Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih rešenja o izvršenju protiv društvenog preduzeća. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenih iznosa na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7052/2015
20.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Hasana Imamovića Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Hasana Imamovića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 897/97, I. 1969/05, I. 1364/06 i I. 147/07, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 897/97 od 8. januara 1998. godine, I. 1969/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1364/06 od 13. oktobra 2006. godine i I. 147/07 od 27. februara 2007. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Hasan Imamović iz Novog Pazara podneo je Ustavnom sudu, 29. oktobra 2015. godine, preko punomoćnika Emira Fetahovića, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 897/97, I. 1969/05, I. 1364/06 i I. 147/07, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog naveo da je u svojstvu izvršnog poverioca podneo predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška viskozna predionica“ DOO iz Novog Pazara, a radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, te da još uvek nije naplatio svoje potraživanje. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 897/97 od 8. januara 1998. godine, I. 1969/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1364/06 od 13. oktobra 2006. godine i I. 147/07 od 27. februara 2007. godine, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je Opštinskom sudu u Novom Pazaru predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška viskozna predionica“ DOO iz Novog Pazara. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda tog suda P1. 778/04 od 1. oktobra 2004. godine, P1. 352/06 pd 30. marta 2006. godine i P1. 1026/06 od 12. decembra 2006. godina kojima je obavezana tužena „Raška viskozna predionica“ DOO iz Novog Pazara da tužiocu Hasanu Imamoviću na ime minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud u Novom Pazaru je rešenjima I. 897/97 od 8. januara 1998. godine, I. 1969/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1364/06 od 13. oktobra 2006. godine i I. 147/07 od 27. februara 2007. godine usvojio predložena izvršenja.

Rešenjem Višeg suda Novom Pazaru R4. I. 92/15 od 26. juna 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 897/97, I. 1969/05, I. 1364/06 i I. 147/07, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđen mu je iznos od 30.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 50.000 dinara odbijen, kao neosnovan.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojom je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 897/97 od 8. januara 1998. godine, I. 1969/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1364/06 od 13. oktobra 2006. godine i I. 147/07 od 27. februara 2007. godine , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „ prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u korist podnosioca ustavne žalbe , a protiv dužnika „Raška viskozna predionica“ DOO iz Novog Pazara, koji ima pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 897/97 od 8. januara 1998. godine, I. 1969/05 od 30. januara 2006. godine, I. 1364/06 od 13. oktobra 2006. godine i I. 147/07 od 27. februara 2007. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnosiocu dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete, kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da dosuđeni iznos od 3 0.000,00 dinara nije nerazuman, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Konačno, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ust avni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao tački 3. izreke

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už- 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti