Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Višeg suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud je proizvoljno primenio pravo zahtevajući dokazivanje nemogućnosti naplate od primarnih dužnika za svaku ratu pojedinačno, iako je ta činjenica već ranije utvrđena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7059/2018
29.04.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi D . S . iz sela G . kod Barajeva , N . R . iz Zagreba, Republika Hrvatska, Z . S . iz Beograda i M . S . iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. aprila 2021 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S , N . R, Z . S . i M . S . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1870/18 od 27. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gži. 1870/18 od 27. aprila 2018. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 5524/18 od 5. marta 2018. godine.

3. Odbija se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz sela G . kod Barajeva , N . R . iz Zagreba, Republika Hrvatska, Z . S . iz Beograda i M . S . iz Kruševca podneli su Ustavnom sudu, 14. juna 2018. godine, preko punomoćnika M . B , advokata iz Kruševca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gži. 1870/18 od 27. aprila 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosiocima rešenjem utvrđeno pravo na naknadu oduzetog zemljišta, u smislu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, a koja naknada se plaća u ratama; da se u konkretnom slučaju radi o naknadi koja se isplaćuje u 40 rata; da su podnosioci ustavne žalbe kao izvršni poverioci pokrenuli izvršni postupak, radi namirenja predmetnog potraživanja, najpre protiv izvršnog dužnika društvenog preduzeća „P.“ Uroševac, koji je obustavljen zbog nemogućnosti sprovođenja izvršenja, a zatim postupak protiv izvršnog dužnika Opštine Uroševac, koji je, takođe, obustavljen zbog nemogućnosti sprovođenja izvršenja; da su na kraju podnosioci kao izvršni poverioci podnosili predloge za izvršenje protiv Republike Srbije; da su podnosioci do sada uspeli da naplate 27 rata naknade ; da je Viši sud u Beogradu osporenim rešenjem odbio kao neosnovan predlog za izvršenje radi naplate 27 rate naknade protiv izvršnog dužnika Republike Srbije, sa obrazloženjem da podnosioci nisu dokazali da je u momentu dospelosti 27 rate naknade nemoguće sprovesti izvršenje prema Opštini Uroševac; da je taj uslov bio ispunjen još prilikom isplate prve rate, što pokazuje da su oni do sada naplati 27 rata naknade .

Podnosioci us tavne žalbe su predložili Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje . Tražili su naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Uroševcu je rešenjem R. 9/02 od 25. juna 2004. godine odluči o sledeće: u stavu prvom izreke usvojio je predlog predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe odnosno njihovih pravnih prethodnika, te je obavezao protivnika predlagača društveno preduzeće „P .“ Uroševac da podnosiocima plati naknadu za oduzeto zemljište; u stavu trećem izreke obavezao je protivnika predlagača opštinu Uroševac da podnosiocima ustavne žalbe plati naknadu, u slučaju da protivnik predlagača prvog reda nije u mogućnosti da plati naknadu; u stavu četvrtom izreke obavezao je protivnika predlagača Republiku Srbiju da podnosiocima ustavne žalbe plati naknadu, u slučaju da protivnik predlagača drugog reda nije u mogućnosti da plati naknadu.

Opštinski sud u Uroševcu je rešenjem I. 2/06 od 23. avgusta 2006. godine obustavio izvršni postupak protiv izvršnog dužnika društvenog preduzeća „P.“ Uroševac, zbog nemogućnosti sprovođenja izvršenja.

Opštinski sud u Uroševcu je rešenjem I. 2/06 od 28. septembra 2006. godine obustavio izvršni postupak protiv izvršnog dužnika opštine Uroševac, zbog nemogućnosti sprovođenja izvršenja.

Nakon toga, podnosioci ustavne žalbe su kao izvršni poverioci podnosili predloge za izvršenje radi naplate rate naknade za oduzeto zemljište protiv izvršnog dužnika Republike Srbije.

Podnosioci ustavne žalbe, kao izvršni poverioci , podneli su predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika Republike Srbije, na osnovu izvršne isprave - rešenja Opštinskog suda u Kruševcu R. 9/02 od 25. juna 2004. godine, radi prinudnog namirenja 27 rate naknade za oduzeto zemljište.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Ii. 5524/18 od 5. marta 2018. godine odredio predloženo izvršenje.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gži. 1870/18 od 27. aprila 2018. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, preinačio rešenje o izvršenju, odbio predlog za izvršenje i ukinuo sprovedeno izvršne radnje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je izvršnom ispravom ispunjenje obaveza od strane Republike Srbije uslovljeno nemogućnošću ispunjenja tih obaveza od strane društvenog preduzeća „P.“ Uroševac i Opštine Uroševac, a koji uslov se ima ceniti na dan dospeća obaveze; da imajući u vidu da podnosioci ustavne žalbe nisu dokazali da je u momentu dospelosti 27. rate, izvršenje nemoguće sprovesti prema Opštini Uroševac, ovaj sud je odbio predlog za izvršenje kao neosnovan.

4. Odredbama Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) (u daljem tekstu: Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta ) je propisano: da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade, da će u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu obavezu isplate te naknade izvršiti opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (član 12.); da u slučaju kad je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud, naknada se plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od deset godina, počev od isteka godine dana od dana pravosnažnosti sudske odluke (član 12 b stav 1.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega , naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instanciono viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbit rerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava.

U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe su podneli predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - rešenja Opštinskog suda u Uroševcu R. 9/02 od 25. juna 2004. godine, radi namirenja 27 rate naknade za oduzeto zemljište. N avedenom izvršnom ispravom je utvrđeno da je dužnik naknade društveno preduzeće „P.“ Uroševac, a u slučaju da navedeni dužnik naknade nije u mogućnosti da plati naknadu, kao dužnik naknade označana je opština Uroševac , dok u slučaju da opština Uroševac nije u mogućnosti da plati naknadu, kao dužnik naknade označena je Republika Srbija. Izvršna isprava je doneta u skladu sa Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta , a kojim zakonom je propisano da isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište, da će u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu obavezu isplate te naknade izvršiti opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (član 12.) . Opštinski sud u Uroševcu je rešenjima I. 2/06 od 23. avgusta 2006. godine i I. 2/06 od 28. septembra 2006. godine obustavio izvršne postupke radi naplate naknade za oduzeto zemljište protiv izvršnog dužnika društvenog preduzeća „P.“ Uroševac i izvršnog dužnika Opštine Uroševac, zbog nemogućnosti sprovođenja izvršenja.

Ustavni sud ocenjuje da su, u konkretnom slučaju, donošenjem navedenih rešenja Opštinskog sud a u Uroševcu bili ispunjeni zakonski uslovi za prenos/prelaz obaveze naknade za oduzeto zemljište u celini na Republiku Srbiju, a samim tim na Republiku Srbiju je prešla/preneta obaveza isplate 27 rate naknade za oduzeto zemljište (štaviše podnosioci ustavne žalbe su predloge za izvršenje za isplatu ranijih rata naknade podnosili , takođe , protiv Republike Srbije). Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta je propisano da se naknada plaća u ratama, ali navedenim zakonom niti drugim zakonom nije propisano da izvršni poverioci za prinudnu naplatu svake pojedinačne rate naknade mora ju da dokažu da opština , odnosno organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gži. 1870/18 od 27. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mog u otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 5524/18 od 5. marta 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje , to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu.

8. U vezi sa zahtevom podnosilaca ustavne žalbe da im Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje adekvatna satisfakcija, te je odbio zahtev podnosilaca za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3 . izreke, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti