Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko 13 godina. Sud utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete od 1.300 evra, dok odbacuje deo žalbe o povredi prava na rad.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. A . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. januara 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. A . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 6763/10 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. A . iz Beograda je , 30. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika M . B, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 647/14 od 28. maja 2015. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2736/12 od 2. septembra 2013. godine i presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 6763/10 od 19. februara 2010. godine, zbog povrede prava na rad iz člana 60. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 6763/10 .

Podnositeljka u ustavnoj žalbi, pored ostalog , navodi: da je postupak u sporu iz radnog odnosa, koji je hitne prirode, do donošenja pravnosnažne presude trajao više od 11 godina, što predstavlja očiglednu povredu njenog prava na suđenje u razumnom roku; da parnični sudovi nisu uzeli u obzir činjenicu da poslodavac pre donošenja spornog rešenja o otkazu ugovora o radu nije vršio ocenu rezultata rada zaposlenih , što je bilo dovoljno da se utvrdi njegova nezakonitost.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporene akte i podnosi teljki ustavne žalbe prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000 dinara, uz objavljivanje odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 6763/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

D. I, V . M . i V . N . su , 13. marta 2002. godine, u svojstvu tužilja, podnele Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbe protiv tuženih privrednih društava „M .“ d.o.o, B . P . – PJ „M .- S.“, sa sedištem u Beogradu i „S .“ a.d, Bačka Palanka, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu od 28. februara 2002. godine i naknade štete. Predmeti su zavedeni pod brojevima P1. 213/02 (tužilja D . I .), P1. 216/02 (tužilja V. M .) i P1. 219/02 (tužilja V. N .).

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. marta 20 02. godine, u svojstvu tužilje, podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv istih tužen ih, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu od 28. februara 2002. godine i naknade štete. Predmet je zaveden pod brojem P 1. 233/02.

Rešenjem P1. 213/02 od 31. maja 2002. godine izvršeno je spajanje postupaka po tužbama tužilja V. M, V . N . i M . A, sa postupkom po tužbi tužilje D . I, radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja . Istim rešenjem je određeno da će predmet ubuduće nositi oznaku P1. 213/02.

U periodu do prvog presuđenja je zakazano ukupno 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih četiri nisu održana, i to usled nepostojanja procesnih pretpostavki (neuredn o pozivanje parničnih stranaka). Tužilje su radi poništaja istih rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete podnele tužbu i protiv tuženog privrednog društva „J .“ a.d, Beograd, koja je zavedena pod brojem P1. 1261/03. Na ročištu održanom 4. decembra 2003. godine postupak po toj tužbi je spojen sa predmetnom parnicom. Privredno društvo „J .“ a.d, Beograd je u daljem toku postupka označavan o kao prvotuženi, privredno društvo „S .“ a.d, Bačka Palanka , kao drugotuženi, a privredno društvo „M.“ d.o.o, Bačka Palanka – PJ „M .-S.“, sa sedištem u Beogradu , kao trećetuženi. Izveden je dokaz saslušanjem jednog svedoka, kao i tužilja i zakonskog zastupnika trećetuženog, u svojstvu parničnih stranaka. Obavljeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje. Tužilja M . A . je ostvarila pravo na besplatnu pravnu pomoć, kao vid siromaškog prava . Njoj je rešenjem predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu od 19. juna 2006. godine dodeljen besplatni punomoćnik iz reda advokata. Na ročištu održanom 26. septembra 2006. godine tužilje su saglasno, preko svojih punomoćnika, izjavile da povlače tužbu u odnosu na trećetuženog. Rešenje o povlačenju tužbe je doneto na samom ročištu. Punomoćnici tužilja su se odrekli prava na žalbu. Kako na ročište zakazano za 28. decembar 2006. godine nije pristupio punomoćnik tužilje M. A, sud je konstatovao da se njena tužba smatra povučenom. Uz predlog za vraćanje u pređašnje stanje od 12. januara 2007. godine, tužilja M. A . je dostavila potvrdu Advokatske komore Beograda, iz koje je utvrđeno da je njen besplatni punomoćnik 31. oktobra 2006. godine brisan iz imenika advokata, zbog čega je sud dozvolio vraćanje u pređašnje stanje. Glavna rasprava je zaključena na ročištu održanom 26. juna 2007. godine.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo presudu P1. 213/02 od 26. juna 2007. godine, kojom je usvojio tužbene zahteve tužilja u celini. U stavu XII izreke ove presude je posebno konstatovano povlačenje tužbe u odnosu na trećetuženog. P resuda je punomoćnicima svih parničnih stranaka uručena 3. septembra 2007. godine.

Postupajući po žalbi tužilje M. A, kao i žalbama prvo i drugotuženog, Okružni sud u Beogradu je najpre rešenjem Gž1. 233/08 od 30. januara 2008. godine vratio predmet prvostepenom sudu na dopunu postupka, tačnije kako bi se o žalbi tužilje M . A . odlučilo kao o predlogu za donošenje dopunske presude. Četvrti opštinski sud u Beogradu je , s tim u vezi, doneo rešenje P1. 213/02 od 8. aprila 2008. godine, kojim je predlog odbio kao neosnovan . Tužilja M . A . je 21. aprila 2008. godine izjavila žalbu protiv navedenog rešenja, nakon čega su spisi parničnog predmeta (ponovo) prosleđeni drugostepenom sudu. Rešenjem Gž1. 3975 /08 od 27. avgusta 2008. godine Okružni sud u Beogradu je ukinuo ožalbenu presudu, kao i ožalbeno rešenje. Budući da ožalbena presuda nije bila osporena u delu kojim je konstatovano povlačenje tužbe u odnosu na trećetuženog, protekom roka za žalbu nastupila je pravnosnažnost.

U ponovnom postupku predmet je zaveden pod broj em P 1. 1343/08. Do narednog presuđenja je zakazano još osam ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a dva jer trećetuženom nije mogao biti dostavljen poziv preko adres e iz tužbe. Sud se u više navrata obraćao Agenciji za privredne registre radi dostave statusnih podataka o trećetuženom, pre svega po pitanju da li trećetuženi i dalje postoji kao privredni subjekt. Tužilja M . A . je u tri odvojena podneska tražila da se postupak po njenoj tužbi razdvoji, imajući u vidu njenu lošu materijalnu situaciju, kao i činjenicu da parnica predugo traje.

Nakon 1. januara 2010. godine, nadležnost Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je preuzeo Prvi osnovni sud u Beogradu. Predmet je zaveden pod brojem P1. 6763/10. Glavna rasprava je zaključena na ročištu održanom 19. februara 201 0. godine. Predsednik sud skog veća je pre konstatacije da je dokazni postupak završen pojasnio da trećetuženi više nije stranka u postupku, imajući u vidu da je rešenje o povlačenju tužbe postalo pravnosnažno još 24. decembra 2007. godine , a da to što je tužilja M. A . podneskom od 6. aprila 2009. godine predložila usvajanje postavljenih tužbenih zahteva i u odnosu na trećetuženog predstavlja subjektivn o preinačenje tužbe o čijoj dozvoljenosti će sud posebno odlučiti.

Osporenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 6763/10 od 19. februara 2010. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilja u celini, dakle, kako za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, tako i za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza. U stavu V izreke presude je odbijen zahtev tužilje M. A . za subjektivno preinačenje tužbe – da se, pored postojećih, kao tuženi označi i privredno društvo „M.“ d.o.o, Bačka Palanka – PJ „M .-S.“, sa sedištem u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu je, kao nadležan drugostepeni sud, u tri navrata vraćao prvostepenom sudu spise parničnog predmeta, kako bi se otklonile uočene procesne smetnje u vezi sa trećetuženim, i to: rešenjem Gž1. 5151/10 od 26. januara 2011. godine – da se tre ćetuženi navede u uvodu ožalbene presude; rešenjem Gž1. 1226/11od 7. jula 2011. godine – da se ožalbena presuda dostavi trećetuženom; rešenjem Gž1. 4248/11 od 28. decembra 2011. godine – da se prover i da li trećetuženi i dalje postoji kao pravno lice. Prvi osnovni sud u Beogradu je na kraju doneo rešenje P1. 6763/10 od 15. marta 2012. godine, kojim je odredio prekid postupka u odnosu na trećetuženog, zbog činjenice da je marta 2011. godine brisan iz registra privrednih subjekata.

Apelacioni sud u Beogradu je potom otvorio ras pravu pred drugostepenim sudom. U odnosu na tužilje D. I, V . M . i V . N . rasprava je zaključena 3. decembra 2012. godine, nakon dva održana ročišta, na kojima je, pored ostalog, izveden dokaz njihovim saslušanjem. Presudom Gž1. 2736/12 od 3. decembra 2012. godine je odlučeno o žalbama navedenih tužilja.

Što se tiče tužilje M. A, Apelacioni sud u Beogradu je održao još četiri ročišta. Izveden je dokaz saslušanjem imenovane tužilje. Umesto privrednog društva „S.“ a.d, Bačka Palanka, kao tuženi je označeno privredno društvo „T .“ d.o.o, Bačka Palanka, njegov pravni sledbenik. Rasprava je zaključena na ročištu održanom 2. septembra 2013. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2736/12 od 2. septembra 2013. godine ožalbena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu je potvrđena i u odnosu na tužilju M. A .

Vrhovni kasacioni sud je revizije tužilja D . I, V . M . i V . N . izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2736/12 od 3. decembra 2012. godine, kao i tužilje M. A . protiv osporene drugostepene presude, odbio kao neosnovane osporenom presudom Rev2. 647/14 od 28. maja 2015. godine, koja je tužilji M . A . uručena 2. oktobra 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se tih prava niko ne može odreći ( član 60. stav 4.) .

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) , koji je počeo da se primenjuje 22. marta 2005. godine , bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, te da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.) .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 18. marta 2002. godine, podnošenjem tužbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 647/14 od 28. maja 2015. godine, koja je podnosi teljki ustavne žalbe uručena 2. oktobra 2015. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe do okončanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak trajao više od 13 godina. Napred izneto, samo po sebi , ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, to što je u sporu iz radnog odnosa, koji je po svojoj prirodi hitan, pravnosnažna presuda doneta nakon skoro 1 1 godina od podnošenja tužbe , dok je sa postupkom po dozvoljenom vanrednom pravnom sredstvu parnica ukupno traja la više od 13 godina , ne može se opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Činjenice da je u dokaznom postupku obavljeno saslušanje samo jednog svedoka , ne računajući tužilje i zakonskog zastupnika jednog od tuženih , kao i jedno veštačenje, da je prvi put presuđeno nakon više od pet godina od podnošenja tužbe, da se na pismenu izradu presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 213/02 od 26. juna 2007. godine čekalo duže od dva meseca, da je Apelacioni sud u Beogradu insistirao na tome da se privredno društvo M.“ d.o.o, Bačka Palanka – PJ „M .-S.“, sa sedištem u Beogradu i dalje tretira kao parnična stranka, uprkos jasnoj oceni prvostepenog suda da je prema tom tuženom tužba pravnosnažno povučena još 2007. godine, a što je značajno produžilo trajanje drugog po redu žalbenog postupka, po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo potvrđuju da postupajući sudovi u ovom sporu nisu postupali u skladu sa načelom efikasnosti. Ovo posebno ako se ima u vidu da podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprine la produžavanju trajanja postupka . Štaviše, periodičnim zahtevima da se postupak po njenoj tužbi razdvoji u odnosu na ostale tužilje , pre svega, zbog činjenice da postupak predugo traje, podnositeljka ustavne žalbe je nastojal a da doprines e da period odlučivanja o nj enim zahtevima bude što kraći .

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1. 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ustavni sud je, uvidom u osporene presude, utvrdio da one sadrže jasna i argumentovana obrazloženja, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog materijalnog prava, kao i oceni da je podnositeljka ustavne žalbe nesumnjivo bila u radnom odnosu kod privrednog društva „M.“ d.o.o, Bačka Palanka – PJ „M .-S.“, sa sedištem u Beogradu ( nekadašnji trećetuženi), koji joj je otkazao ugovor o radu, zbog čega tuženi nisu bili pasivn o legitim isani da se prema njima utvrdi nezakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu . Polazeći od prethodno navedenog i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosi teljke ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na rad iz člana 60. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporen ih presud a.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporene akte jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti