Odluka Ustavnog suda o disciplinskom postupku protiv policijskog službenika

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu policijskog službenika kome je izrečena mera prestanka radnog odnosa. Sud je utvrdio da mu nije povređeno pravo na pravnu pomoć, iako je glavni pretres održan bez prisustva njegovog izabranog branioca.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Pantića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Pantića izjavljena protiv presude Disciplinskog suda Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Veće u Kraljevu 01 K. 116 - 1190/05 od 29. novembra 2005. godine, presude Višeg disciplinskog suda Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u Beogradu VDS 116 - 392/2005 od 10. februara 2006. godine, presude Opštinskog suda u Kraljevu P1. 239/06 od 4. aprila 2007. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1194/07 od 12. septembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3237/07 od 13. februara 2008. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Zorana Pantića izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijat u Kraljevu 01 K. 116- 1190/05 od 30. septembra 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Pantić iz Kraljeva je 23. juna 2008. godine, preko punomoćnika Predraga Matića, advokata iz Kraljeva, izjavio ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravnu pomoć zajemčenog odredbom člana 67. Ustava Republike Srbije. Takođe, podnosilac osporava i rešenje iz tačke 2. izreke, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti zajemčenog odredbom člana 23. Ustava, kao i povrede načela neposredne primene zajemčenih prava utvrđenog u članu 18. Ustava. Istovremeno se u odnosu na osporene akte poziva i na povredu načela zakonitosti uprave iz člana 198. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je glavni pretres pred prvostepenim disciplinskim organom održan bez njegovog branioca, iako je on tražio da se taj pretres odloži zbog nemogućnosti da ga branilac zastupa, usled obaveza koje je ovaj imao pred redovnim sudovima. Imajući u vidu da na tom pretresu nije odlučeno o njegovom predlogu da se odloži glavni pretres zbog nedolaska branioca, već su izvedeni svi dokazi na osnovu kojih je potom doneta osporena presuda Disciplinskog suda Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - veće u Kraljevu 01 K. 116 – 1190/05 od 29. novembra 2005. godine, to podnosilac smatra da mu je time povređeno pravo na pravnu pomoć. Takođe ističe da se na navedenu povredu ustavnog prava kasnije nisu obazirali u svojim odlukama ni drugostepeni disciplinski organ niti redovni sudovi, kada su odlučivali o zaštiti njegovog prava. Podnosilac tvrdi i da mu su mu povređena prava iz čl. 18. i 23. Ustava, činjenicom da je doneto rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova - Sekretarijat u Kraljevu 01 K. 116 – 1190/05 od 30. novembra 2005. godine, kojim se on udaljuje iz Ministarstva unutrašnjih poslova - Sekretarijat u Kraljevu, a da prethodno nije saslušan. Na kraju navodi da se osporenim aktima povređuje i pravo iz člana 198. Ustava, jer ti akti upravnih organa nisu zasnovani na zakonu.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo, odnosno sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijat u Kraljevu 01 K. 116 - 1190/05 od 30. septembra 2005. godine, podnosilac ustavne žalbe je udaljen iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijat u Kraljevu sa 30. septembrom 2005. godine, do okončanja disciplinskog postupka.

Postupajući po optužnici disciplinskog tužioca 01 K. 116 - 1190/05 od 13. oktobra 2005. godine, podnetoj protiv ovde podnosioca ustavne žalbe, zaposlenog na poslovima policajca u SSP SUP Kraljevo, zbog učinjene teže povrede radnih obaveza i dužnosti iz člana 50. stav 1. tač. 7. i 13. Zakona o unutrašnjim poslovima Republike Srbije, Disciplinski sud Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Veće u Kraljevu doneo je osporenu presudu 01 K. 116 - 1190/05 od 29. novembra 2005. godine, kojom je optuženi Zoran Pantić oglašen krivim što je dana 29. septembra 2005. godine vršeći kontrolu autobusa, od vozača autobusa zahtevao, a kasnije od suvozača primio novac u iznosu od 500,00 dinara, zbog čega postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo primanja mita iz člana 254. stav 1. KZ RS, čime je počinio težu povredu radnih obaveza i dužnosti iz člana 50. stav 1. tač. 7. i 13. Zakona o unutrašnjim poslovima Republike Srbije, te mu je na osnovu člana 52. navedenog Zakona izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je optuženi Zoran Pantić izjavio da ne želi da komentariše optužnicu, odnosno da ne želi da se izjašnjava po pitanju iste, niti da daje bilo kakvu izjavu iz razloga što advokat koga je on angažovao u krivičnom postupku koji se po istoj stvari vodi, nije mogao da bude prisutan na glavnom pretresu ovog disciplinskog postupka, jer je istoga dana već bio angažovan u drugim ranije preuzetim postupcima, a optuženi nije želeo da angažuje drugog branioca. Zatim je obrazloženju ove presude istaknuto da činjenica da optuženi radnik nije želeo da na glavnom pretresu iznese svoju odbranu, niti da se izjasni o optužnici iz razloga neprisustvovanja svog branioca na tom pretresu, ne predstavlja bitnu povredu Zakona o unutrašnjim poslovima i Uredbe o disciplinskoj odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova, budući da je glavni pretres na molbu optuženog zbog angažovavanja svog branioca, već u dva navrata odlagan, a takođe u oba slučaja, kao i u trećem kada je pretres održan, optuženom radniku je uredno uručen poziv, koji je sadržao i napomenu da optuženi ima pravo na angažovanje branioca, a da će se glavni pretres održati i u slučaju da branilac ne prisustvuje istom. Protiv ove presude okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu.

Osporenom presudom Višeg disciplinskog suda Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u Beogradu VDS 116 - 392/2005 od 10. februara 2006. godine odbijena je žalba okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe kao neosnovana i potvrđena je prvostepena disciplinska presuda.

Nakon pravosnažno okončanog disciplinskog postupka, podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu Opštinskom sudu u Kraljevu protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sekretarijata u Kraljevu, radi poništaja prvostepene i drugostepene disciplinske odluke.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Kraljevu P1. 239/06 od 4. aprila 2006. godine, u stavu prvom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca - podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se ponište navedena prvostepena i drugostepena presuda disciplinskog suda, kao i zahtev da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegove stručne spreme, znanju i sposobnostima, a sve u roku od 8 dana od prijema presude, dok je u stavu drugom izreke obevezan tužilac da tuženom nadoknadi troškove postupka. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je sud utvrdio da predlog od 17. novembra 2005. godine, kojim je tužilac tražio odlaganje glavnog pretresa pred disciplinskim sudom, nije bio od uticaja na održavanje tog glavnog pretresa iz razloga što tužilac nije dostavio dokaze o opravdanim razlozima sprečenosti njegovog punomoćnika - branioca da pristupi na zakazani pretres. Protiv ove presude podnosilac ustavne žalbe izjavio je žalbu Okružnom sudu u Kraljevu.

Osporenom presudom Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1194/07 od 12. septembra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio u svojstvu tužioca u ovom parničnom postupku i potvrđena presuda Opštinskog suda u Kraljevu P1. 239/06 od 4. aprila 2006. godine. U obrazloženju drugostepene preseude je, između ostalog, istaknuto da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, nalazeći da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, odnosno da su pobijane presude donete u disciplinskom postupku zakonite, kao i da je drugostepeni sud prihvatio razloge prvostepenog suda u pogledu navoda tužioca da mu u disciplinskom postupku nije povređeno pravo na odbranu, budući da je tužiocu omogućeno da ima branioca u predmetnoj pravnoj stvari. Nezadovoljan pravnosnažnim ishodom pokrenutog radnog spora, podnosilac ustavne žalbe je izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3237/07 od 13. februara 2008. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1194/07 od 12. septembra 2007. godine. U obrazloženju revizijske presude je, pored ostalog, navedeno da su kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca da se ponište odluke tužene kojima je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa, navodeći razloge koji su pravilni i potpuni i koje u svemu prihvata Vrhovni sud. Takođe je istaknuto da je Vrhovni sud izostavio detaljnije obrazloženje revizijske odluke, imajući u vidu da se revizijom tužioca ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenijem tumačenju prava.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 67. Ustava utvrđeno je da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć, da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, kao i da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna.

Odredbama člana 198. Ustava utvrđeno je da pojedinačni akti i radnje državnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu, a zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.

Odredbama Zakona o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/01 i 106/03), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih disciplinskih presuda, bilo je propisano: da postupak utvrđivanja odgovornosti za teže povrede radnih obaveza i dužnosti sprovode disciplinski islednik, disciplinski tužilac i Disciplinski sud, da mere iz člana 52. ovog zakona i odluke po žalbi na rešenja o izricanju mera za lakše povrede radnih obaveza i dužnosti donosi Disciplinski sud, a da odluke po žalbama na presude Disciplinskog suda donosi Viši disciplinski sud (član 53.); da se propisom Vlade bliže uređuju pitanja disciplinske odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova (član 58.).

Odredbama Uredbe o disciplinskoj odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova ("Službeni glasnik RS", broj 71/92), koje su važile u vreme pokretanja spornog disciplinskog postupka, bilo je propisano: da se ovom uredbom propisuje postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje mera zbog učinjenih povreda radnih dužnosti i obaveza (u daljem tekstu: povrede) radnika Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) (član 1.); da se glavni pretres može održati i u odsustvu uredno pozvanih lica (član 16. stav 2.); da bitna povreda odredaba ove uredbe postoji i ako Disciplinski sud za vreme pripremanja glavnog pretresa, u toku pretresa ili prilikom donošenja presude nije primenio ili je nepravilno primenio odredbe ove uredbe, ili je povredio pravo odbrane, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude (član 21. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku («Službeni glasnik RS», broj 125/04), čije su se odredbe, saglasno članu 491. stav 1. tog zakona, primenjivale na okončanje prvostepenog postupka pred sudom, kao i na drugostepeni postupak i postupak po reviziji, propisano je: da o reviziji odlučuje Vrhovni sud Srbije (član 396.); da će revizijski sud presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, a da revizijski sud neće detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako zaključi da to nije potrebno zbog toga što se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava (član 405.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava na koje podnosilac ukazuje u odnosu na osporene presude iz tačke 1. izreke, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Iz sadržine obrazloženja osporene prvostepene presude Disciplinskog suda 01 K. 116 - 1190/05 od 29. novembra 2005. godine proizlazi da je glavni pretres, na molbu podnosioca ustavne žalbe, u dva navrata odlagan zbog toga što nije mogao da angažuje branioca. U oba slučaja, kao i u trećem kada je pretres održan, poziv za glavni pretres je podnosiocu ustavne žalbe uredno uručen sa poukom da u svoju odbranu može angažovati branioca, s tim da će se glavni pretres održati i u slučaju da branilac ne prisustvuje istom. Imajući u vidu navedeno činjenično stanje, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe neosnovano ističe da mu je uskraćeno pravo na pravnu pomoć u disciplinskom postupku, time što je odbijen njegov zahtev da se pretres odloži zbog zauzetosti njegovog branioca. Naime, u spornom disciplinskom postupku podnosilac je imao pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca. Kako prema navodima podnosioca ustavne žalbe, njegov branilac nije mogao da pristupi glavnom pretresu zbog obaveza koja je imao pred redovnim sudovima, to je podnosilac ustavne žalbe kao branioca mogao angažovati bilo kog drugog advokata, ali ovo svoje pravo nije koristio i odlučio je da se ne izjašnjava na navode optužnice, niti da daje bilo kakvu izjavu. Pri tome je i branilac imao mogućnost da obezbedi zamenu, ako je bio sprečen da se odazove uredno primljenom pozivu. Samim tim, po oceni Ustavnog suda, neprihvatanje u konkretnom slučaju predloga da se pretres pred prvostepenim disciplinskim organom odloži zbog zauzetosti branioca, ne predstavlja povredu prava na pravnu pomoć. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da se prvostepeni i drugostepeni sud, kao i Vrhovni sud Srbije nisu u obrazloženju osporenih presuda izjasnili na navedene okolnosti koje su, prema njegovom mišljenju, dovele do povrede prava na koje se poziva u ustavnoj žalbi, Ustavni sud ukazuje da iz obrazloženja osporene prvostepene i drugostepene presude nesporno proizlazi da su ove okolnosti cenjene, a prema odredbi člana 405. Zakona o parničnom postupku, kada odlučuje o izjavljenoj reviziji, Vrhovni sud nema obavezu da detaljno obrazlaže svoju odbijajuću presudu, i to ne samo kad se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, što je ovde upravo bio slučaj, već i kada zaključi da se obrazlaganjem ovakve presude ne bi postiglo novo tumačenje prava u odnosu na osporenu drugostepenu presudu, niti bi se doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

U odnosu na odredbu člana 198. Ustava čija je povreda istaknuta u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se navedenim ustavnim načelom, s obzirom na njegov smisao i sadržinu, ne jemče neposredno ljudska prava i slobode, već se utvrđuje princip zakonitosti uprave i sudske kontrole zakonitosti konačnog pojedinačnog akta, što je podnosilac i ostvario u parničnom postupku koji je vodio radi poništaja odluka disciplinskih organa Ministarstva unutrašnjih poslova.

6. Povodom osporavanja rešenja navedenog u tački 2. izreke, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Kako je institut ustavne žalbe ustanovljen odredbom člana 170. Ustava, to proizlazi da se ustavna žalba može podneti samo protiv akata koji su doneti ili radnji koje su izvršene nakon stupanja na snagu Ustava, dakle 8. novembra 2006. godine.

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv osporenog rešenja koje je doneto 30. septembra 2005. godine, dakle pre stupanja na snagu Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao nedozvoljenu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o disciplinskom postupku protiv policijskog službenika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti