Odluka Ustavnog suda o dozvoljenosti zahteva za preispitivanje sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljnim tumačenjem procesnih odredaba povredio pravo podnosioca na pravično suđenje i pravno sredstvo. Sud je odbacio zahtev za preispitivanje sudske odluke kao nedozvoljen, iako je žalba bila isključena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Medakovića iz Petrovaradina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nikole Medakovića i utvrđuje da su rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 276/12 od 6. jula 2012. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda U. 12034/11 od 12. aprila 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Medaković iz Petrovaradina je 27. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika Nebojše Kovačevića , advokata iz Novog Sada , podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 276/12 od 6. jula 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je Ministarstvo rada i socijalne politike u postupku službenog nadzora ukinulo prvostepeno rešenje kojim mu je priznato svojstvo civilnog invalida rata i pravo na ličnu invalidninu; da je Vrhovni kasacioni sud odbacio kao nedozvoljen njegov zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda, jer je ocenio da je u upravnom postupku u kome je odlučeno o priznavanju prava na ličnu invalidninu bila dozvoljena žalba. Prema navodima ustavne žalbe, osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda podnosiocu su povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo, zbog čega se predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Vrhovnom kasacionom sudu da ponovi postupak po njegovom zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda U. 12034/11 od 12. aprila 2012. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvid a u osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda i ostalu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu, Uprave za boračku i invalidsku zaštitu Grada Novog Sada broj XIII-02 580-00624/2009 od 10. septembra 2009. godine odbijen je zahtev Nikole Medakovića iz Petrovaradina (ovde podnosioca ustavne žalbe) za priznanje svojstva civilnog invalida rata kao neosnovan. Nakon odbijanja njegove žalbe izjavljene protiv ovog rešenja, podnosilac je vodio upravni spor koji je okončan presudom Upravnog suda kojom se tužba uvažava. U izvršenju sudske presude, drugostepeni organ je doneo rešenje kojim se žalba usvaja i predmet vraća prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku prvostepeni organ je rešenjem od 10. marta 2011. godine priznao podnosiocu ustavne žalbe trajno svojstvo
civilnog invalida rata VI grupe. Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-585-24/2011-06 od 31. maja 2011. godine usvojena je žalba podnosioca i poništeno navedeno prvostepeno rešenje (tač . 1. i 2. dispozitiva rešenja ), a podnosiocu priznato svojstvo civilnog invalida rata V grupe (tačka 3. dispozitiva rešenja).

Ministarstvo rada i socijalne politike je 30. avgusta 2011. godine, u vršenju službenog nadzora , donelo rešenje broj 580- 02-2699/2011-11, kojim je ukinuto rešenje Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju AP Vojvodina broj 129-585-24/2011-06 od 31. maja 2011. godine. Ministarstvo je u obrazloženju rešenja , između ostalog, navelo: da je konačnim rešenjem pokrajinskog organa Nikoli Medakoviću iz Petrovaradina (ovde podnosiocu ustavne žalbe) priznato svojstvo civilnog invalida rata, iako telesno oštećenje imenovanog nije nastalo na teritoriji Republike Srbije ; da je, postupajući po pravu službenog nadzora, na osnovu člana 254. u vezi sa članom 253. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, taj organ našao da navedeno rešenje treba ukinuti, s obzirom na to da je zasnovano na nepravilnoj primeni materijalnog prava. U pouci o pravnom sredstvu navedeno je da se protiv ovog r ešenja ne može izjaviti žalba, ali se može podneti tužba U pravnom sudu .

Presudom Upravnog suda U. 12034/11 od 12. aprila 2012. godine odbijena je kao neosnovana tužba koju je podnosilac ustavne žalbe podneo protiv rešenj a Ministarstva rada i socijalne politike broj 580-02-2699/2011-11 od 30. avgusta 2011. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je Vrhovnom kasacionom sudu podneo zahtev za preispitivanje navedene pravnosnažne presude Upravnog suda, koji je osporenim rešenjem Uzp. 276/12 od 6. jula 2012. godine odbačen kao nedozvoljen. Vrhovni kasacioni sud je u obrazloženju osporenog rešenja, između ostalog, naveo da iz pobijane presude i spisa predmeta proizlazi da je Upravni sud cenio zakonitost rešenja donetog u postupku službenog nadzora i da je tim rešenjem ukinuto prvostepeno rešenje kojim je odlučeno o pravu na sticanje svojstva civilnog invalida rata i o pravu na ličnu invalidninu . Donosilac osporenog akta je ocenio da protiv pravnosnažne presude Upravnog suda nije dozvoljen zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, kada je Upravni sud ocenjiv ao zakonitost rešenja donetog po osnovu službenog nadzora, ako u upravnom postupku koji je prethodio službenom nadzoru nije isključena žalba. Vrhovni kasacioni sud je, polazeći od navedenog, našao da je podneti zahtev nedozvoljen, jer nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima te je isti odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2. ).

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je , pored ostalog : da se k onačno rešenje može ukinuti po osnovu službenog nadzora ako je njime očigledno povređen materijalni zakon (član 253. stav 2.); da rešenje može poništiti ili ukinuti po osnovu službenog nadzora drugostepeni organ , a ako nema drugostepenog organa, rešenje može poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje (član 254. stav 1.); da p rotiv rešenja donesenog na osnovu člana 253. ovog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može neposredno pokrenuti upravni spor (član 254. stav 5.).

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da se upravni spor može pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku (član 14. stav 2.).

Saglasno odredbama člana 49. navedenog zakona, p rotiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (stav 1.), a zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno , u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (stav 2. tač. 1), 2) i 3)).

Odredbom člana 78. stav 2. ovog zakona propisano je da danom njegovog stupanja na snagu prestaju da važe odredbe člana 94. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, broj 24/98).

Odredbom člana 94. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („ Službeni list SRJ”, br. 24/98, 29/98, 25/2000, „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/09) bilo je propisano da je u postupku za ostvarivanje prava po ovom zakonu dopuštena žalba na prvostepene odluke donesene u upravnim sporovima.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su bili ispunjeni uslovi propisani Zakonom o upravnim sporovima za podnošenje zahteva za preispitivanje presude Upravnog suda U. 12034/11 od 12. aprila 2012. godine i da su mu osporenim aktom Vrhovnog kasacion og sud a, kojim je odbačen njegov zahtev kao nedozvoljen, povređena prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Ustavni sud najpre konstatuje da je u obrazloženju osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda navedeno da je rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike, koje je doneto po osnovu službenog nadzora, ukinuto prvostepeno rešenje kojim je odlučeno o priznavanju svojstva civilnog invalida rata i o pravu na ličnu invalidninu . Na osnovu uvida u rešenje Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju AP Vojvodina broj 129-585-24/2011-06 od 31. maja 2011. godine, koje je ukinuto po osnovu službenog nadzora, Ustavni sud je utvrdio da je tim rešenjem usvojena žalba, poništeno prvostepeno rešenje i podnosiocu ustavne žalbe priznato svojstvo civilnog invalida rata V grupe , iz čega sledi da predmet ukidanja po osnovu službenog nadzora nije bilo prvostepeno, već konačno rešenje upravnog organa . Ustavni sud, takođe, konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud u obrazloženju osporenog akta ocenio da nije dozvoljen zahtev za preispitivanje presude Upravnog suda kojom je taj sud ocenjivao zakonitost rešenja donetog po osnovu službenog nadzora, ako u upravnom postupku koji je prethodio službenom nadzoru nije isključena žalba. Ovaj sud nalazi da navedeno stanovište Vrhovnog kasacionog suda ne ispunjava zahteve pravičnosti i da se tumačenje merodavnog procesnog prava od strane tog suda može oceniti proizvoljnim.

Naime, Ustavni sud ukazuje da su Zakonom o upravnim sporovima propisani slučajevi u kojima stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne odluke Upravnog suda (član 49. stav 1.), te da se saglasno tački 3) stava 2. navedenog člana zakona zahtev može podneti u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba.

Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Rešenju Už-581/2011 od 15. decembra 2011. godine, predmet postupka poništavanja i ukidanja po osnovu službenog nadzora je rešavanje o postojanju razloga za poništavanje konačnog rešenja, koji su propisan i odredbama člana 253. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, odnosno o postojanju razloga za ukidanje konačnog rešenja, koji je propisan odredbom člana 253. stav 2. navedenog zakona, što predstavlja posebnu stvar u odnosu na stvar o kojoj je odlučeno konačnim rešenjem upravnog organa. U postupku po ovom vanrednom pravnom sredstvu obezbeđena je posebna pravna zaštita, koja se ostvaruje korišćenjem pravnih sredstava propisanih isključivo za taj postupak. U tom smislu, odredbom člana 254. stav 5. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da protiv rešenja donetog po zahtevu za poništavanje i ukidanje po osnovu službenog nadzora nije dopuštena žalba, već se protiv tog rešenja može neposredno pokrenuti upravni spor.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da pravnosnažna sudska odluka kojom je Upravni sud ocenjivao zakonitost rešenja donetog po osnovu službenog nadzora, može biti predmet preispitivanja po zahtevu u smislu člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima i da na dozvoljenost zahteva ne može uticati činjenica da u upravnom postupku koji je prethodio službenom nadzoru nije bila isključena žalba . Naime, rešenjem koje se donosi u postupku vanrednog ukidanja ili poništavanja rešenja stv ara se potpuno nova pravna sit uacija u odnosu na onu koja je postojala na osnovu konačnog rešenja donetog u upravnom postupku. U konkretnom slučaju, U stavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe konačnim rešenjem nadležnog upravnog organa bilo priznato svojstvo civilnog invalida rata V grupe, a da mu je na osnovu rešenja Ministarstva rada i socijalne politike , koje je doneto po osnovu službenog nadzora , obustavljena isplata utvrđene civilne invalidnin e. S obzirom na to da je zakonitost navedenog rešenja ministarstva mogla biti ispitana tek u upravnom sporu, saglasno odredbi člana 14. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, Ustavni sud ocenjuje da nema ustavnopravnog utemeljenja stanovište Vrhovnog kasacionog suda da nisu ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva za preispitivanje presude Upravnog suda U. 12034/11 od 12. aprila 2012. godine. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da je o dredbom člana 94. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („ Službeni list SRJ”, br. 24/98, 29/98 i 2 5/2000 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 111/ 09) bilo propisano da je u postupku za ostvarivanje prava po ovom zakonu dopuštena žalba na prvostepene odluke donesene u upravnim sporovima, a da je navedena odredba prestala da važi 30. decembra 2009. godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o upravnim sporovima.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 276/12 od 6. jula 2012. godine, kojim je odbačen zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske presude, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava. Istovremeno, osporenim aktom je podnosiocu povređeno i pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, jer mu je uskraćeno pravo da se u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom meritorno odluči o navedenom vanrednom pravnom sredstvu. Stoga je Ustavni sud u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ).

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao meru za otklanjanje posledica učinjene povrede prava, naložio nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, ponovi postupak po zahtevu podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje pravnosnažne presude Upravnog suda U. 12034/11 od 12. aprila 2012. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Takođe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1 tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o dozvoljenosti zahteva za preispitivanje sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti