Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji traje od 2006. godine. Postupak je obeležen višestrukim vraćanjem predmeta na ponovno odlučivanje. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od po 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz G . kod Loznice , M. K, M . M, V . E, R . A, S . P, Lj . B . i P . T, svih iz B, opština Bogatić, Ž. I . iz L . kod Loznice, Z. B . iz M . kod Šapca , D. S, I . J, M . B, S . M, S . L, Z . V . i M . S, svih iz Šapca, Z . M . i N. O, ob ojice iz O, opština Bogatić, S. M, V . J, M . B, N . O, D . R, N . S, M . B, M . J, P . T, Ž . T, G . J, D . K, K . M, N . B . i S . I, svih iz Bogatića, M. V . (1) i M . V . (2), obojice iz Z . kod Šapca , N. S, V . J, D . M, S . J, M . R . i Z . A, svih iz B, opština Bogatić, S. K . iz S . kod Šapca, G . O . i V. G, ob ojice iz C, opština Bogatić, D. Đ . iz M, opština Bogatić, D. M . iz G, opština Bogatić, I. M . iz M . kod Šapca, M. J, D. M . i M . J . iz K, opština Bogatić, A. S . iz Š . kod Šapca, D . J . iz P . kod Šapca, Z . M . iz S . kod Šapca i D . V . iz U . kod Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R , M . K, M . M, Vladana Erdevičkog, Radoja Andrića, Siniše Paunića, Ljubisava Bojića, Željka Ignjatovića, Zorana Blagojevića, Igora Jankovića, Milana Bulješevića, Slobodana Marovića, Save Lazića, Zorana Veličkovića, Milete Savića, Zorana Matića , Novice Ostojića, Slaviše Milankovića, Vladana Jezdimirovića, Miodraga Berića, Nebojše Odžića, Duška Rajkovića, Nenada Srdanovića, Milutina Blagojevića, Marka Jokića, Predraga Tamburića, Željka Tovilovića, Gorana Jovanovića, Dragana Kuzmanovića, Vladana Gluvakovića, Kamenka Maletića, Nikole Blagojevića , Slavoljuba Isakovića, M . V . (1), M . V . (2), N. S, V . J, D . M, S . J, M . R , Z . A, S . K, G . O, D . Đ, D . M, M . J, I . M, D . M , M . J, A . S, D . J, Z . M . i D . V . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1639/21 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba tih podnosilaca odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 5 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se ustavna žalba D. S . i P . T . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1639/21.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz G. kod Loznice i ostala lica navedena u tač . 1. i 4. izreke podneli su Ustavnom sudu, 13. juna 2018. godine, preko punomoćnika Jasmine Mihailović, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnes cima od 24. juna i 16. decembra 2019. godine, kao i 3. juna i 11. decembra 2020. godine , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „u postupcima koji su vođen i pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska upra va u Šapcu u predmetima br. 120-31/2007 i 120-186/18, Žalbenom komisijom Vlade u predmetima br . 120-01- 00089/2006-1 i 120-01-915/2018-01 , Vrhovnim sudom Srbije u predmetu U. 6959/06, Upravnim sudom u predmetima U. 2361/10 (2008), U. 15444/12, U. 17967/13 i U. 15168/16, Ustavnim sudom u predmetima Už-3777/2010 i Už-2124/2015, i u postupku koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Žalbenom komisijom Vlade“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je vođen do donošenja presude Upravnog suda U. 2361/10 (2008) od 12. maja 2010. godine, kojom je isti bio pravnosnažno okončan, postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-3777/2010, postupka koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3777/2010 od 25. oktobra 2012. godine, koji je bio pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 17967/13 od 27. februara 2015. godine, postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-2124/2015 i postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok upravnog postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca od 6. oktobra 2006. godine, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca. Istaknuto je da prvostepeni organ ne postupa po nalozima drugostepenog organa, da drugostepeni organ neće sam da sprovede postupak i reši stvar, iako je po zakonu to morao da uradi, kao i da Upravni sud odbija da sam reši stvar u sporu pune jurisdikcije i vraća predmet na upravni postupak.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje postupka i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu broj 120-1639/21 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe iz tačke 1. izreke su 6. oktobra 2006. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva pravnosnažno je okončan presudom Upravnog suda U. 2361/10 (2008) od 12. maja 2010. godine, kojom je odbijena tužba podnosilaca.

Podnosilac ustavne žalbe M. R . podneo je 11. avgusta 2010. godine protiv označene presude ustavnu žalbu, koja je Odlukom Ustavnog suda Už-3777/2010 od 25. oktobra 2012. godine usvojena, te je utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništena osporena presuda, određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepenog organa) broj 795-120-01-06381/2007-01 od 30. novembra 2007. godine, kao i da Odluka ima dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 22. novembra 2012. godine Upravnom sudu.

3.2. Podnosioci su 14. februara 2013. godine podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-31/2007 i postupku koji tada vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 15444/12, u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3777/2010 od 25. oktobra 2012. godine .

Ustavni sud je Rešenjem Už-1259/2013 od 9. jula 2013. godine odbacio navedenu ustavnu žalbu iz razloga što je upravni postupak koji su 2006. godine pokrenuli podnosioci pravnosnažno okončan još 2010. godine, te je ustavna žalba u tom delu neblagovremena, dok se dotadašnje trajanje postupka pred Upravnim sudom u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3777/2010 nije moglo smatrati nerazumno dugim.

3.3. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3777/2010 od 25. oktobra 2012. godine, Upravni sud je, na sednici održanoj 4. aprila 2013. godine, doneo presudu U. 15444/12, kojom je ponovio postupak završen pravnosnažnom presudom tog suda od 12. maja 2010. godine, ukinuo navedenu presudu, uvažio tužbu podnosilaca i poništio drugostepeno rešenje od 30. novembra 2007. godine.

Postupak koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3777/2010 pravnosnažno je okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 17967/13 od 27. februara 2015. godine, kojom je odbijena tužba podnosilaca protiv rešenja drugostepenog organa broj 120-01-466/2013-01 od 17. oktobra 2013. godine.

3.4. Podnosilac ustavne žalbe M. R . podneo je 24. marta 2015. godine ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu od 27. februara 2015. godine, povodom koje je Ustavni sud doneo Odluku Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine , kojom je istu usvojio, utvrdio da je tom presudom povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije i odredio Upravnom sudu da ponovo odluči o tužbi navedenog podnosioca podnetoj protiv rešenja drugostepenog organa od 17. oktobra 2013. godine, utvrđujući istovremeno da Odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i navedeni podnosilac , saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 2. novembra 2016. godine Upravnom sudu.

3.5. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine , Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je, na sednici održanoj 13. januara 2017. godine, doneo presudu U. 15168/16 (2013), kojom je uvažena tužba podnosilaca , poništeno drugostepeno rešenje od 17. oktobra 2013. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Nakon što je drugostepeni organ rešenjem broj 120-01-236/2017-01 od 14. marta 2017. godine usvojio žalbu podnosilaca, poništio prvostepeno rešenje od 12. avgusta 2013. godine i vratio predmet na ponovni postupak, u daljem toku postupka rešenja prvostepenog organa broj 120-2912/17 od 27. aprila 2017. godine, broj 120-4953/17 od 31. jula 2017. godine, broj 120-6693/17 od 20. oktobra 2017. godine, broj 120-186/18 od 5. januara 2018. godine, broj 120-4182/18 od 4. juna 2018. godine, broj 120-6156/18 od 7. septembra 2018. godine, broj 120-8623/18 od 25. decembra 2018. godine, broj 120-2350/19 od 5. aprila 2019. godine, broj 120-4165/19 od 7. jula 2019. godine, broj 120-6454/19 od 18. novembra 2019. godine, broj 120-1261/120 od 24. februara 2020. godine i broj 120-2798/20 od 18. juna 2020. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca, poništena su rešenjima drugostepenog organ broj 120-01-390/2017-01 od 30. maja 2017. godine, broj 120-01-576/2017-01 od 14. septembra 2017. godine, broj 120-01-801/2017-01 od 8. decembra 2017. godine, broj 120-01-915/2018-01 od 23. aprila 2018. godine, broj 120-01-1167/2018-01 od 30. jula 2018. godine, broj 120-01-1290/2018-01 od 31. oktobra 2018. godine, broj 120-01-900/2019-01 od 14. februara 2019. godine, broj 120-01-2222/2019-01 od 31. maja 2019. godine, broj 120-01-2514/2019-01 od 2. oktobra 2019. godine, broj 120-01-34/2020-01 od 16. januara 2020. godine, broj 120-01-228/2 020-01 od 15. maja 2020. godine i broj 120-01-380/2020-01 od 10. avgusta 2020. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-5785/20 od 27. novembra 2020. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 1. jula do 6. oktobra 2006. godine, dok je u pogledu zahteva za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 6. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine određeno da će o njemu biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-27/2021-01 od 22. januara 2021. godine odbijena je žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Prvostepeni organ je doneo dopunsko rešenje broj 120-1639/21 od 31. marta 2021. godine kojim je: u tački 1. dispozitiva, dopunjeno rešenje tog organa od 27. novembra 2020. godine u delu koji se odnosi na odlučivanje o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 6. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine; u tački 2. dispozitiva, utvrđeno je pravo podnosilaca ustavne žalbe na dodatke na platu po navedenim osnovima za period od 6. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine; u tački 3. dispozitiva, podnosioci su upućeni da eventualno potraživanje po osnovu prava utvrđenog u tački 2. dispozitiva ostvare pred sudovima opšte nadležnosti, kao stvarno nadležnom za postupanje u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava; u tački 4. dispozitiva, usvojen je deo zahteva podnosilaca za naknadu troškova upravnog postupka i u tački 5. dispozitiva, odbijen je kao neosnovan deo zahteva podnosilaca za naknadu troškova upravnog postupka.

Podnosioci su izjavili žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

3.6. Kada su u pitanju podnosioci ustavne žalbe D. S . i P . T , Ustavni sud je konstatovao sledeće:

Navedeni podnosioci ustavne žalbe su zajedno sa podnosiocima navedenim u tački 1. izreke podneli zahtev od 6. oktobra 2006. godine.

U postupku u kome se izvrš ava Odluka Ustavnog suda Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine, presudom Upravnog sud a – Odeljenje u Novom Sadu U. 15168/16 (2013) od 13. januara 2017. godine odlučeno je o tužbi D. S, a n e i o tužbi P. T . (označen je kao P . P .); rešenjima prvostepenog organa donetim od 27. aprila 2017. godine do 18. juna 2020. godine nije odlučeno o zahtevu, a rešenjima drugostepenog organa donetim od 14. marta 2017. godine do 22. januara 2021. godine nije odlučeno o žalbama podnosilaca D. S . i P . T . (označeni su kao V . S . i P . P .); navedeni podnosioci ustavne žalbe nijednom nisu tražili ispravke tih rešenja ukoliko su smatrali da sadrže očigledne greške u njihovim ličnim imenima.

O zahtevu podnosilaca D. S . i P . T . za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 6. oktobra 2006. godine prvi put je u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-2124/2015 odlučeno rešenjem prvostepenog organa od 27. novembra 2020. godine, dok je dopunskim rešenjem prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine utvrđeno pravo podnosioca D. S . na dodatke na platu u periodu od 6. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine, a ne i pravo podnosioca P . T . (ponovo je označen kao P . P .).

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.); da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona (član 213. stav 2.). U osnovi istovetne odredbe koje se odnose na poništavanje pobijanog rešenja i odlučivanje o žalbenom zahtevu ili upravnoj stvari bile su sadržane i u članu 232. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10).

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da upravni postupak koji je pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 11. avgusta 2010. godine, povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-3777/2010 od 25. oktobra 2012, i upravni postupak koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3777/2010, a koji je pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 24. marta 2015. godine , povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine, nisu deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena Odluka Ustavnog suda Už-2124/2015, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Pri tome u ustavnim žalbama u predmetima Už-3777/2010 i Už-2124/2015 nije isticana povreda prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na podnosioce ustavne žalbe iz tačke 1. izreke (u daljem tekstu: podnosioci) meritorno cenio samo u periodu od 2. novembra 2016. godine, kada je Odluka Ustavnog suda Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine dostavljena Upravnom sudu. Saglasno svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda, koji traje četiri godine i osam meseci, upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 2. dispozitiva dopunskog rešenja prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe navedenim u tački 1. izreke utvrđeno pravo na dodatke na platu po navedenim osnovima za period od 6. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali nije odlučeno o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu za navedeni period, koji iznosi dve godine i devet meseci i čini najveći deo perioda od tri godine za koji su tražili isplatu. Predmet se u tom delu nalazi u fazi odlučivanja o žalbi podnosilaca protiv pomenutog dopunskog rešenja prvostepenog organa. Zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 6. oktobra 2006. godine, koji iznosi tri meseca, odbijen je konačnim rešenjem prvostepenog organa od 27. novembra 2020. godine.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što se radi o potraživanjima iz radnog odnosa i što se postupak vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-3777/2010 od 25. oktobra 2012. godine i Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine, zasnovanim na pravnom shvatanju ovog suda izraženom u odlukama Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine i Už-2188/2013 od 26. februara 2016. godine . Iz navedenih odluka Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu od 6. oktobra 2003. godine do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok je za period od 1. jula do 6. oktobra 2006. godine odlučeno da podnosiocima ne pripada pravo na uvećanje plate u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, jer je utvrđeno da im je koeficijent za obračun plate u tom periodu uvećan za više od 30% u odnosu na druge državne službenike, te su ostvarili pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 147. stav 1. ranije važećeg Zakona o policiji.

Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je najpre našao da je Upravni sud, u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine, u primerenom roku doneo presudu od 13. januara 2017. godine. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da je u nastavku postupka doneto čak po 14 rešenja prvostepenog i drugostepenog organa . Iz toga se jasno može uočiti da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i odredbe člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno 12 rešenja tog organa, kojima je u celini bio odbijen zahtev podnosilaca, doneo dopunsko rešenje od 31. marta 2021. godine, kojim je utvrđeno njihovo pravo na tražene dodatke na platu za period od 6. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali nije odlučeno o njihovom zahtevu za isplatu tih dodataka.

Kada je u pitanju ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da žalba i tužba zbog „ćutanja uprave“ nisu namenjene za ispravljanje pomenutog nedostatka upravnog postupka, te podnosioci nisu mogli doprineti da osporeni postupak u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda kraće traje.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-1639/21 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe iz tačke 1. izreke zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavno m sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa, životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu ESLjP izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca u delu u kome je osporeno trajanje postupka koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-31/2007, koji je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 2361/10 (2008) od 12. maja 2010. godine, Ustavni sud je konstatovao da je Rešenjem Už-1259/2013 od 9. jula 2013. godine već odbacio kao neblagovremenu njihovu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku. Samim tim, Ustavni sud nalazi da je navedenim rešenjem odlučio o delu zahteva koji su podnosioci postavili i u ovoj ustavnoj žalbi.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu na pitanja postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona, zbog čega se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji je članom 294. stav 1. tačka 4) propisao da sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena, Ustavni sud je u tom delu odbacio ustavnu žalbu podnosilaca kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3777/2010 od 25. oktobra 2012, a koji je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 17967/13 od 27. februara 2015. godine, Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud je konstatovao da je presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 17967/13 od 27. februara 2015. godine svakako dostavljena punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe pre 24. marta 2015. godine, kada je protiv navedene presude podneta ustavna žalba u predmetu Už-2124/2015.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ova ustavna žalba izjavljena 3. maja 2018. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupaka po ustavnim žalbama u predmetima Už-3777/2010 i Už-2124/2015, Ustavni sud ukazuje na to da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda do kojih je došlo aktima i radnjama državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, što, po prirodi stvari, isključuje mogućnost da se ustavnom žalbom osporavaju akti ili radnje Ustavnog suda. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, zbog čega ju je odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca D. S . i P . T . zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda Už-2124/2015 od 6. oktobra 2016. godine, Ustavni sud je konstatovao da je o zahtevu navedenih podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. jula do 6. oktobra 2006. godine u tom postupku prvi put odlučeno rešenjem prvostepenog organa od 27. novembra 2020. godine, dok je dopunskim rešenjem prvostepenog organa od 31. marta 2021. godine prvi put odlučeno o zahtevu podnosioca D . S . za isplatu dodataka na platu za period od 6. oktobra 2003. do 26. juna 2006. godine, ali ne i o zahtevu podnosioca P . T .

Imajući u vidu da su u rešenjima prvostepenog i drugostepenog organa donetim u periodu od 2017. do 2020. godine podnosioci D. S . i P . T . pogrešno označeni kao V . S . i P . P, kao i da navedeni podnosioci nijednom nisu tražili ispravke tih rešenja ukoliko su smatrali da sadrže očigledne greške u njihovim ličnim imenima, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnosilaca D . S . i P . T, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

12. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti