Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka razrešenja

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku razrešenja od profesionalne vojne službe. Sud smatra da je za radnopravni status podnosioca odlučujući bio postupak o prestanku službe, u kojem je povreda već utvrđena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7116/2015
07.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . iz sela S . kod Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. P . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike S rbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu int. broj 23-1325.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . iz sela S . kod Užica podneo je Ustavnom sudu, 3. novembra 2015. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u u pravnom postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu broj 23-1325.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka u kome se odlučuje o razrešenju podnosioca ustavne žalbe od profesionalne vojne službe, uz navođenje razloga koji se odnose na postupanje upravnih organa i sudova, kao i na složenost postupka. Značaj predmeta postupka za podnosioca posebno se obrazlaže time da mu je ugovoreni rok na koji je primljen u profesionalnu vojnu službu isticao tek 30. septembra 2006. godine, odnosno jednu godinu i "dva" meseca nakon što je sa 15. avgustom 2005. godine razrešen od službe.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i troškova na ime sastava ustavne žalbe u opredeljenim novčanim iznosima .

Ustavni sud je našao da se navodi ustavne žalbe i zahtev koji je u njoj postavljen dovode isključivo u vezu sa povredom prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Vojne pošte 1097 Niš int. broj 23-1325 i priložene dokumentacije , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice koje se odnose na postupak prestanka profesionalne vojne službe podnosioca ustavne žalbe:

Naredbom komandanta Vojne pošte 1097 Niš broj 3-275 od 21. juna 2005. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe, mlađem vodniku - vojniku po ugovoru na određeno vreme , prestaje profesionalna vojna služba u VP 4830 Užice, na osnovu odredbe člana 108. stav 2. tačka 7) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Istom naredbom je predviđeno da će se podnosilac razrešiti od profesionalne vojne službe, u skladu sa odredbom člana 113. stav 1. Zakona. Navedena naredba je 25. juna 2005. godine dostavljena podnosiocu ustavne žalbe.

Nakon što su nadležni sudovi u upravnom sporu dva puta uvažavali tužbe, poništavali drugostepena rešenja i vraćali predmet na ponovno odlučivanje, VP 1122 Beograd je rešenjem Up-2 broj 739-31/2005 od 20. januara 2011. godine odbila žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedene naredbe prvostepenog organa. Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2083/11 od 22. avgusta 2013. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Podnosilac je protiv označene presude izjavio ustavnu žalbu, koja je Odlukom Ustavnog suda Už-7472/2013 od 21. aprila 2016. godine usvojena, te je utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odr edbom člana 32. stav 1. Ustava, poništena navedena presuda i određeno da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 739-31/2005 od 20. januara 2011. godine. Takođe je utvrđeno da je u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu broj 3-275 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te mu je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a koja se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja te odluke Ministarstvu.

3.2. Činjenice koje se odnose na postupak razrešenja podnosioca ustavne žalbe od profesionalne vojne službe:

Rešenjem Vojne pošte 1097 Niš pov. broj 3-724 od 9. avgusta 2005. godine podnosilac ustavne žalbe je razrešen od profesionalne vojne službe, sa danom 15. avgusta 2005. godine.

Podnosilac je 27. avgusta 2005. godine VP 1084 Beograd izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

U nastavku postupka doneto je drugostepeno rešenje Up-2 broj 50-7/2007 od 28. januara 2008. godine, koje je poništeno presudom Upravnog suda U. 2893/10 (2008) od 2. juna 2010. godine, a potom drugostepeno rešenje Up-2 broj 50-18/2007 od 25. januara 2011. godine, koje je poništeno presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 2524/11 od 16. januara 2014. godine. Tužbe u upravnom sporu su uvažene zbog toga što u obrazloženjima konačnih rešenja nisu navedeni dokazi o ispunjenosti uslova z a razrešenje od službe propisani članom 113. stav 2. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Drugostepeni organ je u daljem toku postupka poništio prvostepeno rešenje od 9. avgusta 2005. godine, a potom i novodoneta prvostepena rešenja od 6. oktobra 2014. godine i 10. septembra 2015. godine, zbog povrede pravila postupka, kao i nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prvostepenim rešenjem int. broj 23-1325 od 29. decembra 2015. godine, koje je doneto nakon održane usmene rasprave, utvrđeno je: da u pravnom poretku postoji pravnosnažna naredba kojom je podnosiocu ustavne žalbe prestala profesionalna vojna služba na određeno vreme po ugovoru; da je navedena naredba doneta saglasno odredbi člana 108. stav 2. tačka 7) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, odnosno zbog ukidanja vojne jedinice; da je istom naredbom regulisano da se podnosilac razreši od profesionalne vojne službe, u skladu sa odredbom člana 113. stav 1. Zakona; da je rok za rasformiranje VP 4830 Užice, u kojoj se podnosilac nalazio na službi, bio 30. jun 2005. godine; da je podnosilac bio u stanju u službi "na dužnosti"; da nije izrađen izveštaj o predaji dužnosti (obrazac PD-1a); da je podnosilac započeo postupak materijalnog razduženja tj. predaje dužnosti; da je zamenik komandira 15. avgusta 2005. godine oslobodio podnosioca svih daljih obaveza u toj vojnoj pošti i na taj način ga razrešio od bilo kakvih obaveza u profesionalnoj vojnoj službi; da podnosilac do 15. avgusta 2005. godine nije uspeo da preda sva sredstva koja je dugovao; da je odredbom člana 113. stav 4. Zakona određeno da se dužnost ima predati u roku od tri meseca od dana prijema naredbe o prestanku profesionalne vojne službe, a ukoliko se lice do tog roka materijalno ne razduži, nadležni starešina je dužan da donese rešenje o razrešenju, koje je deklarativnog karaktera, i da tako na sebe preuzme odgovornost za eventualni manjak ili oštećenje stvari koje se duguju; da stoga lice za koje je donet akt o prestanku službe ne može "unedogled" predavati dužnost .

Ustavni sud je konstatovao da je u sprovedenom postupku, takođe, utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe 15. avgusta 2005. godine obustavljena isplata plate, zaključen staž osiguranja i vraćena radna knjižica sa upisanim podacima o ostvarenom stažu osiguranja u vojnoj jedinici.

Prema podacima iz dopisa VP 1097 Niš broj 2299-1 od 1. februara 2017. godine, doneta je odluka po žalbi izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja, a potom je pokrenut upravni spor, koji se vodi u predmetu Upravnog suda U. 5936/16.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme razrešenja podnosioca ustavne žalbe od profesionalne vojne službe: da profesionalnom vojniku primljenom u službu u Vojsci na određeno vreme služba prestaje istekom ugovorenog roka (član 108. stav 1.); da licu iz stava 1. ovog člana služba prestaje i pre isteka ugovorenog roka, u slučaju organizacijskih promena ili ukidanja jedinice - ustanove u kojoj je na službi po ugovoru, a stanje u službi ne može rešiti na drugi način (stav 2. tačka 7)); da profesionalnom vojniku za koga je donesen akt o prestanku službe, služba u Vojsci prestaje razrešenjem (član 113. stav 1.); da se lice za koje je donesen akt o prestanku službe, a nalazi se na dužnosti, razrešava od službe danom predaje dužnosti (stav 2.); da rok za razrešenje od službe ne može biti duži od tri meseca od dana dostavljanja akta o prestanku službe (stav 4.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da je period u kome ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, kako upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud smatra da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu Vojne pošte 1097 Niš int. broj 23-1325, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Polazeći od navedenog, period bitan za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku započeo je 27. avgusta 2005. godine, kada je podnosilac prvi put izjavio žalbu u upravnom postupku, i još uvek nije okončan. Dakle, traje 11 godina i devet meseci.

Pored same dužine trajanja postupka, Ustavni sud, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, uzima u obzir i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa i sudova pred kojima je vođen postupak, odnosno upravni spor, kao i značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, odnosno o kom pravu podnosioca je odlučivano.

S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da se u predmetnom postupku nisu postavljala složena činjenična i pravna pitanja, da je početak postupka obeležila skoro dvoipogodišnja neaktivnost drugostepenog organa (a ne petoipogodišnja kako se pogrešno navodi u ustavnoj žalbi), da podnosilac u tom slučaju nije koristio pravna sredstva za ubrzanje postupka propisana procesnim zakonima, da su se upravni organi u nastavku postupka uglavnom pridržavali zakonskih rokova za donošenje rešenja, da je odugovlačenje prouzrokovano uzastopnim vraćanjem predmeta na ponovni postupak upravnim organima.

Iako je prethodno sagledao i pomenute kriterijume, Ustavni sud smatra da je za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju odlučujući kriterijum koji se odnosi na značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe. Posebno analizirajući taj kriterijum, Ustavni sud je našao da je rešenje o razrešenju od službe posledični upravni akt koji se u postupku prestanka profesionalne vojne službe, donosi nakon akta o prestanku službe. U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao da je zakonska pretpostavka za pokretanje i vođenje osporenog postupka bila ta da je o prestanku službe podnosioca prethodno rešeno u drugom upravnom postupku. Saglasno odredbama člana 113. st. 1. i 2. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, u predmetnom postupku se utvrđuje dan kada je podnosilac ustavne žalbe predao dužnost, što je, u smislu tih zakonskih odredaba, istovremeno dan razrešenja od službe i prestanka službe u Vojsci.

Neizvesnost na strani podnosioca u pogledu njegovog radnopravnog statusa uvek je i isključivo vezana za postupak prestanka službe u Vojsci. Naime , podnosilac je, prema odredbi člana 113. stav 4. Zakona, morao biti razrešen od službe najkasnije u roku od tri meseca od dana dostavljanja akta o prestanku službe . S tim u vezi, Ustavni sud je našao da navodi ustavne žalbe da je podnosilac trebalo da bude razrešen od službe tek 30. septembra 2006. godine, kada je istekao ugovoreni rok na koji je primljen u službu u Vojsci na određeno vreme, očigledno nemaju utemeljenje u navedenoj zakonskoj odredbi, zbog čega se tom tvrdnjom ne može obrazlagati značaj predmeta postupka za podnosioca.

Okolnost da je presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 2083/11 od 22. avgusta 2013. godine, kojom je bio pravnosnažno okončan postupak prestanka službe, poništena Odlukom Ustavnog suda Už-7472/2013 od 21. aprila 2016. godine, ne može uticati na veći značaj osporenog postupka razrešenja za podnosioca ustavne žalbe, jer se neizvesnost i dalje vezuje samo za postupak prestank a službe. Stoga je Ustavni sud pomenutom odlukom utvrdio da je podnosiocu ustavnu žalbu upravo u tom postupku, koji je vođen pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu broj 3-275, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , utvrđujući mu i pravo na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu.

Ustavni sud je konstatovao da podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo da zbog kašnjenja sa nastupanjem pravnosnažnosti akta o razrešenju od službe trpi određene štetne posledice u pogledu ostvarivanja prava po osnovu rada. Pri tome je u sprovedenom postupku utvrđeno da je podnosiocu 15. avgusta 2005. godine obustavljena isplata plate, zaključen staž osiguranja i vraćena radna knjižica sa upisanim podacima o ostvarenom stažu osiguranja u vojnoj jedinici.

Ustavni sud ukazuje na to da je svoje stanovište u pogledu značaja predmeta postupka razrešenja od službe profesionalnog vojnika, kao kriterijuma za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku, izrazio i u odlukama Už -4097/2010 od 23. oktobra 2013. godine i Už -4100/2013 od 10. februara 2016. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da u postupku koji se vodi pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu int. broj 23-1325 podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), od bio kao neosnovanu.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine postupka razrešenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti