Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku za zloupotrebu službenog položaja koji je trajao skoro sedam godina. Podnositeljki, bivšoj sudiji, dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog prekomernog odugovlačenja postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6980/2012
15.07.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. M . B . iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. M . B . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu K.1408/12 (ranije pred Opštinskim sudom u Bogatiću u predmetu K. 293/08) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. M . B . iz Šapca je , 28. avgusta 2012. godine , podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na suđenje bez odugovlačenja, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na rad zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. stav 6, člana 34. stav 3. i člana 60. st. 1. - 3. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je protiv nje vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu K.1408/12 (ranije pred Opštinskim sudom u Bogatiću u predmetu K. 293/08).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i posebno pravo okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja, jer je krivični postupak koji je protiv nje vođen prvo pred Opštinskim sudom u Bogatiću, pa kasnije pred Osnovnim sudom u Šapcu i koji je pravnosnažno okončan donošenjem rešenja o obustavi postupka zbog odustanka Osnovnog javnog tužioca od krivičnog gonjenja, trajao sedam godina. Podnositeljka je u prilog svojoj tvrdnji o povredi označenog prava, između ostalog, navela da su pretresi zakazivani o održavani neredovno, često sa razmakom i od po godinu dana.

Takođe, podnositeljka je u ustavnoj žalbi istakla i povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zbog povrede pretpostavke nevinosti, argumentujući je time da je protiv nje vođena istraga i pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja „pri čemu se nije vodilo računa da se za to krivično delo mora dokazati pribavljanje imovinske koristi sebi ili drugom licu, gde s emisli na fizičko lice“, a ona je okrivljena „jer je pribavila korist za sud, koji iako nije pravno, svakako nije ni fizičko lice“. Podnositeljka je istakla i povredu prava na rad navodeći, da je zbog vođenja krivičnog postupka koji je trajao nerazumno dugo bila onemogućena da podnese prijavu na konkurs za izbor sudija, jer je jedan od uslova bio uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak.

Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava, kao i prava na naknadu nematerijalne štete i naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu K. 1408/12, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe i još jednog lica vođen je krivični postupak pred Opštinskim sudom u Bogatiću, kasnije pred Osnovnim sudom u Šapcu, koji je pravnosnažno okončan obustavom postupka zbog odustanka Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu od krivičnog gonjenja.

Postupak je pokrenut 5. septembra 2007. godine, donošenjem rešenja ist ražnog sudije Opštinskog suda u Bogatiću Ki. 31/07 da se protiv podnositeljke ustavne žalbe i još jednog lica sprovede istraga. Tokom istražnog postupka je ispitano devet svedoka i obavljeno je ekononomsko veštačenje, pri čemu je poslednja radnja obavljena 5. decembra 2007. godine (kada je Opštinskom sudu u Bogatiću dostavljen nalaz i mišljenje sudskog veštaka). Iz spisa nije moguće utvrditi kada je predmet poslat Opštinskom javnom tužilaštvu u Bogatiću na dalju nadležnost.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Bogatiću je 24. decembra 2008. godine protiv podnositeljke ustavne žalbe i još jednog lica podiglo optužnicu, i to: protiv V.P. za jedno produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, i protiv podnositeljke ustavne žalbe za jedno produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 2. u vezi sa stavom 1 , u vezi sa čl. 34. i 61. Krivičnog zakonika.

Tokom krivičnog postupka Opštinski sud u Bogatiću, kasnije Osnovni sud u Šapcu su, u periodu od 10. juna 2009. godine, kada je glavni pretres prvi put zakazan i održan, pa do 30. maja 2012. godine, kada je doneta prvostepena presuda, glavni pretres zakazali 14 puta i devet puta održali. Dakle, glavni pretres nije održan pet puta, i to četiri puta zbog nedolaska uredno obaveštenih svedoka, a jedanput usled nedolaska branioca podnosteljke ustavne žalbe.

Osnovni sud u Šapcu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 30. maja 2012. godine, doneo presudu K. 1074/10 kojom je okrivljenu, ovde podnositeljku ustavne žalbe i još jedno lice, oslobodio od optužbe. Ova presude je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž. 5280/12 od 5. novembra 2012. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Spisi predmeta su u prvostepeni sud primljeni 19. novembra 2012. godine.

U ponovnom postupku, glavni pretres je prvi put zakazan i održan 26. marta 2013. godine. U toku 2013. godine glavni pretres je zakazan još šest puta - četiri puta je održan, a dva puta nije zbog nepristupanja svedoka. U toku 2014. godine glavni pretres je zakazan četiri puta - tri puta je održan, a jedanput nije jer predmet nije bio raspoređen u rad nijednom sudiji.

Krivični postupak je protiv podnositeljke ustavne žalbe pravnosnažno okončan 6. juna 2014. godine, donošenjem rešenja Osnovnog suda u Šapcu K. 1408/12, kojim je obustavljen krivični postupak, jer je Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu odustalo od krivičnog gonjenja podnositeljke.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.); da se svakome jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada kao i da su svima, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta (član 60. st. 1. – 3.).

5. Imajući u vidu Ustavom utvrđenu sadržinu prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6, na čije povrede podnositeljka u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i navode i razloge na kojima svoje tvrdnje zasniva, Ustavni sud je istaknutu povredu prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja cenio u okviru prava na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak pokrenut 5. septembra 2007. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, a da je okončan 6. juna 2014. godine , donošenjem rešenja Osnovnog suda u Šapcu K. 1408/12 o obustavi krivičnog postupka.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao skoro sedam godina godina, tačnije šest godina, devet meseci i 12 dana. Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi može da izazove sumnju u pogledu toga da krivični postupak nije okončan u okviru razumnog roka. I pored ovakve konstatacije, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka pored vremena trajanja postupka utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih državnih organa i značaj predmeta raspravljanja za podnositeljku ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu krivično delo koje je stavljeno na teret okrivljenima u krivičnom postupku, nadležni sud je trebalo da raspravi i oceni niz činjeničnih pitanja, što je iziskivalo sprovođenje relativno obimnog dokaznog postupka, uz dodatni napor i vreme suda. Po oceni Ustavnog suda, relativna složenost činjeničnih pitanja i kompleksnost dokaznog postupka, u konkretnom slučaju, ipak ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od skoro sedam godina. Ovo posebno iz razloga što iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tokom istražnog postupka, pored ispitivanja svedoka obavljeno i ekonomsko veštačenje, odnosno da su tokom istrage prikupljeni skoro svi dokazi od značaja za odlučivanje.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da ona, kao okrivljena u krivičnom postupku, nije u bitnoj meri doprinela njegovom dužem trajanju (dva ročišta za glavni pretres su odložena zbog nedolaska podnositeljke ustavne žalbe, odnosno njenog branioca), već joj je, naprotiv, bilo u interesu da se postupak što pre okonča kako bi se utvrdilo da li je izvršili krivično delo koje joj je stavljeno na teret, s obzirom na nesumnjive emocionalne, psihološke i materijalne neprijatnosti koje vođenje nekog kaznenog postupka izaziva kod okrivljenih lica, kao i činjenicu da je podnositeljka pre pokretanja predmetnog krivičnog postupka obavljala funkciju sudije, a ranije i predsednika Osnovnog suda u Šapcu.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio se krivični postupak prvo vodio pred Opštinskim sudom u Bogatiću, a od uspostavljanja nove mreže sudova 2010. godine pred Osnovnim sudom u Šapcu, te da je prvostepena (oslobađajuća) presuda doneta tek posle posle četiri godine i devet meseci od pokretanja postupka. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je od završetka istražnog postupka, do podizanja optužnice proteklo više od godinu dana, za koji period u spisima predmeta nema podataka o bilo kakvim aktivnostima suda niti drugih državnih organa, kao i da je prvostepenom sudu trebalo devet meseci da nakon prijema spisa iz drugostepenog suda u ponovnom postupku zakaže glavni pretres. Konačno, Ustavni sud ukazuje i da više puta u toku krivičnog postupka ročište za glavni pretres nije održano usled nedolaska uredno obaveštenih svedoka, neraspoređenosti predmeta u rad i sl. Stoga Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnih sudova ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja, da spreči svaku zloupotrebu prava od strane učesnika u krivičnom postupku i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da se donošenjem odluka u razumnom roku obezbeđuje delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih prava i sloboda i jača poverenje građana u sudove. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da ni relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u vezi sa krivičnim delom koja su bila predmet optužbe, u konkretnom slučaju, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje krivičnog postupka od skoro sedam godina.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka, ali i činjenicu da je podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem u neznatnoj meri doprinela njegovom odugovlačenju. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu ravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete nastale zbog vođenja predmetnog krivičnog postupka, Ustavni sud nalazi da je postavljeni zahtev za utvrđivanje prava na naknadu materijalne štete bespredmetan, te ga nije ni razmatrao.

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 34. stav 3. Ustava, kao i člana 60. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se pravo na pretpostavku nevinosti i pravo na rad ne mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa osporenim rešenjem kojim je pravnosnažno obustavljen krivični postupak prema podnositeljki ustavne žalbe zbog odustanka javnog tužilaštva od krivičnog gonjenja.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zaknom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti