Ustavni sud o naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 300 evra zbog nedelotvornog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . D. iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. D. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 461/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 605/05) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. D. iz Velike Plane podneo je, 29. avgusta 2012. godine, preko punomoćnika D. V, advokata iz Velike Plane, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 461/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 605/05).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac 4. oktobra 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu radi utvrđenja; da je Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani doneo prvu presudu P. 461/10 od 22. aprila 2010. godine; da je parnični postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 13487/11 od 11. aprila 2012. godine, koja je uručena punomoćniku tužioca 1. avgusta 2012. godine, te da je postupak od podnošenja tužbe do dostavljanja drugostepene presude trajao šest godina, devet meseci i 26 dana.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 461/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 605/05), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac D. D, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 4. oktobra 2005. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani tužbu protiv tuženih – Z. „V.“ iz V. P. i opštine V. P, radi utvrđenja prava svojine na određenoj katastarskoj parceli u Velikoj Plani. Povodom podnete tužbe formiran je predmet P. 605/05.

Do donošenja rešenja o prekidu postupka P. 605/05 od 3. februara 2006. godine, u sprovedenom postupku, sud je dostavio tužbu na odgovor tuženima i od opštinskih službi - Komisije za komasaciju opštine V. P. i Odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i inspekcijske poslove tražio potrebna obaveštenja i dokumentaciju, a tražio je i od punomoćnika tužioca da dostavi rešenje i zapisnik Komisije za komasaciju, na koji se pozvao u tužbi. Punomoćnik tužioca je 11. januara 2006. godine pristupio u sud i dostavio traženu dokumentaciju, a sud se pismeno obratio i Službi za katastar nepokretnosti V. P. Nakon prijema obaveštenja od predsednika opštine V. P. da je opština ostala bez zakonskog zastupnika, s obzirom na to da je javni pravobranilac razrešen sa ove dužnosti, da nije izabran novi javni pravobranilac, već je postupak za njegov izbor u toku, Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem P. 605/05 od 3. februara 2006. godine prekinuo postupak u parnici, jer je zastupniku tužene opštine prestalo ovlašćenje za zastupanje. U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno je da je sud ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 214. stav 1. tačka 3) Zakona o parničnom postupku, da se postupak prekine.

Tužilac je izjavio žalbu protiv rešenja o prekidu postupka.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 501/06 od 4. aprila 2006. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 605/05 od 3. februara 2006. godine.

Podneskom od 21. avgusta 2007. godine tužilac je podneo predlog za nastavak postupka i proširio tužbu i na Republiku Srbiju.

Rešenjem P. 713/07 od 15. novembra 2007. godine određen je nastavak postupka u parnici, pošto je sud utvrdio da je postavljen opštinski javni pravobranilac.

U nastavku postupka, do donošenja presude, zakazano je deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno ročište nije održano, zbog opravdanog izostanka opštinskog javnog pravobranioca. Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak uvidom suda u pribavljenu pismenu dokumentaciju.

Nakon 1. januara 2010. godine i reorganizacije u pravosuđu, postupak je nastavljen i vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani, a predmetu je dodeljen broj P. 461/10.

Presudom navedenog suda P. 461/10 od 22. aprila 2010. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine i obavezan tužilac da tuženima naknadi parnične troškove.

Tužilac je izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 13487/10 od 11. aprila 2012. godine preinačio presudu Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani P. 461/10 od 22. aprila 2010. godine tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je tužilac vlasnik katastarske parcele 9898/21 površine 1.09,60 ha, KO V. P. i preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezao tužene da solidarno naknade tužiocu parnične troškove.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 1. avgusta 2012. godine dostavljen punomoćniku tužioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da se postupak prekida kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje (član 214. stav 1. tačka 3)); da će se postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1-5. ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.)).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo podnošenjem tužbe, 4. oktobra 2005. godine , Opštinskom sudu u Velikoj Plani, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 13487/10 od 11. aprila 2012. godine, koja je punomoćniku tužioca dostavljena 1. avgusta 2012. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao šest godina, devet meseci i 26 dana.

Navedeno trajanje parničnog postupka, moglo bi da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući postupanje sudova u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da prvostepeni sud nije delotvorno i efikasno postupao i nije preduzeo sve potrebne mere i radnje kako bi se parnični postupak završio u razumnom roku i bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, prvostepeni sud je ročišta za glavnu raspravu zakazivao u periodu od po nekoliko meseci, a prvi put je odlučio o tužbenom zahtevu presudom P.461/10 od 22. aprila 2010. godine, nakon četiri i po godine od podnošenja tužbe. Pri tome je navedena presuda preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 13487/10 od 11. aprila 2012. godine zbog pogrešne primene materijalnog prava, čime je postupak okončan. Ustavni sud je imao u vidu da je postupak bio u prekidu godinu i po dana, jer tužena nije imala zakonskog zastupnika, ali je imao u vidu i da je tužilac podneskom od 21. avgusta 2007. godine tražio nastavak postupka, o kome je sud odlučio nakon tri meseca. U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da je postupajući redovni sud rešenje o prekidu postupka doneo rešavajući u granicama svoje nadležnosti i u skladu sa zakonskim odredbama, ali isto tako ocenjuje da je na državi da preduzme sve mere da se postupak okonča u što kraćem roku, kao i da pri tome obezbedi delotvorno učešće njenog aparata, budući da je postupak bio u prekidu jer je tužena opština ostala bez zakonskog zastupnika, s obzirom na to da je javni pravobranilac bio razrešen sa dužnosti, a da nije izabran novi javni pravobranilac.

Pored toga, Ustavni sud je konstatovao da je i žalbeni postupak pred drugostepenim sudom trajao pune dve godine, u vreme kad je od podnošenja tužbe već prošlo više od četiri i po godine, kao i da je pismeni otpravak drugostepene presude dostavljen punomoćniku tužioca nakon tri i po meseca od donošenja presude.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je bilo više tuženih, kao i radnje koje je sud preduzeo u cilju prikupljanja pismene dokumentacije potrebne za utvrđivanje i razjašnjenje činjenica bitnih za presuđenje. Međutim, Ustavni sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne može opra vdati navedeno trajanje postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodio radi utvrđenja prava svojine na predmetnoj katastarskoj parceli.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedeletvornog i neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani u predmetu P . 605/05, a okončan pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P. 461/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Usta va, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka , postupanje nadležnih sudova, kao i određenu složenost postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac ustavne žalbe istu vezuje za troškove parničnog postupka, zbog čega je ocenio da nema Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog Suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavni sud o naknadi nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti