Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude u jednom izvršnom postupku. Podnosiocu je dosuđena naknada materijalne štete u visini dosuđenog potraživanja, na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-697/2015
03.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 16353/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 129/05 od 19. januara 2005. godine, u delu u kome se još uvek sprovodi izvršenje . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 18. decembra 2012. godine , preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 16353/10, I. 16429/10, I. 23182/10, I. 23342/10 i I. 16354/10. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už- 9699 /2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadlež an redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4 i. 7/14 od 2. decembra 2014. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Nišu I. 16353/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, dok je odbijen predlog da se povreda ovog prava utvrdi i u postupcima pred istim sudom I. 23342/10, I. 16354/10, I. 16429/10 i I. 23182/10. Ovo rešenje postalo je pravnosnažno 19. decembra 2014. godine.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Nišu je dopisom R4i. 7/14 od 23. januara 2015. godine Ustavnom sudu vratio ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-697/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje.

Podnosilac ustavne žalbe je 29. maja 2000, 29. septembra 2004, 14. januara i 25. aprila 2005. godine podneo pet predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „S.“. Predlozi su podneti na osnovu na osnovu pravnosnažnih presuda kojima je obavezan izvršni dužnik da podnosiocu ustavne žalbe isplati garantovanu zaradu, minimalnu zaradu i zaradu i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Opštinski sud u Nišu je rešenjima od 31. maja 2000, 19. januara 2005, 18. januara 2005, 28. aprila 2005. i 3. septembra 2002. godine odredio izvršenje na osnovu tih predloga za izvršenje, a rešenjem od 6. novembra 2012. godine obustavljeno je izvršenje određeno tim rešenjem od 19. januara 2005. godine u delu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 7/14 od 2. decembra 2014. godine: utvrđeno je da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Nišu I. 16353/10 (pogrešno označen kao predmet 15353/10), u kome je doneto rešenje o izvršenju I. 129/05 od 19. januara 2005. godine, dok je odbijen njegov zahtev za utvrđenje povrede ovog prava i u postupcima pred istim sudom u predmetima I. 23342/10 (2002), I. 16354/10, I. 16429/10 i I. 23182/10; naloženo je Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmet I. 16353/10 sproveo u najhitnijem roku; utvrđeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu u iznosu od 30.000 dinara, a odbijen zahtev preko dosuđenog do iznosa od 1.000 evra; Viši sud u Nišu oglasio se nenadležnim za postupanje za utvrđenje povrede prava na imovinu i prava na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 23342/10 (2002), I. 16354/10, I. 23182/10, I. 16429/10 i I. 16353/10 i odredio da se spisi predmeta upute Ustavnom sudu. U obrazloženju je navedeno: da postupak u kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku još uvek traje i da traje neprimereno dugo; da je imajući to u vidu, kao i neophodne radnje koje sud mora da sprovede radi njegovog okončanja u skladu sa rokovima predviđenim zakonom, naloženo Osnovnom sudu u Nišu da navedeni postupak okonča u najhitnijem roku; da su u ostalim predmetima rešenja o plenidbi novčanih sredstava dostavljena Narodnoj banci Srbije, nakon čega su predmeti arhivirani, s obzirom na to da se navedena radnja smatra sprovođenjem; da se ti predmeti smatraju okončanim, jer nakon arhiviranja izvršni poverilac nije preduzeo nikakve radnje u cilju nastavka postupaka niti je predlagao promenu sredstva izvršenja, a bio je pasivan tokom tih postupaka više godina.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 16353/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud za ljudska prava je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu njegovog prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka Ustavnog suda, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Nišu I. 129/05 od 19. januara 2005. godine, u delu u kome se još uvek sprovodi izvršenje. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koje je podnosilac ustavne žalbe pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u preostalim postupcima, Ustavni sud najpre ukazuje na to da ocena i eventualno utvrđenje povrede prava na imovinu u izvršnim postupcima zavisi od prethodne ocene i eventualnog utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku od strane nadležnog suda.

Već je rečeno da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova predviđeno posebno, novo pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema kome o učinjenoj povredi tog prava u postupcima koji su u toku odlučuje nadležni redovni sud. Stoga i ocena Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i eventualnoj naknadi materijalne štete u izvršnim postupcima koji su u toku zavisi od prethodne ocene nadležnog redovnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu da su u konkretnom slučaju odbijeni zahtevi podnosioca ustavne žalbe da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u preostalim postupcima koje osporava, jer se ti postupci smatraju okončanim, pošto nakon njihovog arhiviranja podnosilac ustavne žalbe nije preduzeo nikakvu radnju u cilju nastavka postupaka u kojima je bio pasivan više godina, Ustavni sud smatra da očigledno nema osnova da mu se utvrdi povreda prava na imovinu i u tim postupcima.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u preostalom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti