Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio delove drugostepenih presuda. Razlog je pogrešno odbijanje zahteva za naknadu imovinske štete i nedovoljan iznos dosuđene neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-6992/2019
18.05.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Dragana Kolarić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . V . iz Bojnika i S . J . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 814/18 od 9. oktobra 2018. godine i presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se stav prvi izreke presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine u delu kojim je odbijen zahtev za naknadu imovinske štete i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosi oca izjavljenoj protiv stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 814/18 od 9. oktobra 2018. godine.

3. Utvrđuje se pravo M. V . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

4. Usvaja se ustavna žalba S. J . i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 974/18 od 1. marta 2019. godine i presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

5. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019. godine u delu kojim je odbijen zahtev za naknadu imovinske štete i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 974/18 od 1. marta 2019. godine.

6. Utvrđuje se pravo S. J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019. godine , kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V . iz Bojnika i S. J . iz Leskovca podneli su Ustavnom sudu, 3. jula i 23. avgusta 2019. godine, preko punomoćnika Stefana Mladenovića, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe protiv presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 814/18 od 9. oktobra 2018. godine i Prr. 974/18 od 1. marta 2019. godine i presuda Vi šeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine i Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019 . godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi donošenja jedinstvene odluke.

Podnosioci ustavnih žalbi smatra ju da su im nedosuđivanjem imovinske štete povređena označena ustavna prava, kao i da im je dosuđeni iznos novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nisko određen. Istak li su zah tev za naknadu nematerijalne i materijalne štete , kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Podnositeljka S . J . je dopunom ustavne žalbe od 25. maja 2021. godine, podnetom preko punomoćnika D . M, advokata iz Leskovca, osporila rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4. st. 868/21 od 29. aprila 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih navedenim odredbama Ustava.

Osporenim rešenjem odbačen je kao nedozvoljen prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzanja stečajnog postupka nad stečajnom masom DP „J .“ Leskovac u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 34/19.

Podnosilac M. V . takođe je 25. maja 2021. godine podneo dopunu ustavne žalbe, preko istog punomoćnika.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

3.1. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 3/11 od 3. juna 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad DP „J.“ Leskovac. M. V . je, kao stečajnom poveriocu, utvrđeno potraživanje u ukupnom iznosu od 129.899,76 dinara, dok je B. J . iz Leskovca, pravnom prethodnik u S . J, potraživanje utvrđeno u ukupnom iznosu od 294.583,02 dinara. M. V . i S. J . je prema rešenju o glavnoj deobi isplaćeno po 5.689,77 dinara.

3.2. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4. st. 600/18 od 21. marta 2018. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe M. V, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11, a protiv stečajnog dužnika DP „J .“ Leskovac. Podnosilac ustavne žalbe je na osnovu navedenog rešenja podneo Osnovnom sudu u Leskovcu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Leskovcu, radi isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i imovinske štete.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 814/18 od 9. oktobra 2018. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, te je obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu drugom izreke tužbeni zahtev tužioca da mu se isplati iznos novčanog obeštećenja preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 1.000 evra odbijen kao neosnovan ; u stavu trećem izreke odbijen je tužbeni zahtev tuži oca kojim je tražio da joj se isplati iznos imovinske štete u iznosu od 129.899,76 dinara. Protiv navedene presude tuži lac je izjavio žalbu.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 814/18 od 9. oktobra 2018. godine. U obrazloženju presude je, pored ostalog navedeno: da je iznos pravične naknade od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti , odgovarajući, te da tužilac nije dokazao odgovornost tužene za imovinsku štetu.

3.3. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4. st. 1146/18 od 14. maja 2018. godine utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnositeljki ustavne žalbe, kao pravnom sledbeniku pok. B . J . iz Leskovca, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11, a protiv stečajnog dužnika DP „J.“ Leskovac. Podnositeljklja ustavne žalbe je n a osnovu navedenog rešenja podnela Osnovnom sudu u Leskovcu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Privredni sud u Leskovcu , radi isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i imovinske štete.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 974/18 od 1. marta 2019. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, te je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra, u d inarskoj protivvrednosti; u stavu drugom izreke tužbeni zahtev tuži lje da joj se isplati iznos novčanog obeštećenja preko dosuđe nog pa do traženog iznosa od 1.000 evra odbijen kao neosnovan; u stavu trećem izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražio da joj se isplati iznos imovinske štete u iznosu od 249.583,02 dinara. Protiv navedene presude tužilja je izjavila žalbu .

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 974/18 od 1. marta 2019. godine. U obrazloženju presude je, pored ostalog navedeno: da je iznos pravične naknade od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti , odgovarajući, te da tužilja nije dokazala odgovovornost tužene za imovinsku štetu .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući navode ustavne žalbe u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud upućuje na pravne stavove i ocene koje je detaljno izneo u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud je u pomenutoj Odluci podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio u svojoj praksi prilikom odlučivanja o ustavnim žalbama, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom smislu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

6. Što se tiče osporenih presuda u delu u kojem su odbijen i kao neosnovan i tužben i zahtev i za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku preko iznosa od 4 00 evra, pa do traženih 1.000 evra, Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima su podnosiocima dosuđena novčana obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavnih žalbi pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoj a potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je ocenio da je osporen im presud ama, kojima je podnosi ocima dosu đen iznos od po 4 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je presudama Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 814/18 od 9. oktobra 2018. godine i Prr. 974/18 od 1. marta 2019. godine i presudama Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine i Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019. godine podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ) usvojio ustavne žalbe podnosilaca, odlučujući kao u tač. 1. i 4. izreke.

8. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem stava prvog izreke presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine i presude Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019. godine u delu kojima su odbijen i zahtev i za naknadu imovinske štete i određivanjem da ta j sud donese novu odluku o žalbama podno silaca izjavljenim pr otiv stava trećeg izreke presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 814/18 od 9. oktobra 2018. godine i Prr. 974/18 od 1. marta 2019. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ust avnom sudu, odlučeno kao u tač. 2. i 5. izreke.

9. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 3. i 6. izreke utvrdio pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjen om za iznose isplaćene po osnovu presud a Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 48/19 od 23. maja 2019. godine i Gžrr. 124/19 od 16. jula 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 3/11. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i delimično poništio osporene drugostepene presude, tako da će se o osnovanosti tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

S obzirom na navedeno, te činjenicu da je podnositeljki S . J . utvrdio i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao dopunu ustavne žalbe podnositeljke u kojoj je osporila rešenje Privrednog suda u Leskovcu R4. st. 868/21 od 29. aprila 2021. godine.

11. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u kao u tački 7. izreke.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti