Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu S. G. utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Nesprovođenje izvršenja protiv dužnika u društvenoj svojini rezultiralo je dosuđivanjem naknade materijalne i nematerijalne štete podnositeljki.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6966/2016
18.03.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . G . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. marta 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. G . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3381/07 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 12/10 po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu u predmetu I. 3381/07 od 9. aprila 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba S. G . i utvrđuje da je rešenjima Višeg suda u Leskovcu R4i. 466/15 od 18. aprila 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 746/2016 od 16. juna 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3381/07 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. G . iz Leskovca izjavila je Ustavnom sudu, 12. septembra 2016. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3381/07, kao i protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4i. 466/15 od 18. aprila 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 746/2016 od 16. juna 2016. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije.

Obrazlažući tvrdnju o povredi označenih prava, podnositeljka je navela da su osporena rešenja, kojima je pravnosnažno usvojen njen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ali je odbijen zahtev da se Osnovnom sudu u Leskovcu naloži da hitno okonča predmetni izvršni postupak i dosuđena joj naknada u iznosu od 20.000,00 dinara, doneta na temelju pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Pored navedenog, istakla je da joj je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku nepostupanjem Osnovnog suda u Leskovcu u izvršnom postupku koji se po njenom predlogu vodio protiv DP „S .“ Leskovac u predmetu I. 3381/07, a koji nikada nije okončan, već je prekinut zbog otvaranja postupka stečaja nad izvršnim dužnikom. Od Ustavnog suda traži da poništi osporena rešenja, naloži Osnovnom sudu u Leskovcu da hitno okonča predmetni izvršni postupak i namiri njeno novčano potraživanje. Takođe je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete „zbog višegodišnjeg maltretiranja pred sudovima“, kao i zahtev za naknadu troškova postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i iz izjašnjenja Privrednog suda u Leskovcu Su. br. 17/2020-20 od 17. marta 2020. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 26. septembra 2007. godine Opštinskom sudu u Leskovcu podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „S.“ Leskovac, a radi naplate potraživanja iz radnog odnosa.

Opštinski sud u Leskovcu rešenjem I. 3381/07 od 9. aprila 2009. godine odredio predloženo izvršenje, dok je rešenjem od 27. aprila 2009. godine izvršni postupak prekinut.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je nad DP „S.“ Leskovac – izvršnim dužnikom iz predmetnog postupka vođen postupak stečaja pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 12/10, koji je okončan rešenjem tog suda od 24. januara 2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 7. marta 2014. godine.

Podnositeljka je u navedenom stečajnom postupku prijavila potraživanje, isto je utvrđeno u ukupnom iznosu od 662.927,23 dinara, svrstano u četvrti isplatni red i do okončanja stečajnog postupka isplaćeno joj je najpre 83.549,57 dinara, a zatim još 1.445,83 dinara.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4i. 466/15 od 18. aprila 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3381/07; u stavu drugom izreke odbijen je zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Leskovcu naloži hitno okončanje postupka ; u stavu trećem izreke određena je naknada zbog utvrđene povrede prava u iznosu od 20.000,00 dinara, dok je zahtev za isplatu iznosa preko dosuđenog odbijen u stavu četvrtom izreke ; u stavovima petom i šestom izreke odlučeno je o troškovima postupka, dok je u stavu sedmom odbačen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer izvršni sud nije u periodu od dve godine i sedam meseci okončao postupak izvršenja; da je prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka pretrpela sud cenio sve okolnosti slučaja, posebno dužinu trajanja postupka, činjenicu da je postupak hitan, da se potraživanje odnosi na neisplaćene zarade, da potraživanje nije namireno do prekida postupka, nakon čega su spisi predmeta izlučeni, te da imajući u vidu ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, smatra da dosuđeni iznos predstavlja adekvatnu satisfakciju za povredu prava koju predlagač trpi zbog postupanja suda u fazi do njegovog prekida.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 746/2016 od 16. juna 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je prvostepeno rešenje Višeg suda u Leskovcu R4i. 466/15 od 18. aprila 2016. godine u stavovima drugom, četvrtom, šestom i sedmom izreke. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da Vrhovni kasacioni sud smatra da bi dosuđivanje naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u traženom iznosu (preko dosuđenog) bilo protivno cilju kome služi ta naknada i da bi se time pogodovalo težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3381/07, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba podneta 12. septembra 2016. godine, dve godine nakon što je nad izvršnim dužnikom okončan postupak stečaja. Međutim, polazeći od toga da je pred redovnim sudom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da obezbedi sprovođenje izvršenja u korist podnositeljke ustavne žalbe u odnosu na poslodavca – DP „ S.“ Leskovac, koji je u vreme nastanka predmetnog potraživanja ima o pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, preds tavlja povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, te činjenice da je nad izvršnim dužnikom, nakon pokretanj a navedenog izvršnog postupka, vođen postupak stečaja u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 12/10, u kom su podnositeljki priznata potraživanja, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 12/10, po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Leskovcu u predmetu I. 3381/07 od 9. aprila 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni .

6. Razmatrajući u stavnu žalbu u delu kojim se osporavaju rešenja Višeg suda u Leskovcu R4i. 466/15 od 18. aprila 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 746/2016 od 16. juna 2016. godine, kojima je odlučeno o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnositeljka smatra da je visina primerene naknada koja joj je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnositeljke, a koja se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci ovoga suda Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP „Srbijanka“ Leskovac obavezan prema podnositeljki ustavne žalbe pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Leskovcu, koja je doneta tokom 2007. godine, na isplatu minimalne zarade, te da je podnositeljka protiv navedenog privrednog društva najpre vodila izvršni poostupak, a namirenje njenog potraživanja je nakon toga nastavljeno u postupku stečaja. Osporenim rešenjima je cenjena ukupna dužina trajanja samo izvršnog postupka i konstatovano da je predmetni izvršni postupak u kome je podnositeljka bezuspešno pokušala da ostvari svoja prava trajao dve godine i sedam meseci. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnositeljki osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da imajući u vidu ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, smatra da dosuđeni iznos predstavlja adekvatnu satisfakciju za povredu prava koju predlagač trpi zbog postupanja suda. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda i/ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kojoj je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenih/državnih preduzeća, te da je izvršni postupak, u kome podnositeljka nije uspela da ostvari svoja prava trajao dve godine i sedam meseci, sve do prekida istog zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom. Ustavni sud dalje smatra da je u konkretnom slučaju od značaja i činjenica da je nakon prekida izvršnog postupka podnositeljka pokušala da svoje potraživanje ostvari i u postupku stečaja, iako se ocena redovnih sudova, kao i zahtev ustavne žalbe odnosi samo na trajanje izvršnog postupka. Ovo stoga što stečajni postupak, u suštini, predstavlja nastavak izvršenja sudske presude kroz postupak kolektivnog namirenja poverilaca izvršenjem na imovini dužnika. Predmetni stečajni postupak koji je vođen nad DP „Srbijanka“ Leskovac pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 12/10 okončan je rešenjem tog suda od 24. januara 2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 7. marta 2014. godine, što znači da su sporni postupci u kojima je podnositeljka pokušala da namiri svoje potraživanje trajali od 2007. godine pa sve do 2014. godine, odnosno da je podnositeljka sedam godina bezuspešno vodila postupke za ostvarenje svog prava. Pored toga, Ustavni sud ponavlja da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporno potraživanje podnositeljke i njena imovina biti suštinski namireno izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnositeljka u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnositeljki zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju postupaka i potpunog namirenja podnositeljke, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

7. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnositeljke ustavne žalbi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu i utvrdio da je rešenjima Višeg suda u Leskovcu R4i. 466/15 od 18. aprila 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 746/2016 od 16. juna 2016. godine podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenog za iznos koji je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3381/07 eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Ustavni sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

9. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti