Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugog trajanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je u odnosu na podnosioca trajao skoro 17 godina. Zbog nedovoljne efikasnosti prvostepenog suda, podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 1.300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K . iz iz sela G. kod Šida , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. januara 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šidu u predmetu P. 800/13 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K . iz sela G . kod Šida je , 31. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika V . K, advokata iz Sremske Mitrovice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 281/15 od 10. septembra 2015. godine i Osnovnog suda u Šidu P. 800/13 od 6. avgusta 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šidu u predmetu P. 800/13 .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, nav odi: da iz činjenice da je predmetni parnični postupak trajao punih 18 godina nesumnjivo proizlazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da su sudovi usvojili tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete, iako u postupku nije dokazana krivica podnosioca ustavne žalbe zbog „nepredaje“ sporne nepokretnosti; da je ovo iz razloga što tužioci nisu tražili predaju celog objekta, već dela koji se nalazi na njihovoj parceli, kao i zbog činjenice da je podnosilac ustavne žalbe bio savestan držalac istog sve do pravnosnažnosti delimične presude kojom je obavezan da izvrši predaju, tačnije do dobrovoljnog izvršenja te presude .

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Apelacionom sudu u Novom Sadu da ponovo odluči o žalbi izjavljenoj protiv osporene prvostepene presude, kao i da podnosiocu ustavne žalbe prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900.000 dinara, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Osnovnog sud a u Šidu P. 800/13 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Lj. Č . i S . Č, oboje iz sela G . kod Šida, podneli su 18. novembra 1997. godine, u svojstvu tužilaca, Opštinskom sudu u Šidu tužbu protiv tuženih B. K . i J . K, oboje iz sela G . kod Šida, radi predaje dela katastarske parcele broj 103 , KO G . i pomoćnog objekta koji je izgrađen na tom delu . Predmet je zaveden pod brojem P. 476/97.

Na pripremnom ročištu koje je održano 12. decembra 1997. godine tuženi su usmeno na zapisnik dali odgovor na tužbu.

Podneskom od 14. aprila 1998. godine tužioci su izvršili subjektivno preinačenje tužbe, tako što su umesto prvobitno označene J. K, kao drugotuženog označili R . K, ovde podnosioca ustavne žalbe. U spisima nema podatka o tome kada je podnesak o preinačenju uručen drugotuženom. Na ročište zakazano za 17. novemb ar 1998. godine za drugotuženog je pristupio punomoćnik advokat, sa uredno izdatim punomoćjem, koji je u njegovo ime dao odgovor na tužbu (usmeno na zapisnik o glavnoj raspravi) i upustio se u raspravljanje.

U narednom periodu je zakazano devet ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva odložena na zajednički predlog parničnih stranaka (zbog mogućeg mirnog rešenja spora), a jedno zbog podnetog zahteva za izuzeće postupajućeg sudije. Izveden je dokaz saslušanjem (svih) parničnih stranaka, a obavljeno je i građevinsko veštačenje. Na ročištu održanom 24. decembra 2002. godine određen je prekid postupka zbog smrti prvotuženog. Tužioci su podneskom od 15. jula 2003. godine predložili nastavak postupka prema deci pokojnog B . K.

Na ročištu održanom 17. septembra 2003. godine postupak je, bez donošenja po sebnog rešenja, nastavljen prema tuženom R. K. Predmetu je dodeljen broj P. 256/03. Tuženi je 1. novembra 2004. godine podneo protivtužbu radi utvrđenja prava svojine na spornom delu katastarske parcele broj 103, KO G . i pomoćnom objektu koji je na tom delu izgrađen, po osnovu građenja i održaja. U periodu do prvog presuđenja, zakazano je 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih samo jedno nije održano. Izveden je dokaz saslušanjem jednog od tužilaca -protivtuženih, u svojstvu parnične stranke , kao i jednog svedoka. Od ređeno je veštačenje Gradskog zavoda za veštačenja u N. S, koje nije obavljeno, kao i uviđaj suda na licu mesta, koji takođe nije obavljen. Razlozi odustanka od izvođenja navedenih dokaza nisu poznati. Tužioci -protivtuženi su podneskom od 26. septembra 2006. godine izvršili objektivno preinačenje tužbe, tako što su, pored postojećeg tužb enog zahteva, postavili i zahtev za izmeštanje pušnice tuženog od međne linije, kao i zahtev za naknadu štete zbog nemogućnosti korišćenja objekta čiju su predaju traž ili. Na ročištu održanom 15. marta 2007. godine sud je zaključio glavnu raspravu u odnosu na tužbeni zahtev za predaju nepokretnosti i u odnosu na protivtužbeni zahtev.

Delimičnom presudom Opštinskog suda u Šidu P. 256/03 od 15. marta 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca-protivtuženih kojim su tražili predaju u posed pomoćnog objekta izgrađenog na delu katastarske parcele broj 103, KO G, koji se sastoji od kuhinje i sobe, a odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog -protivtužilaca za utvrđenje prava svojine na istom objektu, po osnovu građenja i održaja.

Opštinski sud u Šidu je žalbu tuženog-protivtužioca izjavljenu protiv delimične presude odbacio kao neblagovremenu, ali i kao nedozvoljenu, s obzirom na to da je ista bila podneta preko neovlašćenog lica (punomoćnika advokata koji je pet meseci ranije otkazao punomoćje tuženom-protivtužiocu). Protiv rešenja o odbacivanju žalbe, tuženi-protivtužilac je 22. avgusta 2007. godine podneo žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 2046/07 od 29. januara 2008. godine odbijena kao neosnovana. Reviziju tuženog-protivtužioca podnetu protiv navedenog drugostepenog rešenja odbacio je prvostepeni sud rešenjem od 18. marta 2008. godine, koje nije osporeno žalbom.

Dalje je usledio postupak po predlogu tuženog-protivtužioca za ponavljanje postupka od 5. septembra 2008. godine. Postupak je pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 255/10 od 26. avgusta 2010. godine, kojim je potvrđeno odbijajuće rešenje Opštinskog suda u Šidu P. 256/03 od 4. novembra 2008. godine .

Nakon 1. januara 2010. godine, nadležnost Opštinskog suda u Šidu je preuzeo Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Šidu. Predmet je zaveden pod brojem P. 71/10. Do narednog presuđenja su održana četiri ročišta za glavnu raspravu. Tuženom-protivtužiocu je postavljen punomoćnik za prijem pismena jer se nalazio na privremenom radu u Francuskoj. Izveden je dokaz saslušanjem tužilaca -protivtuženih, u svojstvu parničnih stranaka, kao i jednog svedoka.

Presudom Osnovnog sud a u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Šidu P. 71/10 od 22. juna 2011. godine odbijeni su kao neosnovani preostali tužbeni zahtevi tužilaca -protivtuženih. Tužioci-protivtuženi su 28. jula 2011. godine podneli žalbu. Tuženi-protivtužilac je podneskom od 24. avgusta 2011. godine izvršio objektivno preinačenje protivtužbe.

Spisi parničnog predmeta su 24. januara 2012. godine prosleđeni Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji je rešenjem Gž. 327/12 od 7. marta 2013. godine ožalbenu presudu ukinuo i predmet vratio na ponovni postupak.

Predmet je u ponovnom postupku zaveden pod brojem P. 800/13. Održana su tri ročišta za glavnu raspravu. Izveden je samo dokaz saslušanjem jednog od tužilaca -protivtuženih, u svojstvu parnične stranke. Glavna rasprava je zaključena na ročištu održanom 6. avgusta 2014. godine. Nakon 1. januara 2014. godine, nadležnost Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Šidu je preuzeo Osnovni sud u Šidu.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Šidu P. 800/13 od 6. avgusta 2014. godine tuženi-protivtužilac je obavezan da tužiocima-protivtuženima, na ime naknade izmakle koristi – dobitka koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari od mesečne zakupnine predmetne nepokretnosti , za period od 18. novembra 1997. g odine, kao dana podnošenja tužbe , do 29. oktobra 2009. godine, kada je izvršena prinudna predaja nepokretnosti tužiocima – protivtuženima, isplati iznos od 725.000 dinara sa zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate. Istom presudom je odbačena (preinačena) protivtužba tuženog -protivtužioca, zbog nepostojanja pravnog interesa.

Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Novom Sadu (povodom žalbe tuženog-protivtužioca) prosleđeni 12. februara 201 5. godine. Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 281/15 od 10. septembra 2015. godine žalba tuženog-protivtužioca je odbijena kao neosnovana , a ožalbena presuda Osnovnog suda u Šidu u celini potvrđena. Osporena drugostepena presuda je punomoćniku tuženog-protivtužioca uručena 8. oktobra 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Članom 10. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 -Odluka US), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.). Gotovo idtentične odredbe sadrži i važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), koji se, u konkretnom slučaju, primenjivao nakon ukidanja presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Šidu P. 71/10 od 22. juna 2011. godine.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 18. novembra 1997. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Šidu. Kada je reč o podnosiocu ustavne žalbe, koji je imao procesno svojstvo tuženog-protivtužioca, Ustavni sud je, imajući u vidu da u spisima nema podatka o tome kada je njemu uručen podnesak o preinačenju (kojim je u parnici označ en kao tužen i), ocenio da je parnica u odnosu na njega počela da teče 17. novembra 1998. godine, kada je na ročištu za glavnu raspravu njegov punomoćnik dao usmeni odgovor na tužbu i upustio se u raspravljanje. Postupak je okončan donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 281/15 od 10. septembra 2015. godine, koja je punomoćniku podnosioc a ustavne žalbe uručena 8. oktobra 201 5. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe do okončanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak u odnosu na podnosioca ustavne žalbe trajao bezmalo 17 godina. Napred izneto samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud nalazi da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, činjenica da je pravnosnažna presuda doneta nakon skoro 1 7 godina od podnošenja tužbe, ne može opravdati nijednim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud smatra da se, bez obzira na to koliko su složena sporna pitanja koja u jednom sudskom postupku treba raspraviti, ne može oceniti razumnim to što je postupak toliko dugo trajao, a u najvećoj meri se to može pripisati nedovoljnoj efiksanosti, pre svega, prvostepenog suda. Činjenice da je o tužbenom zahtevu prvi put , i to delimično, odlučeno nakon više od de vet godina od podnošenja tužbe i da je u dokaznom postupku , za sve vreme trajanja parnice, izveden samo dokaz saslušanjem parničnih stranaka i dva svedoka, te obavljeno jedno građevinsko veštačenje, po oceni Ustavnog suda, nesumnjivo potvrđuju da prvostepeni sud u ovom sporu nije postupa o u skladu sa načelom efikasnosti .

Međutim, Ustavni sud ima u vid u da se postupak oko godinu dana nalazio u opravdanom prekidu zbog smrti parnične stranke. Ustavni sud zatim konstatuje da je postupak po predlogu za ponavljanje postupka, koji je podnosilac ustavne žalbe podneo 5. septembra 2008. godine, pre d dve sudske instance , ukupno trajao dve godine , što Ustavni sud ne smatra nerazumnom dugim. Navedeni period se, po mišljenju Suda, ne može uzeti u obzir prilikom ocene da li je predmetni parnični postupak, u celini posmatrano, okončan u razumnom roku jer prvostepeni sud objektivno nije mogao da postupa u predmetu sve dok o izjavljenom vanrednom pravnom sredstvu nije doneta pravnosnažna odluka . Na kraju, Ustavni sud ne može da zanemari činjenicu da je protiv rešenja o odbacivanju žalbe podnosilac koristio pravna sredstva (žalb u i revizij u), kojima je pokušao da ospori ocenu prvostepenog suda da je njegova žalba bila i neblagovremen a i nedozvoljen a. Odlukama nadležnih sudova o izjavljenim pravnim sredstvima, za čije donošenje je bilo potrebno oko sedam meseci , potvrđen je procesni propust podnosioca ustavne žalbe. Napred izneto je, takođe, objektivno uticalo na ukupnu dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka .

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1. 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka , kao i objektivne razlog e – prekid postupka jednom od godinu dana i drugi put dve godine i sedam meseci za odlučivanj e o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima , koje je podnosilac ustavne žalbe izjavljivao u vezi sa delimičn om presud om, za koji period postupajući sudovi ne mogu snositi odgovornost, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ustavni sud je, uvidom u osporene presud e, utvrdio da one sadrž e jasn a i argumentovan a obrazloženj a, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog materijalnog prava, pre svega, odred be člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, te je, polazeći od prethodno navedenog i sadržine ustavne žalbe, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao revizijski sud još jednom oceni zakonitost osporenih presud a. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporene akte jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.