Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao tri godine i sedam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 200 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Društva sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge „I.“ iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Društva sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge „I.“ i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji u predmetu Iv. 654/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Vr njačkoj Banji Iv. 590/09), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge „I.“ iz P. podnelo je, 4. septembra 2012. godine , preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl ana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbij e, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji u predmetu Iv. 654/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Vr njačkoj Banji Iv. 590/09).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, hronološki izložen tok izvršnog postupka koji je započeo podnošenjem predloga za izvršenje 17. juna 2009. godine Trgovinskom sudu u Čačku, a koji u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bio okončan, iako je već bilo prošlo više od tri godine od pokretanja izvršnog postupka.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu podnosiočevih prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, kao i pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise izvršnog predmeta Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji Iv. 654/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Trgovinski sud u Čačku se rešenjem Iv. 1218/2009 od 22. juna 2009. godine oglasio mesno nenadležnim za odlučivanje o podnetom predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta ustupe Trgovinskom sudu u Beogradu, kao mesno nadležnom sudu.

Trgovinski sud u Beogradu se rešenjem Iv. 21633/09 od 20. jula 2009. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, pa je prosledio spise predmeta Opštinskom sudu u Kraljevu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Podneskom od 10. septembra 2009. godine izvršni poverilac je tražio promenu sredstva izvršenja, tako što će se izvršenje sprovesti na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, a predložio je i da sud odredi privremenu meru kojom bi kao izvršni poverilac stekao privremeno založno pravo na određenom putničkom vozilu izvršnog dužnika, do potpunog namirenja svog potraživanja u iznosu od 26.889,67 dinara, iz čega proizlazi da je izvršni dužnik na ime duga izvršnom poveriocu isplatio određeni novčani iznos, budući da je prvobitno podnetim predlogom za izvršenje tražena naplata iznosa od 40.210,63 dinara.

Opštinski sud u Vrnjačkoj Banji je rešenjem Iv. 590/09 od 2. oktobra 2009. godine odredio predloženo izvršenje popisom, procenom i prodajom označenog putničkog vozila izvršnog dužnika i drugih pokretnih stvari, te prenosom novčanog iznosa dobijenog prodajom na račun izvršnog poverioca.

Podneskom od 27. oktobra 2009. godine izvršni poverilac je tražio da sud odluči o predloženoj privremenoj meri.

Rešenjem Iv. 590/09 od 28. oktobra 2009. godine usvojen je predlog izvršnog poverioca, određena privremena mera zabranom otuđenja i opterećenja putničkog vozila, i određeno da se predmetno putničko motorno vozilo oduzme izvršnom dužniku i poveri na čuvanje izvršnom poveriocu do potpunog namirenja izvršnog poverioca.

Nakon 1. januara 2010. godine i izvršene reforme u pravosuđu, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji, a predmetu je dodeljen broj Iv. 654/10.

Podneskom od 19. oktobra 2011. godine izvršni poverilac je tražio da sud preduzme neophodne mere radi okončanja izvršnog postupka.

Vršilac funkcije predsednika suda je 28. marta 2012. godine naložio sudskom izvršitelju da se pismeno izjasni o postupanju u predmetu, o čemu se sudski izvršitelj izjasnio u izveštaju od 29. marta 2012. godine, u kojem je naveo da je početkom 2010. godine izašao na lice mesta, radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, ali istog nije zatekao kod kuće, da je, nakon toga, oktobra 2011. godine Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji ostala bez službenog vozila tako da nije bio u mogućnosti da izađe na lice mesta, „a što se tiče druge mogućnosti dolaska na lice mesta (prevoza), službeno lice praktikuje da lično poverilac obezbedi prevoz do mesta izvršenja“.

Nakon dostavljanja navedenog izjašnjenja, izvršni sudija je obavestio izvršnog poverioca da ima mogućnost da preveze sudskog izvršitelja do mesta prebivališta izvršnog dužnika.

Sudski izvršitelj je, u prisustvu izvršnog poverioca, 10. aprila 2012. godine izašao na lice mesta, kada je izvršio popis određenih pokretnih stvari.

Procena vrednosti popisanih stvari izvršena je 28. maja 2012. godine.

Javna prodaja pokretnih stvari održana 6. jula i 3. avgusta 2012. godine nije uspela, pa je izvršni sud zaključkom Iv. 654/10 od 13. avgusta 2012. godine naložio izvršnom poveriocu da se u ostavljenom roku izjasni da li predlaže prodaju pokretnih stvari neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a ako izvršni poverilac ne postupi u ostavljenom roku, sud će postupak obustaviti.

Nakon izjašnjenja izvršnog poverioca, zaključkom suda Iv. 654/10 od 29. avgusta 2012. godine popisane stvari su dodeljene izvršnom poveriocu, a 26. septembra 2012. godine su oduzete od izvršnog dužnika i predate izvršnom poveriocu. Tom prilikom izvršni dužnik je isplatio izvršnom poveriocu i iznos od 350 evra, a stranke su postigle dogovor da će preostali iznos duga od 50 evra izvršni dužnik isplatiti izvršnom poveriocu, a ukoliko do toga ne dođe, poverilac će inicirati nastavak postupka.

Dopisom suda Iv. 654/10 od 19. marta 2013. godine izvršnom poveriocu je naloženo da se izjasni da li je u potpunosti namiren u pogledu potraživanja određenog rešenjem o izvršenju.

Podneskom od 2. aprila 2013. godine izvršni poverilac je obavestio sud da je njegovo potraživanje u celosti namireno i predložio da sud donese rešenje o zaključenju izvršnog postupka.

Zaključkom Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji Iv. 654/10 od 10. aprila 2013. godine zaključen je postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji Iv. 590/09 od 2. oktobra 2009. godine.

Pismeni otpravak navedenog rešenja je 19. aprila dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 5. st. 1. i 2. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a odredbama čl. 75. i 77. navedenog zakona propisano je da se izvršni postupak okončava obustavom ili namirenjem i da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir period trajanja postupka, od podnošenja predloga za izvršenje, 10. septembra 2009. godine Trgovinskom sudu u Čačku, do okončanja izvršnog postupka zaključkom Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji Iv. 654/10 od 10. aprila 2013. godine. Dakle, predmetni izvršni postupak je trajao tri godine i sedam meseci.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da izvršni sud nije delotvorno i efikasno postupao i nije preduzeo sve potrebne mere i radnje kako bi se postupak završio u razumnom roku i bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, u radu suda je prisutan period potpune neaktivnosti, u trajanju od više od dve godine, u kojem sud nije preduzimao izvršne radnje, nakon donošenja rešenja (Iv. 590/09 od 28. oktobra 2009. godine) kojim je usvojen predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja i određena privremena mera zabranom otuđenja i opterećenja putničkog vozila, do marta meseca 2012. godine, kada je vršilac funkcije predsednika suda tražio od sudskog izvršitelja pismeno izjašnjenje o postupanju u predmetu. Nakon navedenog perioda u predmetu su blagovremeno preduzimane potrebne radnje, pa su tako 26. septembra 2012. godine popisane stvari izvršnog dužnika predate izvršnom poveriocu, kada mu je izvršni dužnik isplatio još 350 evra, sa tim da će isplatiti i preostali dug u iznosu od 50 evra, što je izvršni dužnik i učinio i što je rezultiralo okončanjem izvršnog postupka po namirenju izvršnog poverioca, zaključkom Iv. 654/10 od 10. aprila 2013. godine.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri složen, budući da je izvršenje određeno na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, pa je nakon popisa pokretnih stvari, izvršena njihova procena i sud je pokušao da proda pokretne stvari, ali nakon dva neuspela ročišta za javnu prodaju, stvari su dodeljene izvršnom poveriocu, a dužnik je ostatak duga namirio isplatom u novcu.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, imajući u vidu navedeni period izražene neaktivnosti suda.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac predlog za izvršenje lično podneo mesno i stvarno nenadležnom sudu, što je neznatno produžilo trajanje postupka, budući da su spisi predmeta u kratkom roku dostavljeni nadležnom sudu. Pored navedenog, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini postupka, te da je imao aktivno učešće u postupku, izvršavao naloge suda i podnescima urgirao radnje suda u cilju okončanja izvršnog postupka. Takođe, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac imao legitiman materijalni interes da sud u razumnom roku okonča izvršni postupak koji je vodio u svojstvu izvršnog poverioca, radi naplate novčanog potraživanja na osnovu verodostojne isprave.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka, njegovu određenu složenost, postupanje nadležnog suda, kao i ponašanje podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u sprovedenom izvršnom postupku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i navode ustavne žalbe – da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu izvršnog poverioca i da propust suda da se izvrši pravnosnažna sudska odluka u dužem vremenskom periodu predstavlja istovremeno i povredu prava na imovinu, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe u sprovedenom izvršnom postupku u celosti namirio svoje potraživanje, kao i da nije dostavio dokaze kojima bi ukazao na uzročno-posledičnu vezu između dužine trajanja postupka i umanjenja svoje imovine.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac ustavne žalbe istu vezuje za iznos koji je potraživao u izvršnom postupku, a budući da je, kao izvršni poverilac, u izvršnom postupku u celosti namirio svoje potraživanje, zbog čega je izvršni postupak i okončan, Ustavni sud je ocenio da nema Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti