Ponovna odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je ponovo usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za izdavanje urbanističke dozvole, koji traje od 1996. godine. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. J, Đ . M, M . Ž, S . D . i D . M, svih iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. J, Đ . M, M . Ž, S . D . i D . M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada u predmetu broj I-3-353-283/96 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. J, Đ . M, M . Ž, S . D . i D . M, svi iz Novog Sada, preko punomoćnika S . H . -B, advokata iz Novog Sada, podneli su Ustavnom sudu, 10. avgusta 201 7. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6376/16 od 23. juna 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku navedenom u tački 1. izreke.

U ustavnoj žalbi se navodi: da su podnosioci 18. aprila 1996. godine podneli zahtev za izdavanje urbanističke dozvole za rekonstrukciju tavanskog prostora radi promene namene istog u stambeni prostor; da postupak po tom zahtevu još nije pravnosnažno okončan, iako je Ustavni sud Odlukom Už-9281/2012 iz 2015. godine naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak okončao u najkraćem roku; da su podnosioci predložili Upravnom sudu da odluči u sporu pune jurisdikcije, ali da je osporenom presudom tužba odbijena i postupak „vraćen na početak“. U ustavnoj žalbi se detaljno iznose razlozi zbog kojih podnosioci smatraju da je rešenje drugostepenog organa od 2. februara 2016. godine nezakonito .

Ustavnom žalbom se zahteva od Ustavnog suda da poništi osporenu presudu Upravnog suda i da utvrdi podnosiocima pravo na naknadu štete, u iznos u svakom od po 400.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je najpre konstatovao da je Odlukom Už-9281/2012 od 24. septembra 2015. godine usvojio ustavnu žalbu istih podnosilaca i utvrdio da je u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada u predmetu broj I-3-353-283/96 podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku . Istom odlukom Sud je utvrdio pravo podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti i naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt , dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta broj I-3-353-283/96 Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada, utvrđiva o činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari , koje su usledile nakon donošenja navedene odluke ovog suda:

Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada je rešenjem broj I-3-353-283/96 od 18. maja 2015. godine podnosiocima ustavne žalbe izdala urbanističku dozvolu za rekonstrukciju tavanskog prostora radi promene namene istog u stambeni prostor u stambenoj zgradi u ulici J. broj 1 u Novom Sadu.

Rešenjem prvostepenog organa broj I-3-353-283/96 od 26. avgusta 2015. godine odbijen je prigovor zainteresovanih lica M.P. i J.K. izjavljen protiv rešenja tog organa od 18. maja 2015. godine.

Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 130-353-107/2015-02 od 2. februara 2016. godine usvojena je žalba M.P. i J.K. i poništeno rešenje prvostepenog organa od 26. avgusta 2015. godine, a predmet vraćen istom organu na ponovni postupak. Drugostepeni organ je u obrazloženju rešenja istakao da je prvostepeni organ pogrešno zaključio da urbanističko-tehnički uslovi predstavljaju stečeno pravo investitora i da više te uslove za izvođenje predmetnih radova nije potrebno utvrđivati. Drugostepeni organ je u rešenju dalje naveo: da su sporni urbanističko-tehnički uslovi izdati 26. februara 2002. godine , na osnovu odredbe člana 54. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja („Službeni glasnik RS“, broj 44/95) i na osnovu člana 11. Odluke o korišćenju prostora do privođenja planirano j nameni („Službeni list grada Novog Sada“, broj 10/01) , ali da nije naveden nikakav planski osnov njihovog izdavanja; da je nakon izdavanja spornih urbanističko-tehničkih uslova donet Plan detaljne regulacije Malog Limana („Službeni list grada Novog Sada“, broj 52/09) , što prvostepeni organ nije utvrđivao, a bio je dužan da spornu urbanističku dozvolu izda na osnovu urbanističkog plana za tu lokaciju važećeg u momentu izdavanja urbanističke dozvole.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6376/16 od 23. juna 2017. godine odbijena je kao neosnovana tužba podneta 13. aprila 2016. godine, kojom su podnosioci ustavne žalbe pobijali zakonitost rešenja drugostepenog organa od 2. februara 2016. godine . Upravni sud je ocenio da je tuženi, pravilnom primenom odredbe člana 232. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, poništio pobijano rešenje prvostepenog organa i predmet vratio istom organu na ponovni postupak i odlučivanje, nalazeći da će taj organ brže i ekonomičnije otkloniti nedostatke prvostepenog postupka. Upravni sud je, takođe, konstatovao: da je pobijanim rešenjem poništeno prvostepeno rešenje zbog toga što prvostepeni organ nije utvrdio bitnu činjenicu za odl učivanje u ovoj upravnoj stvari; da će podnosioci u ponovnom postupku pred prvostepenim organom imati mogućnost da protiv novog rešenja izjave odgovarajuće pravno sredstvo, ukoliko ne budu zadovoljni odlukom; da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za donošenje odluke u sporu pune jurisdikcije u smislu odredbe člana 43. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, jer je sud našao da tužbu treba odbiti.

Prvostepeni organ nije doneo rešenje u ponovnom postupku do 25. maja 2020. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda o povredi označenog ustavnog prava od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 , 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (član 232. stav 2.).

Odredbama člana 173. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku, drugostepeni organ zahteva da mu prvostepeni organ saopšti zašto blagovremeno nije izdao rešenje, a ako drugostepeni organ nađe da prvostepeni organ nije izdao rešenje u zakonom određenom roku iz opravdanog razloga, produžava rok za izdavanje rešenja za onoliko koliko je trajao opravdani razlog, a najduže za 30 dana (stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da ne postoji opravdani razlog zbog koga rešenje nije izdato u zakonom određenom roku, on sam odlučuje o upravnoj stvari ili nalaže prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (stav 2.); da a ko prvostepeni organ ponovo ne izda rešenje u roku koji je odredio drugostepeni organ, on sam odlučuje o upravnoj stvari (stav 3.) .

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.); da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2.); da kada nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, sud će presudom rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to, da t akva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt - spor pune jurisdikcije (član 43. stav 1. ); da ako tužilac traži da sud svojom presudom reši upravnu stvar, sud je obavezan da posebno navede razloge zbog kojih taj zahtev nije prihvatio (član 43. stav 4.); da je u slučajevima kada bi poništenje osporenog akta i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za tužioca štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi a sud je sam utvrđivao činjenično stanje, sud obavezan da odluči u sporu pune jurisdikcije, osim ako je takav spor zakonom isključen (član 43. stav 5.).

5. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je postupanjem upravnih organa i Upravnog suda u osporenom postupku koji se vodi po njihovom zahtevu za izdavanje urbanističke dozvole povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je postupak pokrenut 1996. godine, a nije pravnosnažno okončan uprkos tome što je Ustavni sud svojom odlukom iz 20 15. godine naložio okončanje postupka u najkraćem roku.

S obzirom na to da je u postupku donošenja Odluke Už -9281/2012 od 24. septembra 2015. godine ispitivao trajanje osporenog postupka do 18. maja 2015. godine, Ustavni sud je opravdanost daljeg trajanja tog postupka ocenjivao počev od navedenog datuma, pa do 25. maja 2020. godine, kada su spisi predmeta ponovo dostavljeni ovom sudu.

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i upravnog suda koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri ocenjivanju ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih organa u predmetnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da je prvostepeni organ u roku od tri meseca odlučio o prigovoru zainteresovanih lica, da je drugostepeni organ o njihovoj žalbi odlučio u roku od šest meseci, a da je osporena presuda Upravnog sud a kojom je ispitana zakonitost drugostepenog rešenja doneta nakon godinu dana i dva meseca od njenog podnošenja. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da su upravni organi i Upravni sud u tom delu postupka postupali u rokovima koji se mogu smatrati razumnim. Ovaj sud, međutim, ističe da prvostepeni organ, nakon poništavanja rešenja od 26. avgusta 2015. godine, nije doneo rešenje u ponovnom postupku nepune tri godine, što ga čini odgovornim za dugo trajanje dela postupka koji je predmet ove ustavne žalbe . Ustavni sud nalazi da u predmetnoj upravnoj stvari nema posebno složenih činjeničnih ili pravnih pitanja, kao i da odluka u predmetnoj upravnoj stvari za podnosioce ustavne žalbe nije od egzistencijalnog z načaja, ali da je nesumnjiv njihov pravni interes da se o predmetnom zahtevu odluči u razumnom roku.

Prilikom ispitivanja da li su podnosioci ustavne žalbe svojim radnjama doprineli predugom trajanju osporenog postupka, Ustavni sud je imao u vidu specifičnost upravnog postupka , čiji tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke. Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje na to da su podnosioci imali mogućnost da zbog propuštanja prvostepenog organa da donese odluku u ponovnom postupku, zahtevaju od drugostepenog organa da sam reši upravnu stvar ili da ostavi naknadni rok prvostepenom organu i da se nakon toga obrate Upravnom sudu tužbom zbog nedonošenja rešenja o njihovom zahtevu. Podnosioci, međutim, navedena pravna sredstva nisu koristili nepune tri godine.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da u postupku u kome se duže od 20 godina odlučuje o zahtevu za izdavanje urbanističke dozvole, navedeni doprinos podnosilaca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu o tome da je u delu postupka koji je ispitivan nakon donošenja Odluke Už -9281/2012 od 24. septembra 2015. godine povređeno njihovo prav o na suđenje u razumnom roku , posebno stoga što predmetni postupak još nije pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi pred Gradskom upravom za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada u predmetu broj I-3-353-283/96, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci pretrpeli. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je, pored toga, imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januar a 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16 ) i više drugih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Ocenjujući ustavnu žalb u u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6376/16 od 23. juna 2017. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena.

Ovaj sud ukazuje da je, saglasno navedenoj odredbi člana 232. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, drugostepeni organ mogao svojim rešenjem da poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, nakon čega je on imao obavezu da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, protiv koga je stranka imala pravo da izjavi žalbu.

Kako je drugostepenim rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine broj 130-353-107/2015-02 od 2. februara 2016. godine poništeno prvostepeno rešenje Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada broj I-3-353-283/96 od 26. avgusta 2015. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom organu, te kako u ponovnom postupku nije donet upravni akt, upravni postupak u kome se rešava o zahtevu podnosilaca ustavne žalbe još uvek je u toku. Činjenica da je sud u upravnom sporu pokrenutom protiv drugostepenog rešenja kojim je uvažena žalba protivne stranke u postupku i poništeno prvostepeno rešenje, odbio kao neosnovanu tužbu podnosilaca ustavne žalbe, ne znači da su iscrpljena pravna sredstva u ovoj pravnoj stvari, jer će podnosioci ustavne žalbe u ponovnom postupku pred upravnim organom imati mogućnost da istaknu sve činjenice koje su iznosili u tužbi, kao i da brane svoja prava i zakonom zaštićene interese, što je i Upravni sud konstat ovao u osporenoj presudi.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na propust Upravnog suda da osporenom presudom odluči u sporu pune jurisdikcije, Ustavni sud je konstatovao da iz navedenih odredaba člana 43. Zakona o upravnim sporovima proizlazi da je sud u upravnom sporu ovlašćen da ukloni iz pravnog poretka akt kojim je o zahtevu stranke konačno odlučeno i/ili da odluči u sporu pune jurisdikcije, pri čemu u oba slučaja donosi presudu kojom se tužba uvažava. Iz toga dalje sledi da je pretpostavka za odlučivanje u sporu pune jurisdikcije, ocena suda da pobijani upravni akt treba poništiti. Imajući u vidu da je Upravni sud u osporenoj presudi izneo razloge zbog kojih je ocenio da pobijanim konačnim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi propisani zakonom da sud odlučuje u sporu pune jurisdikcije.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6376/16 od 23. juna 2017. godine, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ponovna odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti