Odbijanje ustavne žalbe povodom preuranjenog tužbenog zahteva prema Agenciji za privatizaciju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv presuda kojima je odbijen tužbeni zahtev za isplatu potraživanja iz radnog odnosa kao preuranjen. Stav sudova da obaveza Agencije za privatizaciju nastaje tek naplatom kupoprodajne cene ustavnopravno je prihvatljiv.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7037/2014
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Sl ijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragice Vujović iz Požege, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragice Vujović izjavljena protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 9309/13 od 29. aprila 2014. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 4643/14 od 2. jula 2014. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragica Vujović iz Požege izjavila je Ustavnom sudu, 4. septembra 2014. godine, preko punomoćnika Snežane Knežević Radovanović, advokata iz Požege, ustavnu žalbu protiv presude Privrednog suda u Beogradu P. 9309/13 od 29. aprila 2014. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 4643/14 od 2. jula 2014. godine, zbog povrede načela i prava utvrđenih članom 21, članom 32. stav 1, članom 58. stav 1, članom 60. stav 4, članom 86. stav 1. i članom 145. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, istakla: da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3102/13 od 31. oktobra 2013. godine potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi P. 138/13 od 3. septembra 2013. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtevi tužilje, ovde podnositeljke za naknadu štete zbog neisplaćenih zarada i drugih primanja iz radnog odnosa, a protiv tuženih Republike Srbije i „Budimka“ a.d, u restrukturiranju , iz Požege; da su u odnosu na tuženu Agenciju za privatizaciju Republike Srbije spisi predmeta dostavljeni Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu; da je podnositeljka sa „Budimkom“ a.d , u restrukturiranju , iz Požege , zaključila ugovor o namirenju potraživanja za neisplaćene zarade i druga primanja koja je imala prema subjektu privatizacije u periodu od 1997. do 1998. godine; da je navedenim ugovorom predviđeno da će potraživanje biti namireno iz sredstava ostvarenih prodajom društvenog kapitala subjekta privatizacije, a na osnovu Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekta privatizacije prema poveriocima; da je ugovor o prodaji društvenog kapitala raskinut 2010. godine, jer kupac subjekta privatizacije nije isplatio kupoprodajnu cenu; da je neprihvatljivo stanovište sudova, koji su odbili tužbeni zahtev tužilje prema Agenciji za privatizaciju kao pravnom sledbeniku Akcijskog fonda, kao preuranjen, iako je predviđena personalna subrogacija na mestu dužnika u pogledu izmirenja duga; da je u vreme zaključenja ugovora o namirenju potraživanja od 8. septembra 2008. godine, bila u zabludi, da će doći do uspešne privatizacije; da se ne zna kada će se postupak privatizacije okončati i da li će eventualni budući kupac isplatiti kupoprodajnu cenu, te da li će podnositeljka uopšte moći da naplati svoje potraživanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Privrednog suda u Beogradu P. 9309/13 od 29. aprila 2014. godine je u stavu prvom izreke odbijen kao preuranjen, tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da sud obaveže tuženu Agenciju za privatizaciju Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija) kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda Republike Srbije da joj isplati iznos od 1.623.074,67 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a stavom drugim izreke je obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.458 dinara.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 4643/14 od 2. jula 2014. godine je odbijena kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena presuda prvostepenog suda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka. U obrazloženju osporene presude pored ostalog je navedeno: da je tužilja bila zaposlena u preduzeću „Budimka“ a.d , Požega; da joj nije isplaćena zarada, zbog čega je svoje potraživanje po tom osnovu prijavila u postupku privatizacije navedenog preduzeća; da je ugovorom o namirenju broj 432/645od 8. septembra 2012. godine utvrđeno potraživanje tužilje u iznosu od 1.623.074,66 dinara i konstatovano da je subjekt privatizacije prodat kupcu zaključenjem ugovora o prodaji od 17. juna 2008. godine, kojim je predviđena isplata kupoprodajne cene u šest godišnjih rata; da se tužilja potpisivanjem ugovora saglasila da u celosti otpusti svoje potraživanje radi namirenja iz cene ostvarene prodajom društvenog kapitala metodom javne aukcije; da je ugovorom predviđeno da će potraživanje tužilje u iznosu od 88.968,56 dinara biti isplaćeno u roku od 15 dana od dana potpisivanja ugovora, dok će preostali iznos od 1.623.074,66 dinara biti isplaćen iz preostalih rata kupoprodajne cene ostvarene prilikom privatizacije dužnika, a srazmerno učešću u ukupnim potraživanjima do visine preostalih rata koje dospevaju u periodu od 2008 do 2012. godine; da je u skladu sa navedenim ugovorom , tužilji isplaćen iznos od 88.968,56 dinara; da je nakon toga ugovor o prodaji društvenog kapitala Privrednog društva „Budimka“ a.d , Požega , raskinut odlukom tužene, zbog neispunjenja obaveza preuzetih ugovorom. Dalje je navedeno: da je tužena - Agencija osnovana radi promovisanja, iniciranja, sprovođenja i kontrole postupka privatizacije, te posredovanja u prodaji društvenog kapitala; da tužilja tokom postupka nije dokazala da je tužena u vezi poslova iniciranja i sprovođenja predmetnog postupka privatizacije postupala suprotno ovlašćenjima iz zakona; da činjenica da je ugovor o privatizaciji raskinut ne znači i da je odluka o izboru kupca bila nezakonita, odnosno da predstavlja protivpravnu radnju kojom je tužilji prouzrokovana šteta; da je upravo zbog neispunjenja ugovornih obaveza isplate dospelih rata kupoprodajne cene tužena raskinula ugovor o kupovini društvenog kapitala; da se tužilja zaključenjem ugovora o namirenju broj 432/645od 8. septembra 2012. godine opredelila da svoje potraživanje namiri kroz cenu ostvarenu u postupku privatizacije u odgovarajućoj srazmeri, a tužena je dužna da navedenu isplatu vrši iz primljenih sredstava na ime kupoprodajne cene, što je delimično ispunjeno, a imajući u vidu da je tužilji iz prve rate isplaćen iznos od 88.968,56 dinara; da, s obzirom na to da kupoprodajna cena nije isplaćena u celosti, nisu ispunjeni ni uslovi za dalju isplatu, saglasno odredbi člana 28. Uredne o načinu i uslovima izmirenja obaveza subjekta privatizacije prema poveriocima; da je , stoga , tužbeni zahtev tužilje kojim traži isplatu neizmirenog dela potraživanja po osnovu ugovora o namirenju preuranjen; da tužilja ima mogućnost da svoje potraživanje namiri po prijemu kupoprodajne cene od strane novog kupca u postupku privatizacije.

4. Odredbama člana 5. st. 1, 3. i 4. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 30/10, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - Odluka US) bilo je propisano da je Agencija za privatizaciju pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom, da u obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima, da se položaj, prava, dužnosti i druga pitanja od značaja za rad Agencije uređuju se posebnim zakonom.

Odredbom člana 1. Zakona o agenciji za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 i 89/15) propisano je da se Agencija za privatizaciju osniva radi promovisanja, iniciranja, sprovođenja i kontrole postupka privatizacije.

Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, broj 30/10) propisano je da je Agencija za privatizaciju pravni sledbenik Akcijskog fonda.

Odredbama Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima („Službeni glasnik RS“, br. 45/06, 108/07, 126/07 i 60/08) je propisano: da poverilac namiruje svoje dospelo, a neizmireno potraživanje iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije, u visini srazmernoj njegovom potraživanju u ukupnim potraživanjima svih poverilaca koji se namiruju iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije(član 17. stav 5.); da r askidom ugovora o prodaji kapitala u smislu člana 41a stav 2. Zakona o privatizaciji, u kome je bilo predviđeno plaćanje prodajne cene na rate, Akcijski fond preuzima dug prema poveriocima koji su otpustili dug prema subjektu privatizacije, na način i pod uslovima utvrđenim u ugovoru o namirenju potraživanja, odnosno specifikaciji (član 28. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe navode o povredi označenog prava u suštini zasniva na tvrdnji o pogrešnom tumačenju merodavnog prava, koje je za posledicu imalo zauzimanje stava o nepostojanju obaveze tužene - Agencije, kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda, da u slučaju raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala, podnositeljki izmiri potraživanja iz radnog odnosa, koja su utvrđena ugovorom o namirenju.

Ustavni sud ukazuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrarna primena materijalnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, ceni i sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da su sudovi u toku postupka utvrdili da je započinjanjem postupka privatizacije društvenog kapitala „Budimka“ a. d, Požega, i zaključenjem ugovora o namirenju sa tužiljom, tužena preuzela na sebe obavezu da izvrši namirenje potraživanja tužilje prema subjektu privatizacije, kao i da je kasnijim raskidom ugovora o privatizaciji došlo do personalne subrogacije Agencije (kao pravnog sledbenika Akcijskog fonda) na mesto dužnika obaveze.

Međutim, polazeći od stanovišta izraženog u osporenim presudama da je tužena na mesto dužnika utuženog potraživanja stupila isključivo na način i pod uslovima koji su predviđeni ugovorom o namirenju, te kako je odredbama tog ugovora predviđeno da se potraživanje tužilje namiruje iz sredstava ostvarenih prodajom društvenog kapitala, što dalje znači da je obaveza tužene da izmiri utuženo potraživanje limitirana visinom navedenih sredstava, bez neposredne odgovornosti celokupnom njenom imovinom za nastalu obavezu, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljiv stav iz osporenih presuda o preuranjenosti zahteva tužilje za isplatu preostalog dela potraživanja. Ovo iz razloga što prodajna cena nije isplaćena u celosti (što je predstavljalo razlog za raskid ugovora, ali ne i poništaj privatizacije), te se stoga u momentu presuđenja nisu stekli uslovi za primenu odredbe člana 28. stav 1. Uredbe o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud smatra da su privredni sudovi za svoje stavove dali jasne, precizne i logične zaključke, zasnovane na prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, nisu osnovane.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem su istaknut e povred e označenih ustavnih prava odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Što se tiče istaknute povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava, Ustavni sud nalazi da ustavna žalbe ne sadrži relevantne razloge o povredi označenog prava. Neobrazloženo pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

U odnosu na istaknutu povredu načela iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ističe da se odredbama člana 21. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuju načela u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je stoga povreda ovih načela akcesorne prirode, što znači da može biti vezana samo za istovremeno utvrđenu povredu ili uskraćivanje nekog određenog ustavnog prava ili slobode, a što ovde nije slučaj.

Konačno, Ustavni sud ukazuje da se odredbama člana 86. stav 1. Ustava i člana 145. stav 2. Ustava utvrđuju načela ekonomskog uređenja, odnosno načela sudstva, a ne ljudska i manjinska prava i slobode, te ove odredbe ne mogu biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u ovim delovima, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe povodom preuranjenog tužbenog zahteva prema Agenciji za privatizaciju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti