Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Sud je dosudio naknadu od 800 evra, umanjenu za već isplaćene iznose, usklađujući praksu sa ESLjP.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. A . iz Grčca i M . A . iz Radinca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. A . i M . A . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu P1. 1297/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 618/05) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. A . iz Grčca i M . A . iz Radinca podneli su Ustavnom sudu, 29. avgusta 2014. godine, preko punomoćnika D . N, advokata iz Smederevske Palanke, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2203/14 od 16. jula 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu P1. 1297/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 618/05).

Ustavnom žalbom je osporena drugostepena presuda u delu u kome je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim su tražili da se obaveže tuženi "G." a.d. iz Velike Plane da im isplati razliku na ime terenskog dodatka, a podnosioci su istakli i da je sudski postupak trajao duže od devet godina, zbog čega im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe, te da poništi osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2203/14 od 16. jula 2014. godine i naloži nadležnom sudu da ponovo odluči o žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 1297/10 od 12. maja 2014. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 1297/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 618/05), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci N. A . iz Grčca i M . A . iz Radinca, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 6. i 17. maja 2005. godine, preko zajedničkog punomoćnika D . N, advokata iz Smederevske Palanke, Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženog– DP "G ." iz Velike Plane, radi isplate terenskog dodatka. Tužbe su zavedene pod br. P1. 668/08 i P1. 690/05. Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem od 25. maja 2005. godine, odredio da se spisi predmeta P1. 619/05, P1. 668/05, P1. 669/05 i P1. 690/05 spoje spisima predmeta P1. 618/05, radi daljeg zajedničkog raspravljanja i presuđenja. Odovor na tužbu je 15. avgusta 2005. godine dostavljen sudu. Do donošenja presude je zakazano 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri nisu održana, i to jedno zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno neuredne dostave poziva tuženom, a dva na predlog tuženog. U sprovedenom dokaznom postupku obavljeno je finansijsko veštačenje i dopunsko veštačenje, saslušan je određeni sudski veštak i izvršen uvid u pribavljenu dokumentaciju.

Presudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 618/05 od 17. januara 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da se tuženi obaveže da im na ime terenskog dodatka isplati pojedinačno određene mesečne novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da svakom od tužilaca na isplaćena novčana sredstva uplati doprinose Republičkom fondu PIO zaposlenih i tužioci obavezani da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 59.400 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3035/10 od 30. juna 2010. godine preinačena je prvostepena presuda, tako što je tuženi obavezan da tužiocima na ime terenskog dodatka isplati pojedinačno određene mesečne novčane iznose, sa zakonskom zeteznom kamatom od dospelosti do isplate, na način određen u izreci presude, dok je u preostalom delu prvostepena presuda ukinuta i predmet upućen Osnovnom sudu u Smederevu na ponovno suđenje.

Tuženi je 4. novembra 2010. godine izjavio reviziju protiv drugostepene presude, prema članu 395. Zakona o parničnom postupku.

Osnovni sud u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani je rešenjem P1. 1397/10 od 15. novembra 2010. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju tuženog.

Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž1. 336/11 od 11. maja 2011. godine vraćeni su spisi predmeta prvostepenom sudu bez odluke o žalbi, jer je utvrđeno da u spisima predmeta nedostaje punomoćje za tuženog, a rešenjem Gž1. 5/11 od 29. septembra 2011. godine ponovo su vraćeni spisi predmeta prvostepenom sudu, bez odluke o žalbi.

Viši sud u Smederevu je rešenjem Gž1. 14/11 od 17. novembra 2011. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 1397/10 od 15. novembra 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, zbog bitne povrede pravila postupka.

Prvostepeni sud je dopisom od 19. septembra 2012. godine spise predmeta prosledio Vrhovnom kasacionom sudu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud rešenjem Rev2. 900/12 od 7. novembra 2012. godine predmet ustupio Apelacionom sudu u Beogradu, radi ocene izuzetne revizije po članu 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3035/10 od 5. decembra 2012. godine odbačena je kao nedopuštena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3035/10 od 30. juna 2010. godine.

Ponovni prvostepeni postupak je, nakon 1. januara 2014. godine i reorganizacije sudova, nastavljen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu P1. 1297/10. Do donošenja presude zakazano je sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno ročište nije održano, radi izjašnjenja tuženog na podnesak suprotne strane.

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 1297/10 od 12. maja 2014. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca Ž. J. iz Azanje i tužioca N. A . iz Grčca, dok je tužbeni zahtev tužioca M . A . odbijen kao neosnovan i obavezan tuženi da tužiocima na ime nužnih parničnih troškova isplati određene novčane iznose, i to N . A . iznos od 100.44,36 dinara i M . A . iznos od 98.433,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate.

Tuženi je izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2203/14 od 16. jula 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena ožalbena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 1297/10 od 12. maja 2014. godine, u delovima pobijanim žalbom tuženog.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 1. avgusta 2008. godine dostavljen punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbi 6. i 17. maja 2005. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2203/14 od 16. jula 2014. godine, iz čega proizlazi da je podstupak trajao preko devet godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je odlučivano o više tužbenih zahteva više tužilaca, kao i radnje koje je sud preduzeo tokom sprovedenog postupka, u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje u ovoj pravnoj stvari, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Ispitujući postupanje nadležnih sud ova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da postupanje prvostepenog suda nije bilo efikasno, ni delotvorno. Prvostepeni sud je u ponovnom postupku odlučio o preostalom delu tužbenog zahteva nakon četiri godine, od ukidanja prethodne prvostepene presude. Do toga je dovelo ponašanje prvostepenog suda. Naime, nakon što je tuženi 4. novembra 2010. godine izjavio reviziju protiv drugostepene presude, prema članu 395. Zakona o parničnom postupku, odlučivanje o izuzetnoj reviziji je trajalo dve godine, zbog propusta u radu prvostepenog suda. Viši sud je dva puta vraćao spise predmeta prvostepenom sudu, bez odluke o žalbi protiv rešenja tog suda, kojim je revizija po članu 395. ZPP odbačena kao nedozvoljena, da bi na kraju ukinuo prvostepeno rešenje zbog povrede pravila postupka, i spise predmeta vratio prvostepenom sudu, a prvostepeni sud je spise prosledio Vrhovnom kasacionom sudu, umesto Apelacionom sudu u Beogradu, pa je nakon upućivanja spisa Apelacionom sudu u Beogradu, nakon dve godine konačno odlučeno o izuzetnoj reviziji, rešenjem Gž1. 3035/10 od 5. decembra 2012. godine. I drugostepeni sud je doprineo dužini trajanja postupka, budući da je o žalbi protiv prvostepene presude P1. 618/05 od 17. januara 2008. godine odlučio nakon dve i po godine presudom Gž.1. 3035/10 od 30. jula 2010. godine.

Ustavni sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini trajanja postupka, kao i da su imali legitiman interes da sud u primerenom roku okonča predmetnu parnicu koju su vodili u svojstvu tužilaca.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani u predmetu P1. 1297/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 618/05), povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakom u iznosu od po 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstva, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova i određenu složenost predmeta spora. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2203/14 od 16. jula 2012. godine, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 360. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) imali pravo da protiv prvostepene presude izjave žalbu, u delu kojim je odbijen njihov tužbeni zahtev.

Kako iz navoda ustavne žalbe, dokumentacije koja je uz nju dostavljena, kao i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Velikoj Plani P1. 1297/10, proizlazi da podnosioci ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporenu presudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už–633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog Suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti