Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu D. Đ. i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja sudske odluke. Dosuđuje naknadu materijalne štete u visini potraživanja. Žalba u delu koji se odnosi na visinu naknade zbog povrede razumnog roka se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Đ. iz sela P. kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D . Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1961/ 14 (ranije predmet I. 1575/08 i I. 1282/11) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1575/08 od 20. novembra 2008. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. Đ . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine, dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 394/15 od 9. aprila 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Đ . iz sela P . kod Čačka podnela je Ustavnom sudu, 30. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika D. J , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1961/14 (ranije predmet I. 1575/08 i I. 1282/11) . Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-7046/2012 .

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1284/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1127/09) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja Višeg suda u Čačku i dopunskog rešenja istog suda R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine , Viši sud u Čačku je dopisom R4 I. 11/14 od 12 . februara 2016 . godine Ustavnom sudu dostavio ustavnu žalbu D. Đ . radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už-7005/2015.

Podnositeljka ustavne žalbe je 29. oktobra 2015. godine izjavila novu ustavnu žalbu zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji je se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1961/14 (ranije predmet I. 1575/08 i I. 1282/11) , sada proširujući zahtev i na rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine, dopun sko rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine i reše nje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 394/15 od 9. aprila 2015. godine.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te smatra da i dalje „ima status žrtve…“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da joj je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 30. avgusta 2012. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1961/14 (ranije predmet I. 1575/08 i I. 1282/11) spojio sa ustavnom žalbom od 29. oktobra 2015. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedinstvene odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1575/08 od 20. novembra 2008 . godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljke ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 652/07 od 25. avgusta 2008 . godine, kojom je obavezan F. „A .“ DOO Čačak, kao izvršni dužnik, da tužilji, kao izvršnom poveriocu , isplati na ime manje isplaćene minimalne zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21 . oktobra 2014. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača D . Đ . za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1961/14 (ranije predmet I. 1575/08 i I. 1282/11) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu .

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete, preko dosuđene naknade iz stava tri izreke rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine , do traženog iznosa od još 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate , dok je stavom drugim izreke ovog rešenja odlučeno da se ustavna žalba i odluke donete u ovom postupku dostave Ustavnom sudu, radi donošenja odluke o zahtevu predlagača o povredi prava na imovinu i naknadi materijalne štete .

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine i od 18. februara 2015. godine, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 394/15 od 9 . aprila 2015 . godine, u stavu prvom izreke, odbacio kao nedozvoljenu žalbu i potvrdio rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine , a u stavu drugom izreke rešenja, odbio kao neosnovanu žalbu praglagača i potvrdio dopunsko rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je Vrhovni kasacioni sud odbacio žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine , jer saglasno članu 404. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, predlagač nema pravni interes da pobija rešenje prvostepenog suda kojim je usvojen njegov zahtev i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, naloženo ubrzanje postupka i određena naknada za utvrđenu povredu prava; da je neosnovana žalba predlagača izjavljena protiv dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine , kojim je odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete, preko dosuđene naknade od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, a do traženog iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti; da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku I. 1961/14 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 20. novembra 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku i da je istog dana usvojen predlog rešenjem o izvršenju I. 1575/08; da je zaključkom I. 1961/14 od 4 . septembra 2014. godine određeno drugo sredstvo iz vršenja, na predlog izvršnog poverioca, tako što će se izvršenje sprovesti popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da izvršni postupak još uvek nije okončan; da je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, kao i izrečenu meru ubrzanja postupka, prvostepeni sud pravilno priznao pravo na isplatu primerene novčane naknade u dosuđenom iznosu, te da se neosnovano navodima žalbe ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava; da je o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i naknadi zbog povrede označenog prava , isključivo nadležan da odlučuje Ustavni sud, te da je zbog toga potvrđeno prvostepeno dopunsko rešenje u stavu drugom izreke rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 30. avgusta 2012. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1961/14 (ranije predmet I. 1575/08 i I. 1282/11) , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog s uda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju pre dstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je , pored drugih, i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 1575/08 od 20. novembra 2008. godine , umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnositeljki ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj e je podnositeljka pokušala na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine, dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 394/15 od 9. aprila 2015. godine, u delu kojim je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti , Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljana visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji joj je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti nije nerazuman, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 21. oktobra 2014. godine, dopunskog rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 11/14 od 18. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 394/15 od 9. aprila 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti