Povreda prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja žalbe bivših zaposlenih, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku nad preduzećem u državnom vlasništvu. Sud je dosudio naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog nenaplaćenih potraživanja.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. M . iz Štitara kod Šapca, G . A . iz Krnula kod Vladimiraca, S . Ć . iz Vladimiraca, A . I . iz Šapca i S . J . i z Vladimiraca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2024 . godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1172/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5415/19 od 9. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1172/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5415/19 od 9. januara 2020. godine .
3. Usvaja se ustavna žalba G. A . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1169/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5443/19 od 29. novembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
4. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1169/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5443/19 od 29. novembra 2019. godine .
5. Usvaja se ustavna žalba S. Ć . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1171/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5416/19 od 2. decembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
6. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1171/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5416/19 od 2. decembra 2019. godine .
7. Usvaja se ustavna žalba A. I . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1178/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5413/19 od 29. novembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
8. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1178/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5413/19 od 29. novembra 2019. godine .
9. Usvaja se ustavna žalba S. J . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1170/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5468/19 od 22. novembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
10. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Beogradu R4. St. 1170/19 od 8. oktobra 2019. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5468/19 od 22. novembra 2019. godine.
11. Usvajaju se ustavne žalbe S. M, G . A, S . Ć, A . I . i S . J . i utvrđuje da su podnosiocima ustavnih žalbi povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11.
12. Utvrđuje se pravo S. M, G . A, S . Ć, A . I . i S . J . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
13. Utvrđuje se pravo S. M, G . A, S . Ć, A . I . i S . J . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. S. M . iz Štitara kod Šapca i drug a lica navedena u uvodu i izre ci su, u periodu od 16. januara do 6. februara 2020. godine, preko punomoćnika M . P, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu izjavili ustavne žalbe protiv rešenja navedenih u tač. 1-10. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11.
Podnosioci u ustavnim žalbama ističu da su osporenim rešenjima očigledno proizvoljno, odnosno arbitrerno, odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja osporenog stečajnog postupka. Takođe, ističu da im je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravno na imovinu, jer u istom n isu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa, pri čemu navode da isti traje neopravdano dugo zbog neaktivnosti i neažurnosti suda.
Ustavnim žalbama je traženo da se utvrdi povreda označenih ustavnih prava i da podnosioci ma bude utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 2.000 evra i pravo na naknadu materijalne štete svakom u visini potraživanja priznatih u stečajnom postupku , kao i pravo na naknadu materijalne štete na ime troškova postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred nadležnim sudom (postupak po prigovoru i žalbi protiv prvostepenog rešenja) u iznosu od po 18.000 dinara.
2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 24/11 od 14. juna 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom F. „F .“ doo Beograd.
Stečajni dužnik F. „F .“ doo Beograd je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.
Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im u istom postupku i priznata.
Osporenim rešenjima Privrednog suda u Beogradu iz tač. 1. do 10. izreke odbijeni su prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, podneti radi ubrzavanja stečajnog postupka koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11.
Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda iz tač. 1. do 10. izreke odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača, a osporena prvostepena rešenja Privrednog suda u Beogradu su potvrđena. U obrazloženju osporenih drugostepenih rešenja je navedeno da je nesporno da predmetni stečajni postupak traje duže od osam godina i da je predmetno pravo bitno za predlagače, jer je u pitanju potraživanje iz radnog odnosa, ali da u konkretnom slučaju nije bilo propusta na strani stečajnog suda, da je sud postupao efikasno i marljivo i u zakonskim rokovima , kao i da je stečajni postupak bi složen. Takođe, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je prvostepeni sud pravilno primenio kriterijume i merila iz odredbe člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i utvrdio da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
3. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”
Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.
4. Ispitujući navode podnosilaca u delu u kojem su ustavne žalb e izjavljene protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu i Privrednog apelacionog suda kojima su pravnosnažno odbijen i njihov i prigovor i radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da su njihovi prigovori proizvoljno odbijeni.
U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.
Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenoj Odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Naime, osporena rešenja su zasnovana na oceni da trajanje postupka od preko osam godina u konkretnom slučaju ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je stečajni sud postupao efikasno i marljivo i u zakonskim rokovima i jer je stečajni postupak bi složen.
Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društv enim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao preko osam godina , te da postupajući sudovi prilikom donošenja istih nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Privrednog suda u Beogradu i Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjima povređeno prav o na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.
5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje , Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odluč ujući kao u tač. 2, 4, 6, 8. i 10. izreke.
Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.
6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.
U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.
Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom ( F. „F .“ doo Beograd), trajao duže od pet godina , pri čemu priznata potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena u tom periodu , Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava .
Ustavni sud je , stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 11. izreke.
7 . Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom , utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u v isini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.
Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa , prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim kapitalom, pred stavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava .
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 11. izreke.
8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 12. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom podnosiocu u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).
9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 13. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 24/11, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
S tim u vezi , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.
10. Razmatrajući zahtev podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu materijalne štete na ime troškova postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred nadležnim sudom, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o tom zahtevu. Stoga je Ustavni sud takav zahtev odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugim delovima tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.
11. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.