Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Ostavinski sud je, uprkos sporu naslednika o tome da li određena imovina ulazi u zaostavštinu, propustio da prekine postupak i uputi stranke na parnicu, postupajući proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6986/2012
09.04.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nen adić, dr Marija Draškić , dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milene Cvetić iz sela Pinosava, kod Beograda, Jelene Starčević iz Beograda i Žakline Puzić iz Arilja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. aprila 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milene Cvetić, Jelene Starčević i Žakline Puzić i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 3521/10 od 6. juna 2012. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 3521/10 od 6. juna 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu O. 1431/08 od 9. maja 2008. godine , ispravljenog rešenjem istog suda O . 1431/08 od 4. jula 2008. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Milena Cvetić iz sela Pinosava kod Beograda, Jelena Starčević iz Beograda i Žaklina Puzić iz Arilja, podnel e su , 28. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika Ljubodraga Božovića, advokata iz Arilja, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 59. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljke ustavne žalbe navode da je Viši sud u Beogradu pogrešno utvrdio da testamentom i ugovorom o doživotnom izdržavanju nije bila obuhvaćena ista nepokretna imovina, iako iz njihove sadržine proizlazi da je njihov pravni prethodnik istim nepokretnostima raspolagao i testamentom i ugovorom o doživotnom izdržavanju. Polazeći od navedenog i toga da kasnije sačinjeni testament predstavlja jači pravni osnov od ugovora o doživotnom izdržavanju, podnositeljke smatraju da su im, kao testamentalnim naslednicima, osporenim rešenjima povređena označena prava, jer u zaostavštinu nije ušla imovina koja je bila obuhvaćena navedenim testamentom i ugovorom.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporena rešenja , na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 3521/10 od 6. juna 2012. godine odbijene su kao neosnovane žalbe na slednih učesnika, ovde podnositeljki ustavne žalbe, i potvrđeno je rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu O. 1431/08 od 9. maja 2008. godine , ispravljeno rešenjem istog suda O . 1431/08 od 4. jula 2008. godine . U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je p ravilno prvostepeni sud postupio kada je, imajući u vidu pozitivne nasledničke izjave naslednih učesnika Jelene Kuzmanović, Žakline Puzić i Jelene Starčević da se prihvataju nasleđa koje im po testamentu pripada, oglasio za naslednike zaostavštine pokojnog Ljubomira Starčevića po testamentalnom osnovu nasleđivanja. Žalbeni navodi kojima se ukazuje da je ostavilac istovremeno istom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju i testamentom su neosnovani, jer imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju nije obuhvaćena i testamentom, zbog čega i nije mogla da čini ostavinsku masu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnositeljke ustavne žalbe je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom (član 59. stav 1.).

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05 ) propisanio je da ako se naslednici spore bilo o činjenicama bilo o primeni prava, sud će prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom u slučajevima – ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu, te ako između naslednika postoji spor povodom zahteva potomaka ostaviočevih koji su sa njim živeli u zajednici da im se iz zaostavštine izdvoji deo koji odgovara njihovom doprinosu u povećanju vrednosti ostaviočeve imovine (član 121.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu „Pronina protiv Rusije“, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, što bi ukazivalo na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja o nasleđivanju, zasnivajući svoju odluku na konstataciji da ostavilac nije istom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju i testamentom, jer imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju nije bila obuhvaćena i testamentom, zbog čega i nije mogla da čini ostavinsku masu.

Iz člana 121. Zakona o vanparničnom postupku proizlazi da će sud prekinuti raspravljanje zaostavštine i uputiti stranke da povedu parnicu, između ostalog, i ako između naslednika postoji spor o tome da li neka imovina ulazi u zaostavštinu.

U konkretnom slučaju kao sporno pojavljuje se pitanje da li su određene parcele i pokretne stvari zaostavština ostavioca ili su predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Zbog toga je prvostepeni sud bio u obavezi da učesnike uputi na parnicu radi dokazivanja da li navedena imovina, za koju se tvrdi da je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju , predstavlja zaostavštinu.

Polazeći od navedenog i činjenice da prvostepeni sud nije stranke uputio na parnicu kako bi se utvrdilo šta zapravo čini zaostavštinu ostavioca, to Ustavni sud smatra da je osporenim drugostepenim rešenjem, zbog proizvoljne primene procesnog prava, podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 3521/10 od 6. juna 2012. godin e podnositeljkama povređeno pravo na pravično suđenje i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem ovog rešenja , kako bi Viši sud u Beogradu doneo novu odluku o žalbi naslednih učesnika izjavljenoj protiv rešenja Petog opštinskog suda u Beogradu O. 1431/08 od 9. maja 2008. godine, ispravljenog rešenjem istog suda O . 1431/08 od 4. jula 2008. godine, pa je odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

6. Imajući u vidu da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je u tački 2. izreke određeno otklanjanje štetnih posledica ove povrede prava, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na nasleđivanje, zajemčenog odredbom člana 39. stav 1. Ustava.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti