u pređašnje stanje i ponovo tužiocu naloženo da predujmi troškove za objavljivanje oglasa o postavljanju privremenog zastupnika tuženom. Predmet je dobio novi broj P. 1135/13. Tužilac je uz podnesak od 16. aprila 2013. godine dostavio dokaz da je tog dana uplatio predujam troškova.

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinca u Varvarinu P. 1135/13 od 24. oktobra 201 3. godine je tuženom postavljen privremen i zastupnik .

Do donošenja presude Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinca Varvarin P. 1135/13 od 13. januara 2016. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, bilo je zakazano šest ročišta za glavnu raspravu, od kojih su četiri održana. Na održanim ročištima je saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke, te izvršen uvid u spise predmeta krivičnog, parničnog i izvršnog postupka. Dva ročišta nisu održana, i to: zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jer je tuženi tražio odlaganje.

Odlučujući o žalbi tužioca, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinca u Varvarinu P. 1135/13 od 13. januara 2016. godine, Viši sud u Kruševcu je presudom Gž. 510/16 od 19. jula 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvoste penu presudu u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke. Osporena presuda uručena je podnosiocu 11. avgusta 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao u konkretnoj parnici, propisano je da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 29. decembra 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Varvarinu, a okončan je 11. avgusta 2016. godine, uručenjem presude V išeg suda u Kruševcu Gž. 510/16 od 19. jula 2016. godine, te utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno trajao devet godina, osam meseci i 14 dan a.

Prilikom ocene da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak, čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, nije bio činjenično i pravno složen da bi to moglo opravdati njegovo trajanje u dve sudske instance od više od devet godina.

Ustavni sud konstatuje da je podnosi lac ustavne žalbe ima o nesumnjiv interes da se spor hitno okonča, imajući u vidu vrstu spora i značaj spornog pitanja koje je trebalo razrešiti. Podnosi lac je svojim ponašanjem u izvesnoj meri doprineo dužini trajanja postupka , time što nije u ostavljenom roku uplatio predujam troškova za objavljivanje oglasa o postavljanju privremenog zastupnika tuženom , što je uslovilo da sud posle šest meseci od proteka tog roka donese rešenje da se tužba smatra povučenom, a da tužilac, tek po usvajanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje, po ponovljenom nalogu, posle više od dve godine od prvog naloga plati taj predujam.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena dali su nadležni sudovi prvostepene instance. U prilog ovoj oceni upravo govori period neaktivnosti ka ko Opštinskog suda u Varvarinu, tako i Osnovnog suda u Kruševcu - Sudska jedinica u Varvarinu, koji je trajao tri godine i četiri meseca, od ročišta zakazanog u julu 2007. godine kada je na zapisniku određeno da se tužilac obaveže da uplati predujam na ime troškova objavljivanja oglasa za postavljanje privremenog zapisnik do donošenja rešenja u novembru 2010. godine. Takođe, Osnovni sud je o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje odlučio posle godinu i pet meseci, a zatim nakon uplate predujma troškova objavljivanja oglasa je tek šest meseci kasnije odredio privremenog zastupnika tuženog. Na trajanje postupka van granica razumnog roka nije uticalo postupanje drugostepenog suda koji je odlučio o žalbi u roku od tri meseca od izjavljivanja žalbe i dopune žalbe tužioca.

Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti da je razumno da osporeni postupak traje više od devet godina. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja osporenog postupka, vrstu spora i delimični doprinos samog podnosioca ustavne žalbe, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno – adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud za ljudska prava je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti , pored drugih, Odluku Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova.

7. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, po oceni Ustavnog suda, navodi podnosioca iz ustavne žalbe ne mogu se smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih sudskih odluka.

Ovo iz razloga što podnosilac ustavnom žalbom prevashodno ukazuje na nepravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti ustavnopravni razlog za pobijanje osporenih sudskih odluka. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi, osim iskazanog nezadovoljstva ishodom konkretnog parničnog postupka, nisu navedeni ustavnopravno utemeljeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenog ustavnog prava. Ustavni sud smatra da su sudovi na razumljiv i ustavnopravno prihvatljiv način primenili merodavno pravo, te jasno i dovoljno obrazložili zašto je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stoga, po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u kojoj su ponovljeni navodi iz žalbe podnosioca izjavljene protiv prvostepene presude, a o kojima se drugostepeni sud detaljno izjasnio, ne sadrži razloge takve prirode koji dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju navedene presud e, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka predUstavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.