Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti sprovođenja izvršenja pravnosnažnih presuda protiv društvenih preduzeća. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7001/2016
02.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đoka Guduruća i Žik a Jovanovskog , obojice iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Đoka Gudurića i Žika Jovanovskog i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 504/09 i predmetu I. 9472/10 (ranija oznaka I. 599/09) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 504/09 od 8. aprila 2009. godine i rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 599/09 od 29. aprila 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đoko Gudurić i Žiko Jovanovski, obojica iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 3. februara 201 4. godine, preko punomoćnika Darinke Obradović, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupcima koji se vod e pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 504/09 i predmetu I. 599/09. Ustavna žalba je u upisniku Ustavnog suda bila zavedena pod brojem Už-947/2014.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4r. 153/14 od 29. maja 201 5. godine, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da je u parničnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 652/05 i predmetu P1. 727/03 i izvršnim postupcima koji su u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 504/09 i I. 599/09 podnosi ocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Apelacioni sud u Čačku je rešenjem R4 r. 40/16 od 8. avgusta 201 6. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu Đoka Gudurića i Žika Jovanovskog , radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod novim brojem Už-7001/16.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da su predlagači Đoko Gudurić i Žiko Jovanovski, obojica iz Čačka, kao izvršni poverioci 2. aprila 2009. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika A.D. FRA, Čačak, FRA Alati za obradu , Čačak, FRA Alati i pribor DOO , Čačak, FRA Spiralne burgije DOO , Čačak, FRA Alati za spoljni navoj DOO , Čačak, FRA Alati za unutrašnji navoj DOO , Čačak, FRA Proizvodnja mašina DOO , Čačak, FRA Termička obrada DOO , Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 727/03 od 21. marta 2008. godine radi naplate duga po osnovu neisplaćene razlike zarade za označeni period, i to zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršn ih dužnika i uplatom na tekući račun izvršn ih poveri laca;

- da je Opštinski sud u Čačku rešenjem I. 504/09 od 8. aprila 2009. godine odredio izvršenje;

- da su predlagači Đoko Gudurić i Žiko Jovanovski, obojica iz Čačka, kao izvršni poverioci 21. aprila 2009. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika A.D. FRA, Čačak, FRA Alati za obradu, Čačak, FRA Alati i pribori DOO , Čačak, FRA Spiralne burgije DOO , Čačak, FRA Alati za spoljni navoj DOO , Čačak, FRA Alati za unutrašnji navoj DOO , Čačak, FRA Proizvodnja mašina DOO , Čačak, FRA Termička obrada DOO , Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 652/05 od 3. aprila 2008. godine, radi naplate duga po osnovu neisplaćene razlike zarade za označeni period, i to zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika i uplatom na tekući račun izvršnih poverilaca;

- da je Opštinski sud u Čačku rešenjem I. 599/09 od 29. aprila 2009. godine odredio izvršenje;

- Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 r. 153/14 od 29. maja 2015. godine u stavu prvom izreke utvrđeno da je predlagač ima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetima Opštinskog suda u Čačku P1. 652/05 i P1. 727/03 i u predmetima Osnovnog suda u Čačku u predmetima I. 504/09 i I. 599/09; u stavu drugom izreke obavezana je Republika Srbija da predlagačima na ime troškova postupka plati po 13.560,00 dinara, i to iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, dok je za razliku do traženog iznosa od 135.000,00 dinara na ime naknade troškova postupka zahtev predlagača odbija; u stavu trećem izreke odbačeni su zahtevi predlagača sadržani u ustavnoj žalbi kojima su tražili da se utvrdi da im je u predmetima Opštinskog suda u Čačku P1. 652/05 i P1. 727/03 i u predmetima Osnovnog suda u Čačku I. 504/09 i I. 599/09 povređeno pravo na imovinu i da se obaveže R epublike Srbije da im na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose od po 3.000,00 evra, kao i da im naknadi materijalnu štetu u traženim iznosima po osnovu neisplaćene razlike zarade i troškova parničnog postupka.

- Postupajući po žalbi predlagača izjavljenoj protiv stava trećeg navedenog rešenja, Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje Rž. 170/15 od 18. februara 2016. godine, kojim je ukinuo rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu R4r. 153/14 od 29. maja 2015. godine u stavu trećem izreke i u tom delu predmet vratio istom sudu na ponovni postupak.

- U ponovnom postupku, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo rešenje R4r. 40/16 od 8. avgusta 2016. godine, kojim je u stavu prvom izreke odredio predlagačima primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 40.000,00 dinara, koji će im biti isplaćeni iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca računajući od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu, dok se zahtevi predlagača za iznose preko 40.000,00 dinara do traženih iznosa od po 3.000,00 evra odbijaju ; u stavu drugom izreke Ustavnom sudu se vraća ustavna žalba predlagača (Už-947/2014) na dalji postupak i odluku u delu kojim su predlagači tražili da se utvrdi da im je u navedenim parničnim i izvršnim predmetima Opštinskog suda u Čačku (sada Osnovnog suda u Čačku) povređeno pravo na imovinu i da im se naknadi materijalna šteta.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 3. februara 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 504/09 i predmetu I. 5 99/09, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima tasj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presud e izrečen e u korist podnosi laca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđen a t im presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už -5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosiocima ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 504/09 od 8. aprila 2009. godine i rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 599/09 od 29. aprila 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja su podnosi oci pokušal i na prinudan način da ostvar e u predmetnom izvršnom postupku.

6. Što se tiče zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presuda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti