Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Dosuđuje se naknada materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja u stečaju, umanjena za eventualno naplaćene iznose.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi M . Š . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. jula 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M . Š . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6974/17 (inicijalno pr edmet istog suda P. 141/15) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Š . iz Novog Sada je, 15. jula 2020 . godine, preko punomoćnika I. J, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničn om postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6974/17.

Podnositeljka ustavne žalbe , između ostalog, ističe da je predmetni parnični postupak predugo trajao i posebno ističe „nedopustivo“ dugo trajanje drugostepenog postupka, odnosno odlučivanje Višeg suda u Novom Sadu o žalbama protiv prvostepenih presuda, koje je trajalo i dve i po godine.

Od Ustavnog suda se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava u iznosu od 400.000,00 dinara i troškovi ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , uvidom u spise predme ta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 694/17 (inicijalno predmet istog suda P. 141/15 ), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

J. k. p. „P .“ Novi Sad je 14. oktobra 2014. godine podnelo Osnovnom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu verodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga, radi naplate novčanog potraživanja od 157.750,00 dinara na ime glavnog duga i zatezne kamate.

Zaključkom javnog izvršitelja I. IVK. 2844/14 od 24. oktobra 2014. godine određeno je predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je 6. novembra 2014. godine izjavila prigovor proti v navedenog zaključka o izvršenju.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu IPV:IVK: 2117/14 od 20. novembra 2014. godine stavljen je van snage zaključak javnog izvršitelja I. Ivk. 2844/14 od 24. oktobra 2014. godine u delu u kome je određeno izvršenje, pa je određeno da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, te da se spisi predmeta dos tave parničnom odeljenju tog suda.

U parničnom postupku predmetu je dodeljen broj P. 141/15 i rešenjem suda od 20. januara 2015. godine ročište je zakazano za 19. maj 2015. godine, kada je i održano.

Do donošenja presude zakazana su još dva ročišta , i to za 16. oktobar 2015. godine, koje nije održano zbog službenog odsustva postupajućeg sudije i za 18. februar 2016. godine , koje je održano i kada je glavna rasprava zaključena.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 141/15 od 18. februara 2016. godine, tužbeni zahtev je usvojen u celosti, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati određeni novčani iznos na ime duga za doplat ne karte za korišćenje parkirališta sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove izvršnog i parničnog postupka.

Pisani otpravak presude je 7. i 8. marta 2016. godine dostavljen p unomoćnicima parničnih stranaka.

Tužena je 9. marta 2016. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presude, a tužilac je 21. marta 2016. godine dostavio odgovor na žalbu, pa su, prema naredbi suda od 27. aprila 2016. godine , spisi predmeta dostavljeni Višem sudu u Novom Sadu .

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1551/16 od 31. avgusta 2017. godine, žalba tužene je usvojena, pa je ukinuta presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 141/15 od 18. februara 2016. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak , sa obrazloženjem da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka na koju se osnovano u žalbi ukazuje, tako da se zakonitost i pravilnost pobijane presude ne može ispitati u tom delu, a s obzirom na to da prvostepeni sud nije utvrdio pojedinačno kada i u kojim zonama je tužena koristila usluge parkiranja, kao i da je sud propustio da odluči da li zaključak izvršitelja u celini ili delimično ostaje na snazi ili se ukida, čime je takođe učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Do donošenja presude, u ponovnom postupku, sud je zakazao dva ročišta, od kojih je ročište od 6. oktobra 2017. godine odloženo na traženje punomoćnika tužene, nakon čega je sud 17. novembra 2017. godine održao ročište na kome je zaključio glavnu raspravu.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6974/17 od 17. novembra 2017. godine, ukida se u celosti zaključak javnog izvršitelja kojim je određeno izvršenje, odbija se u celini tužbeni zahtev i obavezuje tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka. Pisani otpravak presude je 11. decembra 2017. godine dostavljen p unomoćnicima parničnih stranaka.

Tužilac je 19. decembra 2017. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, koja je dostavljena punomoćniku tužene 15. januara 2018. godine, pa su prema naredbi suda od 14. februara 201 8. godine spis i predmeta dostavljen i Višem sudu u Novom Sadu.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 741/18 od 19. maja 2020. godine žalba tužioca je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6974/17 od 17. novembra 2017. godine preinačena tako što je tužbeni zahtev delimično usv ojen i obavezana tužena da isplati tužiocu po osnovu duga 45.900,00 dinara, sa zateznom kamatom, kao i troškove izvršnog i parničnog postupka, dok je prvostepena presuda u pobijanom nepreinačenom delu potvrđena i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka. U obrazloženju drugostepene presude, između ostalog, navedeno je da je u konkretnom slučaju u pitanju spor male vrednosti, zbog čega prvostepena presuda može biti ispitivana samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, te da je zbog pogrešne primene materijalnog prava prvostepena presuda preinačena u jednom delu zbog neprihvatljivih razloga u pogledu pasivne legitimacije tužene.

Pisani otpravak drugostepene presude je 8. juna 2020. godine dostavljen punomoćniku tužioca, a 17. juna 2020. godine punomoćniku tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi zajemčeno je svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razl og za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. U vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje da se u navedenoj vrsti postupka pravo na suđenje u razumnom roku prvenstveno garantuje izvršnom poveriocu koji je neposredno pravno zainteresovan da se izvršenje sprovede u najkraćem mogućem roku radi ostvarivanja svog prava priznatog izvršnom ispravom. Osnovni cilj izvršnog postupka jeste efikasno i u razumnom roku namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Izuzetno i izvršnom dužniku se garantuje pravo na suđenje u razumnom roku ali u onim fazama izvršnog postupka u kojima se odlučuje o njegovim pravima i obavezama. Pravo na podnošenje pravnog sredstva protiv rešenja kojim se određuje izvršenje protiv izvršnog dužnika i pravo na donošenje odluke po takvom pravnom sredstvu u razumnom roku predstavljaju procesne garancije koje su ustanovljene u korist izvršnog dužnika i u našem izvršnom procesnom pravu predstavljaju ustaljeni zakonski mehanizam odbrane izvršnog dužnika od nezakonitosti i nepravilnosti koje mogu proisteći iz izvršnog postupka u fazi određivanja izvršenja.

Polazeći od navedenog i ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka protiv zaključka javnog izvršitelja I. IVK. 2844/14 od 24. oktobra 2014. godine izjavila prigovor 6. novembra 2014. godine o kome je odlučeno rešenj em Osnovnog suda u Novom Sadu I PV.IVK 2117/14 od 20. novembra 20 14. godine, na način da je stavljen van snage navedeni zaključak u delu kojim je određeno izvršenje i odlučeno da se postupak nastavi u parnici, kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a koji parnični postupak je okončan donošenjem presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 741/18 od 19. maja 2020. godine. Iz navedenog proizlazi da je postupak – izvršni i parnični, relevantan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku, sagledan kao jedinstvena celina, trajao od 6. novembra 2014. godine do 19. maja 2020. godine, dakle, ukupno pet godina i šest meseci.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je iniciran predlog om za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, te da je nakon prigovora koji je izjavila izvršni dužnik, ovde podnositeljka ustavne žalbe, postupak nastavljen kao parnični, po pravilima za spor male vrednosti.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud je ocenio da postupanje prvostepenog suda nije bilo efikasno, s obzirom na to da je u sprovedenom prvostepenom postupku ukupno bilo zakazano pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva ročišta odložena (jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno na zahtev punomoćnika tužene), što ukazuje da je ceo dokazni postupak (čitanje pisanih dokaza i saslušanje tužene) sproveden na tri održana ročišta. Takođe, u pogledu postupanja drugostepenog suda , Ustavni sud je utvrdio da je taj sud dva puta odlučivao o žalbama izjavljenim protiv prvostepenih presuda, prvi put je drugostepena odluka doneta nakon godinu dana i četiri meseca, a drugi put nakon dve godine i tri meseca , čime su prekoračene granice za odlučivanje u razumnom roku u žalbenom postupku, posebno u situaciji kada je u pitanju postupak u sporu male vrednosti.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne ža lbe, kao tužena, imala legitimni interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku i da je svojim ponašanjem neznatno doprinela dužini trajanja postupka, tako što je jedno ročište odloženo na zahtev njenog punomoćnika.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju trajanje postupka nije zadovoljilo standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog postupanja nadležnih sudova, a pre svega drugostepenog suda u postupku odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude donete u ponovnom postupku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Novom sadu u predmetu P. 6974/17 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P. 141/15 ).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nemate rijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti znača jne u ovom ustavnosudskom sporu, a imao je u vidu i doprinos podnositeljke ustavne žalbe. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti