Povreda prava na pravično suđenje zbog nezakonitog prestanka službe u vojsci

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Nije dato ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje zašto podnosiocu, pre prestanka službe zbog ukidanja radnog mesta, nije ponuđeno drugo odgovarajuće radno mesto.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . R . iz Kuršumlije , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 79-24/10 od 14. novembra 2016. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba D. R . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 8390/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. R . iz Kuršumlije podneo je Ustavnom sudu, 8. jula 2019. godine, preko punomoćnika R . G , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Pozvao se i na povrede navedenih prava garantovanih članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenom presudom pravnosnažno okončan postupak prestanka službe podnosioca u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už- 3058/2014 od 19. maja 2016. godine; da je u tom postupku utvrđeno da je podnosiocu prestala služba bez njegove saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta na koje je bio raspoređen, „referent, VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552“, u Vojnom odeljku Kuršumlija, sa 31. avgustom 2005. godine, pri čemu je rešenje od 15. juna 2005. godine o raspoređivanju na to radno mesto uručeno podnosiocu posle prestanka službe, dana 1. septembra 2005. godine; da izvršenje navedenog rešenja o raspoređivanju nije bilo moguće sprovesti nakon prestanka službe podnosioca, nego jedino u toku trajanja službe ; da je donošenju prvog rešenja o prestanku službe podnosioca od 25. jula 2005. godine prethodila dopuna formacije kojom je za dva radna mesta u Vojnom odeljku Kuršumlija predviđen stepen stručne spreme u rasponu, te su na ta dva radna mesta mogla biti raspoređena civilna lica sa srednjom stručnom spremom , među kojima je bio i podnosilac; da je podnosilac, koji je bio raspoređen po stalnoj formaciji, nakon što je njegovo radno mesto ukinuto, imao prioritet za raspoređivanje na ta radna mesta u odnosu na civilna lica N. D . i J. Z , takođe sa srednjom stručnom spremom, koji su ranije bili raspoređeni po privremenim formacijama, koje su ukinute.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, poništi osporenu presudu i odredi da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca protiv drugostepenog rešenja. Takođe je predloženo da Sud utvrdi da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom odbrane – Regionalni centar Niš u predmetu broj 100-480 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva odbrane – Regionalni centar Niš broj 100-480/2012-22 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio:

3.1. Činjenice koje su prethodile pokretanju postupka prestanka službe podnosioca ustavne žalbe:

Ministar odbrane je 15. jula 2005. godine doneo Odluku pov. broj 7962-1 kojom je naložio nadležnim starešinama da, po stupanju na snagu organizacijsko-mobilizacijskih promena, izvrše analizu stanja popune jedinica i ustanova iz svoje nadležnosti i utvrde kojim licima je ukinuto radno mesto, usled čega će im, u skladu sa članom 143. tačka 9) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, prestati radni odnos bez njihove saglasnosti, kao i da najkasnije do 25. jula 2005. godine Upravi za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane dostave spiskove lica. Istom odlukom je naloženo nadležnim starešinama da odmah donesu rešenja o prestanku službe, da ih uruče najkasnije do 31. jula 2005. godine, da u rešenjima utvrde otkazni rok od 30 dana, s tim da služba prestane najkasnije do 31. avgusta 2005. godine, a da se postupak po žalbama na prvostepena rešenja okonča najkasnije do 26. avgusta 2005. godine.

U cilju izvršenja navedene odluke ministra odbrane , Ministarstvo odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove je aktom pov. broj 7962-2 od 18. jula 2005. godine, pored ostalog, naložilo: da se odmah po prijemu izmena i dopuna sistematizacije, odnosno formacije, pristupi analizi stanja popune i utvrdi koja se radna (formacijska) mesta ukidaju (tačka 1.); da se za civilna lica koja se nalaze na ukinutim radnim mestima pokrene postupak za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa (tačka 2.); da su nadležne starešine, u slučaju smanjenja broja izvršilaca na jednom radnom mestu, obavezne da formiraju komisiju koja će izvršiti analizu i predložiti civilna lica kojima će prestati radni odnos (tačka 3.).

Komanda Vojnog okruga Niš je aktom pov. broj 960-2 od 21. jula 2005. godine naredila Komandi Vojnog odseka Niš da formira komisiju od najmanje tri člana, koja će predložiti radna mesta koja će se ukinuti i da Komandi Vojnog okruga Niš do 22. jula 2005. godine u 09.00 časova dostavi spiskove civilnih lica kojima je predvidela ukidanje radnog mesta, kao i da odmah donese rešenja o prestanku radnog odnosa civilnih lica bez njihove saglasnosti, koja će im uručiti najkasnije do 31. jula 2005. godine, a da se postupak po žalbama na prvostepena rešenja okonča najkasnije do 23. avgusta 2005. godine.

Komanda Vojnog odseka Niš je dostavila Komandi Vojnog okruga Niš akt pov. broj 733-3 od 22. jula 2005. godine koji sadrži spisak civilnih lica kojima prestaje radni odnos zbog ukidanja radnog mesta, sa jedinstvenim matičnim brojevima građana i brojevima tekućih računa (bez navođenja radnih mesta koja se ukida ju), a na tom spisku je naveden i podnosilac ustavne žalbe.

3.2. Činjenice koje se odnose na postupak prestanka službe podnosioca ustavne žalbe koji je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10016/12 od 6. februara 2014. godine:

Komanda Vojnog odsek a Niš je 25. jula 2005. godine donela dva rešenja o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe, sa istim brojem, int. broj 47-170/1, i sa istim datumom prestanka službe, 31. avgust 2005. godine. U rešenju, koje je podnosiocu uručeno 29. jula 2005. godine , navedeno je da mu služba prestaje na osnovu Odluke ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine (u uvodu rešenja je navedeno da je O dluka pod tim brojem doneta 15. jula 2005. godine) zbog ukidanja radnog mesta „referent za vojnu obavezu, u Odeljku za opštinu Kuršumlija, VES 61004, VŠS, GRM/bb 8/552 “. U rešenju, koje je podnosiocu uručeno 1. septembra 2005. godine , navedeno je da podnosiocu služba prestaje na osnovu Odluke ministra odbrane pov. broj 7962-1 od 15. jula 2005. godine zbog ukidanja radnog mesta „referent za vojnu obavezu, u Odeljku za opštinu Kuršumlija, VES 61003, VŠS, GRM/bb 7/590“.

Rešenjem Komande Vojnog okruga Niš int. broj 546-114 od 18. avgusta 2005. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja uručenog 29. jula 2005. godine, s tim što je navedeno da je radno mesto podnosioca ukinuto Odlukom ministra odbrane pov. broj 7962-1 od 15. jula 2005. godine.

Ministarstvo odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za obaveze odbrane je aktom broj 5872-2 od 5. septembra 2005. godine obavestilo podnosioca, povodom njegove predstavke od 26. avgusta 2005. godine, da je u izvršenju Odluke ministra odbrane pov. broj 7962-1 od 15. jula 2005. godine ukinuto njegovo radno mesto „referent za regrutovanje i popunu, VES 61004, VŠS, GRM/bb 8/552 “.

Svim prvostepenim rešenjima donetim u daljem toku postupka utvrđeno je da je podnosiocu služba prestala zbog ukidanja radnog mesta „referent, u Vojnom odeljku Kuršumlija, Vojni odsek Niš, VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552“.

Rešenje Ministarstva odbrane – Regionalni centar Niš (u daljem tekstu: prvostepeni organ) int. broj 100-480 od 30. maja 2012. godine, kojim je utvrđen prestanak službe podnosioca, postalo je pravnosnažno donošenjem presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 10016/12 od 6. februara 2014. godine, kojom je odbijena tužba podnosioca podneta protiv rešenja Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za obaveze odbrane (u daljem tekstu: drugostepeni organ) UP-2 broj 79-13/10 od 16. jula 2012. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 7. aprila 2014. godine protiv navedene presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu izjavio ustavnu žalbu. Odlukom Ustavnog suda Už-3058/2014 od 19. maja 2016. godine, u tački 1. izreke, usvojena je ustavna žalba podnosioca i utvrđeno da mu je navedenom presudom Upravnog suda povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, u tački 2. izreke, ista presuda poništena i određeno da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv drugostepenog rešenja od 16. jula 2012. godine. Ustavni sud je ocenio da u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije pouzdano utvrđeno da li je podnosilac ustavne žalbe bio raspoređen na radno mesto referent u Vojnom odeljku Kuršumlija, Vojni odsek Niš, sa sledećim formacijskim elementima: VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552, zbog čijeg ukidanja mu je 31. avgusta 2005. godine prestala služba, imajući u vidu da mu je rešenje od 15. juna 2005. godine o raspoređivanju na to radno mesto, počev od 8. aprila 2005. godine, uručeno 1. septembra iste godine, dakle, nakon prestanka službe. Ustavni sud je našao da stoga nisu postojale pretpostavke da se nadležni organi upuštaju u ispitivanje da li se podnosiocu pre prestanka službe moglo obezbediti jedno od prava iz člana 144. stav 1. Zakona.

Istom odlukom Ustavnog suda je, u tački 3. izreke, utvrđeno da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, takođe zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom odbrane – Regionalni centar Niš u predmetu int. broj 100-480 i u tački 4. izreke mu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Navedena odluka Ustavnog suda je 27. juna 2016. godine dostavljena Upravnom sudu.

3.3. Činjenice koje se odnose na postupak prestanka službe podnosioca ustavne žalbe koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine:

Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Nišu je, na sednici održanoj 13. oktobra 2016. godine, doneo presudu U. 9367/16 (2012) , kojom je uvažena tužba podnosioca, poništeno drugostepeno rešenje od 16. jula 2012. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje, uz nalog da se otkloni povreda pravila postupka iz člana 199. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku koja se sastoji u tome što obrazloženje drugostepenog rešenja ne sadrži razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, a ta povreda je bila od značaja za donošenje zakonite odluke u ovoj pravnoj stvari.

Rešenjem drugostepenog organa UP-2 broj 79-24/10 od 14. novembra 2016. godine usvojena je žalba podnosioca, poništeno prvostepeno rešenje od 30. maja 2012. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i rešavanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj 100-480/2012-22 od 25. januara 2017. godine je utvrđeno: u tački 1. dispozitiva, da podnosiocu ustavne žalbe, civilnom licu na službi u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore, prestaje služba bez njegove saglasnosti zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređen, „ referent u Vojnom odeljku Kuršumlija, Vojnog odseka Niš, VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552“; u tački 2. dispozitiva, da su ispunjeni uslovi za prestanak službe sa danom 31. avgusta 2005. godine; u tački 3. dispozitiva, da je podnosilac imao pravo na otkazni rok u trajanju od 30 dana, počev od 1. do 31. avgusta 2005. godine; u tački 4. dispozitiva, da mu je pripadalo pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate koju je ostvario za mesec jul 2005. godine, što je i ostvario; u tački 5. dispozitiva, da je imao pravo da se u roku od 30 dana od dana prestanka službe prijavi nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, radi ostvarivanja prava na novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju, što je i ostvario; u tački 6. dispozitiva, da se odbija zahtev punomoćnika podnosioca za naknadu troškova postupka.

Rešenjem drugostepenog organa UP-2 broj 79-31/10 od 20. aprila 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Razmatrajući redosled raspoređivanja podnosioca ustavne žalbe pre prestanka službe i ukidanja radnih mesta na kojima je bio raspoređen, upravni organi su naveli: da je rešenjem Komande Vojnog odseka Prokuplje UP-1 broj 358/2002 od 20. maja 2002. godine podnosilac bio raspoređen na radno mesto referent za vojnu obavezu u Odeljku za opštinu Kuršumlija, Vojni odsek Prokuplje, Vojni okrug Niš, VES 61003, SSS, GRM/bb 07/590; da je Odlukom ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane str. pov. broj 903-1 od 8. aprila 2005. godine rasformiran Vojni odsek Prokuplje, za čijeg pravnog sledbenika je određen Vojni odsek Niš, sa rokom realizacije do 10. aprila 2005. godine, čime su rasformirane i sve unutrašnje organizacione jedinice, među kojima i Odeljak za opštinu Kuršumlija; da je to značilo uki danje svih radnih mesta u tom odseku , dakle i radnog mesta na kome je podnosilac bio raspoređen; da je Odlukom ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane str. pov. broj 865-1 od 6. aprila 2005. godine preformiran Vojni odsek Niš i propisana nova knjiga formacije broj 344.821, a u njegov sastav je ugrađen Vojni odeljak Kuršumlija, sa rokom realizacije do 10. aprila 2005. godine; da su u novoformiranom Vojnom odeljku Kuršumlija postojala tri formacijska mesta civilnih lica: 1. „referent, VES 61005, VSS, GRM/bb 04/810 “, jedan izvršilac; 2. „referent, VES 61004, VŠS, GRM/bb 05/716 “, jedan izvršilac, i „referent, VES 61003, SSS, GRM/bb 07/552 “, jedan izvršilac, na koje je rešenjem Komande Vojnog odseka Niš int. broj 47-146/1 od 15. juna 2005. godine raspoređen podnosilac ustavne žalbe, počev od 8. aprila 2005. godine; da je Odlukom ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG str. pov. broj 1615-2 od 25. jula 2005. godine u Vojnom odseku Niš, formacija broj 344.821, u Vojnom odeljku Kuršumlija, broj 493666, ukinuto formacijsko mesto „referent, VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552 “, sa rokom realizacije do 31. jula 2005. godine; da su navedene činjenice o organizacijsko-mobilizacijskim promenama utvrđene iz odgovora Ministarstva odbrane – Sektor za politiku odbrane – Uprava za organizaciju SP broj 1513-3 od 6. decembra 2016. godine, uz koji su priloženi relevantni izvodi iz pomenutih odluka ministra odbrane, kao i iz potvrda iste uprave int. broj 653-3 od 27. aprila 2012. godine i broj 1513-2 od 6. decembra 2016. godine.

Razmatrajući da li je podnosilac ustavne žalbe bio upoznat sa rešenjem od 15. juna 2005. godine o raspoređivanju na radno mesto „referent, VES 61003, SSS, GRM/bb 07/552 “, u Vojnom odeljku Kuršumlija, Vojni odsek Niš, počev od 8. aprila 2005. godine, upravni organi su naveli: da se u spisima predmeta ne nalazi dokaz o uručenju tog rešenja podnosiocu; da podnosilac to rešenje nije primio uz dostavnicu, već je na istom napisao datum kada ga je primio, 1. septembar 2005. godine, iz čega se može zaključiti da je nadležni organ podnosiocu, na njegov zahtev, nakon što mu je 29. jula 2005. godine uručeno rešenje o prestanku službe od 25. jula 2005. godine , dana 1. septembra 2005. godine dostavio i primerak rešenja o raspoređivanju od 15. juna 2005. godine; da je, međutim, to rešenje doneto i izvršeno do dana prestanka njegove službe; da je podnosilac po tom rešenju primao platu od 8. aprila do 31. avgusta 2005. godine, koja je bila manja (552 boda) u odnosu na platu ranije ukinutog radnog mesta u Odeljku za opštinu Kuršumlija, Vojni odsek Prokuplje (590 bodova), kao i da mu je prema broju bodova novog radnog mesta obračunata i isplaćena otpremnina, što mu je bilo poznato, a to je potvrđeno i u odgovoru Računovodstvenog centra Ministarstva odbrane broj 119-152 od 9. decembra 2016. godine na osnovu uvida u dosije i karton novčanih primanja podnosioca; da je sam podnosilac u žalbi izjavljenoj 16. septembra 2008. godine protiv prvostepenog rešenja od 3. septembra 2008. godine naveo da je „imao tri postavljenja pre prestanka službe“; da iz iste žalbe podnosioca proizlazi da je imao saznanja o tome da je Vojni odsek Prokuplje rasformiran, da su licima kojima je prestala služba uručena rešenja, a da je on ostao u službi i nastavio da obavlja poslove, kao i da je za taj period primao platu i da su mu uplaćeni porezi i doprinosi; da je, stoga, podnosilac tokom trajanja službe imao saznanja o raspoređivanju, pa se postavlja pitanje zašto ranije nije tražio da mu se dostavi rešenje, već tek nakon prestanka službe 31. avgusta 2005. godine; da je prestankom službe prestalo da se primenjuje rešenje o raspoređivanju, koje je već bilo izvršeno; da je rešenje od 15. juna 2005. godine pravnosnažno i izvršno, a podnosilac protiv istog nije ulagao pravna sredstva; da je Vojni odsek Niš izvršio svoju obavezu da podnosiocu omogući raspoređivanje na radno mesto navedeno u pomenutom rešenju nakon ukidanja Vojnog odseka Prokuplje.

Ispitujući da li se podnosiocu ustavne žalbe pre prestanka službe moglo obezbediti jedno od prava propisanih odredbom člana 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, upravni organi su naveli: da iz potvrde Ministarstva odbrane – S ektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove broj 3812-2 od 25. maja 2012. godine proizlazi da se podnosiocu nije moglo obezbediti jedno od prava iz člana 144. stav 1. Zakona, iz razloga što su, pored rasformiranja jednog broja jedinica i ustanova, kao i ukidanja više formacijskih i radnih mesta na koja su bila raspoređena civilna lica na službi u VJ, odnosno smanjenja broj izvršilaca na pojedinim mestima, saglasno Odluci ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine ukinuta i sva upražnjena (odnosno nepopunjena) formacijska i radna mesta civilnih lica u Vojsci i svim ustanovama Ministarstva odbrane; da iz akta Uprave za kadrove pov. broj 2102-1 od 21. februara 2005. godine proizlazi da su pravo na prekvalifikaciju u sistemu Ministarstva odbrane SCG - program "PRISMA", u 2005. godini, imali samo oficiri, a ne i civilna lica; da iz akta Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Prokuplje broj 2700-1011-10/2008 od 31. jula 2008. godine proizlazi da nije bilo podnetih prijava za slobodno radno mesto, u zanimanju knjigovodstveni tehničar, adekvatno stručnoj spremi podnosioca, u periodu od 1. do 31. avgusta 2005. godine; da nije od uticaja obaveštenje Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Prokuplje broj 2700-1011-10/2008 od 31. jula 2008. godine, koje je dostavio podnosilac, prema kome su u periodu od 5. maja do 31. decembra 2005. godine postojale dve prijave slobodnih radnih mesta u zanimanju ekonomski tehničar jer je zanimanje podnosioca knjigovodstveni tehničar.

Povodom raspoređivanja civilnih lica J. Z . i N . D . na preostala dva (nepopunjena) radna mesta civilnih lica u Vojnom odeljku Kuršumlija, Vojni odsek Niš, u pogledu kojih je podnosilac tvrdio je pre prestanka službe mogao biti raspoređen na jedno od njih, upravni organi su naveli: da su kao uslovi za raspoređivanje u pogledu stepena stručne spreme bili propisani visoka stručna sprema (VSS) i viša stručna sprema (VŠS), a navedena dva lica su imala srednju stručnu spremu (SSS); da navedena lica nisu imala odgovarajući stručnu spremu za raspoređivanje, pa je 16. juna 2005. godine podnet predlog za utvrđivanje stepena stručne spreme u rasponu za pomenuta dva radna mesta; da je načelnik Uprave za organizaciju odobrio Pregled radnih mesta civilnih lica za koja se stepen stručne spreme utvrđuje u rasponu (dopuna formacije Vojnog odseka Niš broj 344.821), koji je aktom Komande Vojnog okruga Niš pov. broj 934-2 od 19. jula 2005. godine poslat na realizaciju; da je u Vojnom odeljku Kuršumlija, za radno mesto „referent, ES 61004, VŠS, GRM/bb 05/716 “, odobren stepen stručne spreme u rasponu, SSS, GRM/bb 08/552, na koje je rešenjem int. broj 47-182/1 od 29. avgusta 2005. godine raspoređen J. Z, počev od 21. juna 2005. godine, a za radno mesto „referent, ES 61005, VSS, GRM/bb 05/ 810“, je takođe odobren stepen stručne spreme u rasponu, SSS, GRM/bb 08/552, na koje je rešenjem int. broj 47-178/1 od 29. avgusta 2005. godine raspoređen N. D, počev od 21. juna 2005. godine; da je Odlukom ministra odbrane od 25. jula 2005. godine u Vojnom odeljku Kuršumlija ukinuto samo radno mesto na koje je bio raspoređen podnosilac, a u postupku realizacije te odluke podnosiocu se nije moglo obezbediti raspoređivanje u Vojnom odeljku Kuršumlija, jer su na dva radna mesta u tom vojnom odeljku za koja je stepen stručne spreme utvrđen u rasponu raspoređeni J. Z . i N. D , sa 21. junom 2005. godine.

Podnosilac je u toku postupka, počev od prve žalbe izjavljene 11. avgusta 2005. godine do poslednje tužbe podnete 29. maja 2017. godine, isticao: da mu je nadležni organ pre prestanka službe mogao obezbediti raspoređivanje na drugo odgovarajuće radno mesto, u smislu odredbe člana 144. stav 1. Zakona, i to upravo u Vojnom odeljku Kuršumlija u kome je do tada radio, jer su postojala dva radna mesta za koja je dopunom formacije utvrđen stepen stručne spreme u rasponu, tako da su mogla biti raspoređena i civilna lica sa srednjom stručnom spremom; da su rešenjima od 29. avgusta 2005. raspoređena civilna lica sa srednjom stručnom spremom J. Z . i N. D , a podnosiocu je rešenjem od 25. jula 2005. godine prestala služba; da nije obrazloženo na osnovu kojih kriterijuma i merila su ta dva lica imala prednost za raspoređivanje.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja. Po oceni Upravnog suda, pravilno je odlučio tuženi organ kada je pobijanim rešenjem odbio žalbu podnosioca, nalazeći da je prvostepeni organ pravilno odlučio da podnosiocu prestane služba u skladu sa odredbama člana 143. tačka 9) i člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Ocenjujući navod tužbe da podnosilac pre prestanka službe nije bio raspoređen na radnom mestu sa elementima VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552, jer mu je tek 1. septembra 2005. godine uručeno rešenje od 15. juna 2005. godine kojim je raspoređen na to radno mesto, Upravni sud je našao da je podnosilac, iako nije primio rešenje o raspoređivanju od 15. juna 2005. godine, na tom radnom mestu faktički radio od aprila 2005. godine pa sve do prestanka službe 31. avgusta 2005. godine, što je na nesumnjiv način utvrđeno na osnovu podataka Računovodstvenog centra Ministarstva odbrane, prema kojima je podnosiocu u tom periodu isplaćivana plata u skladu sa elementima tog radnog mesta. Isti sud je cenio i navod tužbe da je još uvek na snazi rešenje o raspoređivanju od 15. juna 2005. godine, budući da ga je podnosilac primio 1. septembra 2005. godine i da se na njega nije žalio, ali je našao da je neosnovan, jer je to rešenje izvršeno time što je podnosilac faktički obavljao poslove radnog mesta na koje je tim rešenjem raspoređen sve do prestanka službe.

3.4. Činjenice koje se odnose na raspoređivanje civilnog lica N. D:

Rešenjem Komande Vojnog odseka Prokuplje UP-1 broj 548/2002 od 21. avgusta 2002. godine civilno lice N. D . je postavljen na radno mesto „samostalni referent za vojnu obavezu (ujedno komandant) u Odeljku za opštinu Kuršumlija, Vojni odsek Prokuplje, Vojni okrug Niš, VES 61003, SSS, GRM/bb 07/619“, sa 14. februarom 2002. godine.

Nakon što je Odlukom ministra odbrane od 8. aprila 2005. godine rasformiran Vojni odsek Prokuplje, N. D . je nastavio da radi na poslovima vojne obaveze u novoformiranom Vojnom odeljku Kuršumlija, u sastavu Vojnog odseka Niš, bez rešenja o raspoređivanju.

Rešenjem Komande Vojnog odseka Niš int. broj 47-178/1 od 29. avgusta 2005. godine N. D . je raspoređen na radno mesto „referent u Vojnom odeljku Kuršumlija, Vojni odsek Niš, VES 61003, SSS, GRM/bb 8/552“, sa 21. junom 2005. godine.

N. D . je u periodu od 8. aprila do 20. juna 2005. godine radio u Vojnom odeljku Kuršumlija, bez rešenja o raspoređivanju.

3.5. Činjenice koje se odnose na raspoređivanje civilnog lica J. Z:

Rešenjem Komande Vojnog odseka Prokuplje pov. broj 31-9 od 22. februara 2005. godine civilno lice J. Z . je raspoređen po privremenoj formaciji na radno mesto referent za vojnu obavezu u Odeljku za opštinu Kuršumlija, Vojni odsek Prokuplje, Vojni okrug Niš, VES 61003, SSS, GRM/bb 07/590, za period od 1. januara do 31. decembra 2005. godine.

Rešenjem Komande Vojnog odseka Prokuplje int. broj 498-1 od 10. aprila 2005. godine utvrđeno je da J. Z . prestaje služba, bez njegove saglasnosti, u Ministarstvu odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za obaveze odbrane, zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređen po rešenju od 22. februara 2005. godine, na osnovu odredbe člana 143. tačka 9) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Zaključkom Komande Vojnog odseka Prokuplje int. broj 498-3 od 20. aprila 2005. godine obustavljen je postupak za prestanak službe civilnog lica J. Z . i poništeno rešenje o prestanku službe od 10. aprila 2005. godine, jer je prvostepeni organ, pre isteka roka za žalbu i nastupanja konačnosti rešenja o prestanku službe, utvrdio da, usled nastupanja izmenjenih okolnosti, nisu ispunjeni uslovi za prestanak službe navedenog civilnog lica, koje je izjavilo da prihvata obustavu postupka i poništenje rešenja o prestanku službe, o čemu je dalo pisanu izjavu.

Rešenjem Komande Vojnog odseka Niš int. broj 47-182/1 od 29. avgusta 2005. godine J. Z . je raspoređen na radno mesto „referent u Vojnom odeljku Kuršumlija, Vojni odsek Niš, VES 61003, SSS, GRM/bb 8/552“, sa 21. junom 2005. godine.

J. Z . je u periodu od 8 . aprila do 20. juna 2005. godine radio u Vojnom odeljku Kuršumlija, bez rešenja o raspoređivanju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na pravično suđenje i pravo na suđenje u razumnom roku , te je navode ustavne žalbe o povredi navedenih prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih propisa:

Zakonom o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano: da se civilno lice u Vojsci raspoređuje na radno mesto radi čije popune je primljeno u službu i da to lice može u toku rada da bude raspoređeno i na svako radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i zanimanju ako to zahtevaju potrebe službe i ako takav raspored ne zahteva promenu mesta u kome radi (član 125. stav 2.); da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)), a da civilno lice kome se nije moglo obezbediti jedno od navedenih prava, ima pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, koju je lice ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje služba, kao i novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju države članice na čijoj teritoriji je bilo u službi (stav 2. tač. 1) i 2)).

Odredbama Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 36/94, 42/94, 9/00 i 44/02 ), koje su bile na snazi do 12. avgusta 2005. godine, odnosno u vreme kada je doneto prvo rešenje o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe int. broj 47-170/1 od 25. jula 2005. godine, bilo je propisano: da o popuni slobodnih radnih mesta, a u okviru utvrđenog nivoa popune, u jedinicama i ustanovama Vojske i jedinicama i ustanovama Ministarstva u garnizonu, nezavisno od njihove potčinjenosti, odnosno organizacijske p ripadnosti, odlučuje komandant garnizona, ako je nadležan za regulisanje odnosa u službi civilnih lica (…) (član 4. stav 1.); da pri donošenju odluke o popuni slobodnih radnih mesta prvenstvo imaju civilna lica odgovarajuće vrste i stepena stručne spreme, odnosno stručne osposobljenosti koja su na službi u jedinicama i ustanovama u garnizonu (stav 2.); da r adi popune slobodnih radnih mesta, odnosno radi rasporeda civilnih lica na radna mesta, starešine svih jedinica i ustanova u garnizonu dostavljaju starešinama iz člana 4. stav 1. ove uredbe podatke o civilnim licima koja su na raspolaganju , prema upitniku osnovnih podataka, koji je odštampan u Prilogu 1. ove uredbe i čini njen sastavni deo (član 5. stav 1. tačka 2)) ; da se slobodna radna mesta u jedinicama i ustanovama u garnizonu popunjavaju, po pravilu: 1) raspoređivanjem odnosno postavljenjem civilnih lica koja su na raspolaganju; 2) postavljanjem civilnih lica – invalida rada na način i pod uslovima utvrđenim ovom uredbom; 3) prijemom u službu stipendista; 4) rasporedom civilnih lica na radna mesta koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi ili stručnoj osposobljenosti (član 6. stav 1.); da odluku o načinu popune slobodnih radnih mesta u jedinicama i ustanovama u garnizonu, zavisno od utvrđenog nivoa popune i u skladu sa redosledom iz stava 1. ovog člana, donose starešine iz člana 4. stav 1. ove uredbe ( član 6. stav 2.); da ako za određena radna mesta formacijom nije utvrđen stepen stručne spreme u rasponu, a u jedinici, odnosno ustanovi ima civilnih lica koja su na raspolaganju , za ta radna mesta može se, po odobrenju starešine koga odredi načelnik Generalštaba, utvrditi drugi stepen stručne spreme (član 7. stav 2.); da predlog za utvrđivanje radnih mesta iz stava 2. ovog člana podnosi starešina nadležan za regulisanje odnosa u službi civilnih lica (u daljem tekstu: nadležni starešina), na način koji odredi starešina iz stava 2. ovog člana, da se predlog podnosi na obrascu koji je odštampan u Prilogu 5. ove uredbe i čini njen sastavni deo (član 7. stav 3.).

Odredbe člana 5. stav 1. tačka 2), člana 6. stav 1. tačka 1) i člana 7. stav 2. navedene uredbe izmenjene su Uredbom o izmenama Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci Jugoslavije („Službeni list SCG“, broj 32/05), koja je stupila na snagu 13. avgusta 2005. godine, pre nego što je podnosiocu ustavne žalbe prestala služba dana 31. avgusta 2005. godine, tako što su reči „koja su na raspolaganju“ zamenjene rečima „čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu“.

5. U ustavnoj žalbi se povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže time što osporena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine doneta u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-3058/2014 od 19. maja 2016. godine, kao i ranije poništena presuda tog suda U. 10016/12 od 6. februara 2014. godine, ne sadrži razloge za ocenu da su bili ispunjeni ranije važećim Zakonom o Vojsci Jugoslavije propisani uslovi da podnosiocu ustavne žalbe kao civilnom licu u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne i Gore prestane služba, bez nje gove saglasnosti , zbog ukidanja radnog mesta na koje je bio raspoređen. S tim u vezi se ističe da je podnosilac rešenje o raspoređivanju na radno mesto zbog čijeg ukidanja mu je prestala služba primio posle prestanka službe, kao i da pre prestanka službe nije pokušano njegovo raspoređivanje na jedno od dva nepopunjena radna mesta u Vojnom odeljku Kuršumlija .

Ustavni sud najpre konstatuje da je odredbama člana 166. Ustava utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji, pored ostalog, štiti i obezbeđuje zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, te da se neposredna ustavnosudska zaštita pojedinca, u skladu sa članom 170. Ustava, obezbeđuje i ostvaruje u postupku po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom.

Odredbama člana 171. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, te da Ustavni sud može odrediti način izvršenja svoje odluke, kao i da je odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pored ostalog, propisana obaveza državnih i drugih organa da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. S tim u vezi, Sud dalje ukazuje da je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ovlašćen da u postupku po ustavnoj žalbi, kao način otklanjanja štetnih posledica, poništi odluku suda kojom je povređeno pravo na pravično suđenje podnosioca i odredi donošenje nove odluke od strane nadležnog suda. Ovo dalje znači da u situaciji kada je zbog utvrđene povrede prava poništena odluka nadležnog suda u upravnom sporu i određeno donošenje nove odluke o tužbi podnosioca, izvršenje odluke Ustavnog suda ne podrazumeva samo formalno donošenje nove odluke nadležnog suda, već postupanje i odlučivanje suda treba da bude u skladu sa ocenama i stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava (videti Odluku Ustavnog suda Už-224/2013 od 6. juna 2013. godine).

Ustavni sud ukazuje na to da se ustavna garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

S obzirom na to da je osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine pravnosnažno okončan postupak koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-3058/2014 od 19. maja 2016. godine, Sud je pošao od toga da je navedenom odlukom usvojena ustavna žalba podnosioca i utvrđeno da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10016/12 od 6. februara 2014. godine povređeno nje govo pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Naime, Ustavni sud je našao da u postupku koji je prethodio podnošenju navedene ustavne žalbe nije utvrđeno da je podnosilac ustavne žalbe pre prestanka službe, 31. avgusta 2005. godine, bio raspoređen na radnom mestu zbog čijeg ukidanja mu je prestala služba. Ovo iz razloga što je rešenje o raspoređivanju podnosioca na pomenuto radno mesto doneto 15. juna 2005. godine, a uručeno je podnosiocu 1. septembra 2005. godine, dakle, nakon prestanka službe, pri čemu je to rešenje moglo postati izvršno, u smislu odredbe člana 261. stav 3. tačka 1) ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, istekom roka za žalbu, koji je počeo da teče od dana dostavljanja rešenja podnosiocu. Kako u sprovedenom postupku navedena činjenica o raspoređivanju podnosioca nije bila pouzdano utvrđena, Ustavni sud je našao da nisu postojale pretpostavke da se nadležni organi upuštaju u ispitivanje da li se podnosiocu pre prestanka službe moglo obezbe diti jedno od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije . Ustavni sud je u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, istom odlukom poništio navedenu presudu i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca.

Postupajući u skladu sa stanovištem Ustavnog suda da se utvrđena povreda prava na pravično suđenje otkloni tako što će se na nesumnjiv način utvrditi da li je podnosilac ustavne žalbe pre prestanka službe bio raspoređen na radnom mestu zbog čijeg ukidanja mu je prestala služba, Upravni sud – Odeljenje u Nišu je presudom U. 9367/16 (2012) od 13. oktobra 2016. godine uvažio tužbu podnosi oca i poništio rešenje drugostepenog organa UP-2 broj 79-13/10 od 16. jula 2012. godine, uz nalog da se postupi u skladu sa iznetim ustavnopravnim ocenama . U ponovnom postupku su pribavljen i akti organizacionih jedinica Ministarstva odbrane na osnovu kojih je utvrđeno da je podnosilac do prestanka službe, 31. avgusta 2005. godine, faktički radio na radnom mestu „referent, VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552“ u Vojnom odeljku Kuršumlija, iako rešenje o raspoređivanju na to radno mesto od 15. juna 2005. godine nije primio do prestanka službe, kao i da nije postojala mogućnost da se podnosiocu pre prestanka službe obezbedi jedno od prava propisanih odredbom člana 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, a time ni raspoređivanje na jedno od dva radna mesta u Vojnom odeljku Kuršumlija, budući da su na ta radna mesta raspoređeni J. Z . i N. D , sa 21. junom 2005. godine, pre nego što je podnosiocu prestala služba.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je potrebno ponovo ukazati na to da se pre donošenja rešenja o prestanku službe podnosi oca u Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore moralo utvrditi da li je radno mesto na koje je bio raspoređen ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca na tom radnom mestu i da li je bilo moguće da mu se pre prestanka službe obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. U konkretnom slučaju, Odlukom ministra odbrane pov. broj 7962-1 od 15. jula 2005. godine i aktom Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove pov. broj 7962-2 od 18. jula 2005. godine naređeno je nadležnim starešinama da odmah po prijemu izmena i dopuna formacije utvrde koja su radna mesta ukinuta i da pokrenu postupke za prestanak službe civilnih lica koja su raspoređena na ukinutim radnim mestima. Međutim, Komanda Vojnog odseka Niš je aktom pov. broj 733-3 od 22. jula 2005. godine, pre nego što je doneta Odluka ministra odbrane str. pov. broj 1615-2 od 25. jula 2005. godine, kojom se ukida radno mesto „ referent, VES 61003, SSS, GRM/bb 08/552“, u Vojnom odeljku Kuršumlija, odredila da služba prestane podnosiocu ustavne žalbe, bez navođenja radnog mesta na kojem je raspoređen. Ista komanda je 25. jula 2005. godine donela dva rešenje o prestanku službe podnosioca, pre nego što joj je dostavljena navedena odluka ministra odbrane o ukidanju radnog mesta , navodeći u oba rešenja različite i pogrešne elemente ukinutog radnog mesta, Tačni elementi ukinutog radnog mesta su prvi put navedeni u prvostepenom rešenju od 3. septembra 2008. godine, a dokaz o ukidanju tog radnog mesta je prvi put pribavljen u postupku donošenja prvostepenog rešenja od 30. maja 2012. godine.

U postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda utvrđeno je da je podnosilac faktički radio u Vojnom odeljku Kuršumlija na radnom mestu koje je ukinuto Odlukom ministra odbrane od 25. jula 2005. godine, imajući u vidu da mu do prestanka službe nije bilo dostavljeno rešenje o raspoređivanju. Rešenje o raspoređivanju je u konkretnom slučaju služilo kao konstatacija da je podnosilac radio na predmetnom radnom mestu počev od 8. aprila 2005. godine i nije se moglo izvršiti posle isteka roka za žalbu jer je već bilo ukinuto radno mesto na kojem je podnosilac bio raspoređen. Ustavni sud smatra da je u osporenoj presudi data ustavnopravno prihvatljiva ocena da je podnosilac bio raspoređen na radnom mestu koje je ukinuto, čime je nastupio razlog za prestanak službe propisan odredbom člana 143. tačka 9) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Pre primene tog razloga za prestanak službe, nadležni organ je bio dužan da civilnom licu čije se radno mesto ukida da pokuša da obezbedi prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Propust nadležnog organa da pokuša da civilnom licu obezbedi navedena prava u slučaju ukidanja njegovog radnog mesta nije od uticaja na odluku o prestanku službe, ukoliko se u ponovnom postupku utvrdi da pre prestanka službe nisu ni postojale mogućnosti za ostvarivanje tih prava. Međutim, ukoliko se u ponovnom postupku utvrdi da je pre prestanka službe civilnog lica postojala mogućnost ostvarivanja nekog od propisanih prava, a to , suprotno odredbi člana 144. stav 1. Zakona, nije pokušano da mu se obezbedi, navedena činjenica je od značaja za ocenu zakonitosti odluke o prestanku službe. U postupku koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda, zadatak upravnih organa je bio da utvrde da li je postojala mogućnost ostvarivanja navedenih prava u periodu pre prestanka službe podnosioca ustavne žalbe.

Kada su u pitanju razlozi zbog kojih se, po oceni upravnih organa i Upravnog suda, podnosiocu pre prestanka službe nije moglo obezbediti raspoređivanje na drugo odgovarajuće radno mesto u Vojsci i Ministarstvu odbrane, Ustavni sud konstatuje da su oni u osporenoj presudi zasnovani na činjenicama koje proizlaze iz potvrde Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za kadrove broj 3812-2 od 25. maja 2012. godine. Prema toj potvrdi, podnosiocu se navedeno raspoređivanje nije moglo obezbediti, jer su saglasno O dluci ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine ukinuta sva upražnjena (nepopunjena) formacijska i radna mesta civilnih lica u Vojsci i ustanovama Ministarstva odbrane. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je u svojoj Odluci Už-6597/2012 od 9. jula 2015. godine utvrdio da se u navedenoj odluci ministra odbrane ni jednom rečju ne spominje ukidanje upražnjenih formacijskih i radnih mesta civilnih lica u Vojsci i Ministarstvu odbrane. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje na to da očigledno postoji protivrečnost između sadržine tog dela navedene potvrde i sadržine navedene odluke ministra odbrane.

Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosilac u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi isticao da je pre prestanka službe mogao biti raspoređen na jedno od dva radna mesta u Vojnom odeljku Kuršumlija koja su u vreme donošenja prvog rešenja o prestanku službe od 25. jula 2005. godine bila nepopunjena . U to vreme su u Vojnom odeljku Kuršumlija, kao i podnosilac ustavne žalbe, sa srednjom stručnom spremom i bez dostavljenih rešenja o raspoređivanju, faktički radila još dva civilna lica N. D . i J . Z, kojima su takođe ukinuta radna mesta. Ustavni sud ukazuje na to da su u vreme donošenja prvog rešenja o prestanku službe podnosioca od 25. jula 2005. godine navedena dva radna mesta u Vojnom odeljku Kuršumlija još uvek bila nepopunjena, imajući u vidu da su rešenja o raspoređivanju civilnih lica N. D . i J . Z . na ta dva radna mesta doneta 29. avgusta 2005. godine. P rethodno je za ta radna mesta dopunom formacije utvrđen stepen stručne spreme u rasponu, čime su se stekli uslovi za raspoređivanje civilnih lica sa srednjom stručnom spremom. Imajući u vidu da je u vreme ukidanja radnog mesta na kojem je podnosilac faktički radio postojala obaveza da se pre donošenja rešenja o prestanku službe pokuša raspoređivanje na odgovarajuće radno mesto u okviru Vojske i Ministarstva odbrane , Komanda Vojnog odseka Niš je morala uzeti u obzir sva tri navedena civilna lica kojima su ukinuta radna mesta prilikom raspoređivanja na dva nepopunjena radna mesta u Vojnom odeljku Kuršumlija i utvrditi koja od njih imaju prednost za raspoređivanje. Pri tome su sva tri civilna lica ispunjavala uslove za raspoređivanje koji su bili predviđeni formacijom kao opštim aktom. Ustavni sud je posebno imao u vidu da je Komanda Vojnog odseka Niš, koja je vršila raspoređivanje civilnih lica, odredila da podnosiocu prestane služba pre nego što je doneta odluka ministra odbrane o ukidanju radnog mesta na kojem je faktički radio, propuštajući potom da prilikom popunjavanja upražnjenih radnih mesta uzme u obzir i podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud smatra da u rešenjima upravnih organa i osporenoj presudi Upravnog suda nije data ustavnopravno prihvatljiva ocena da se podnosiocu u vreme ukidanja radnog mesta nije moglo obezbediti raspoređivanje na neko od upražnjenih radnih mesta u Vojnom odeljku Kuršumlija, zbog čega navedeni akti ne sadrže razloge o ispunjenosti uslova za prestanak službe podnosioca ustavne žalb e. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenom presudom podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnosi ocu ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17 od 5. juna 2019. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Ministarstva odbrane – Sektor za ljudske resurse – Uprava za obaveze odbrane UP-2 broj 79-24/10 od 14. novembra 2016. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog takođe odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je konstatovao da je Odlukom Ustavnog suda Už-3058/2014 od 19. maja 2016. godine podnosi ocu ustavne žalbe utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je bio pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 10016/12 od 6. februara 2014. godine i utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u odgovarajućem novčanom iznosu. Ustavni sud ukazuje na to da navedeni postupak nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena pomenuta odluka Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Postupak koji je vođen u izvršenju navedene odlu ke Ustavnog suda trajao je od 27. juna 2016. godine, kada je Odluka dostavljena Upravnom sudu, do 5. juna 2019. godine, kada je doneta osporena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 8390/17, kojom je postupak pravnosnažno okončan, odnosno tri godine.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U pogledu složenosti predmeta postupka i njegovog značaja za podnosioca, ovaj sud se poziva na razloge date u obrazloženju Odluke Už-3058/2014 od 19. maja 2016. godine. Podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju osporenog postupka.

Ustavni sud je konstatovao da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneti jedno prvostepeno i dva drugostepena rešenja, kao i dve presude Upravnog suda. Ustavni sud je ocenio da je posmatrani period prevashodno obeležilo trajanje drugog upravnog spora u kojem je osporena presuda doneta nakon dve godine od podnošenja tužbe , što se u konkretnom slučaju ne može smatrati opravdanim, imajući u vidu da je osporeni postupak vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda i da je odlučivano o ispunjenosti zakonom propisanih uslova da podnosiocu služba prestane 31. avgusta 2005. godine. Ovaj sud stoga ukazuje na to da se od Upravnog suda očekivalo da o predmetnoj tužbi podnosioca odluči posebno ažurno.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom postupku povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno trajanje predmetnog postupka, koji je vođen u izvršenju odluke ovog suda, potom životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.