Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o sticanju bez osnova

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za naknadu zbog korišćenja nepokretnosti. Sud je utvrdio da zaključci redovnih sudova, da je držanje nepokretnosti bilo zasnovano na volji stranaka, nisu proizvoljni i ne predstavljaju povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Todora Trifunovića i Miloša Trifunovića, obojice iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Todora Trifunovića i Miloša Trifunovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Pančevu P. 1221/04 od 28. februara 2007. godine i presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1531/07 od 9. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Todor Trifunović i Miloš Trifunović, obojica iz Pančeva, izjavili su 9. maja 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Pančevu P. 1221/04 od 28. februara 2007. godine i presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 1531/07 od 9. marta 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored obrazlaganja toka parničnog postupka, navedeno da su sudovi svojim presudama tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, uskratili pravo na imovinu oličenu kroz iznos desetogodišnje zakupnine koju tuženi nisu plaćali, iako su u periodu od oktobra 1995. godine do septembra 2004. godine stanovali u njihovoj kući bez pravnog osnova. Dalje je navedeno da su „apsurdni“ razlozi dati u obrazloženjima osporenih presuda koji se odnose na dogovor stranaka u vezi sa iseljenjem tuženih, zbog čega nikada nije nastala obaveza tuženih na naknadu za korišćenje ove nepokretnosti. Dalje je navedeno da nikakvog dogovora nije bilo da se obustavi postupak izvršenja, već se radilo o činjenici da je predmetna nepokretnost – kuća prodata u postupku civilne deobe, čime su tužioci izgubili svaku legitimaciju u tom izvršnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom. Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Pančevu P. 1221/04 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Osporenom presudom Opštinskog suda u Pančevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) P. 1221/04 od 28. februara 2007. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca Todora Trifunovića i Miloša Trifunovića, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i Živane Milovanović i Ljeposave Milošević, kojim su tražili da se obavežu tuženi Cvetko Ivanović, Marinko Ivanović, Krsto Ivanović, Vesna Ivanović, Milosava Ivanović, Vidoje Ivanović i Slavica Knežević da svakom tužiocu na ime sticanja bez osnova solidarno plate po 48.048,30 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate za svaki mesec počev od oktobra 1995. godine zaključno sa septembrom 2004. godine.

Osporenom presudom Okružnog suda u Pančevu (u daljem tekstu: Okružni sud) Gž. 1531/07 od 9. marta 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Opštinskog suda P. 1221/04 od 28. februara 2007. godine. U obrazloženju drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je u postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno da je pred Opštinskim sudom vođena parnica u predmetu P. 1953/08 po tužbi Živane Milovanović protiv tuženog Cvetka Ivanovića; da je u toj parnici utvrđeno da je 26. februara 1995. godine zaključen ugovor između prodavaca - tužilaca i Cvetka Ivanovića kao kupca, da je predmet ugovora bila kuća u Pančevu, u Kordunaškoj ulici, da je kupoprodajna cena trebala biti isplaćena u više rata do 30. decembra 1998. godine; da je presudom koja je u toj parnici doneta 11. marta 1999. godine utvrđeno da ni predmetni kupoprodajni ugovor, niti ugovor o poklonu od 1. aprila 1996. godine (kojim je Petronije Stevanović preneo Marinku Ivanoviću, sinu Cvetkovom, 1/6 dela nepokretnosti) nisu sačinjeni u formi propisanoj zakonom, te je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da se zajedno sa svojom porodicom iseli iz navedene kuće; da je na osnovu pravnosnažne presude pokrenut izvršni postupak pred Opštinskim sudom u predmetu I. 345/01; da su tužioci 13. februara 2003. godine pokrenuli vanparnični postupak pred Opštinskim sudom radi deobe sporne nepokretnosti - kuće u Pančevu u Kordunaškoj ulici, koji je okončan rešenjem R1. 7/03 od 2. oktobra 2003. godine kojim je ukinuta imovinska zajednica prodajom nepokretnosti na javnoj dražbi, jer je zaključeno da fizička deoba nije moguća; da je nakon donošenja rešenja R1. 7/03 od 2. oktobra 2003. godine došlo do promene stanja u zemljišnim knjigama, pa su stoga tužioci u izvršnom postupku I. 830/04, koji je usledio nakon pravnosnažno okončanog vanparničnog postupka, predložili da se izvrši prodaja predmetne nepokretnosti, a deoba postignute kupoprodajne cene raspodeli na sledeći način - Živani Milovanović 6/36, Leposavi Milošević 6/36, Milošu Trifunović 6/36, Todoru Trifunović 6/36, naslednicima Milisava Obradovića - Stevi Obradoviću 1/36 i Radoju Obradoviću 1/36, te Marinku Ivanoviću 10/36 (ugovorom o poklonu od 14. februara 2002. godine i aneksom od 20. marta 2002. godine Petronije Stevanović, Stamena Stjepanović i Momčilo Stjepanović su svoje idealne udele ukupno - 10/36 idealnih delova poklonili Marinku Ivanoviću); da je u postupku izvršenja, koji je usledio nakon pravnosnažno okončanog vanparničnog postupka, rešenjem Opštinskog suda I. 830/04 sporna nepokretnost dosuđena Marinku Ivanoviću, sinu Cvetka Ivanovića, koji je kupio navedenu nepokretnost na javnoj dražbi; da je na osnovu službene beleške sastavljene u izvršnom predmetu I. 345/01, utvrđeno da je tokom izvršnog postupka 1. marta 2005. godine između parničnih stranaka postignut dogovor o plaćanju duga u četiri mesečne rate, a postignut je dogovor i vezano za naknadu troškova spora; da je u službenoj belešci navedeno da je iseljenje iz sporne kuće, međusobno regulisano, te da je rešenjem suda 30. maja 2005. godine izvršni postupak protiv tuženog obustavljen; da je odredbom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi; da primenom navedene odredbe na konkretnu pravnu situaciju u kojoj je predmetna nepokretnost prešla u državinu tuženih po osnovu ugovora o kupoprodaji, koji je kasnije nesumnjivo otpao, a što je utvrđeno pravnosnažnom presudom Opštinskog suda P. 1953/98 od 11. marta 1999. godine (potvrđena presudom Okružnog suda Gž. 1996/99 od 13. oktobra 1999. godine); da je izvršni postupak za predaju nepokretnosti obustavljen, jer je postignut dogovor između učesnika izvršnog postupka o isplati troškova spora i iseljenju iz predmetne nepokretnosti; da tako postavljen tužbeni zahtev nije izvršen, te da držanje predmetne nepokretnosti od strane tuženih ima opravdanje u volji parničnih stranaka; da su tuženi savesni držaoci stvari, koje je rešenjem suda od oktobra 2004. godine dodeljena tuženom Marinku Ivanoviću; da ova pravna situacija ne predstavlja pravno relevantan osnov tužilaca za naknadu koju potražuju od tuženih za korišćenje predmetne nepokretnosti u utuženom periodu; da je obustavljanjem postupka prinudnog izvršenja za predaju stvari voljom parničnih stranaka, a nakon toga dodeljivanjem nepokretnosti tuženom, otpala svaka neizvesnost dužnosti vraćanja nepokretnosti od strane tuženih, pa samim tim nikada nije ni nastala obaveza tuženih na naknadu vrednosti od predmetne nepokretnosti; da se ovakva pravna situacija upodobljuje situaciji kada držaoci nisu dužni da stvari predaju, jer je drže na osnovu dogovora i evidentno u očekivanju da će steći vlasništvo, zbog čega su i stupili u posed nepokretnosti i sa tužiocima zaključili kupoprodajni ugovor, a kasnije po dogovoru odložili iseljenje, to nastupanjem tog uslova isključen je svaki osnov za potraživanje naknade zbog korišćenja predmetne nepokretnosti.

4. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, je da ispita da li je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe povređeno pravo podnosioca na mirno uživanje svojine, kako je to zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da su podnosioci ustavne žalbe izgubili parnični spor nije dovoljna da bi se utvrdila povreda prava iz člana 58. stav 1. Ustava, osim ukoliko ne dokažu da im je, suprotno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, osporenom sudskom odlukom na arbitreran i nepravedan način, uskraćeno pravo na mirno uživanje svojine.

Ustavni sud je utvrdio da su navodi istaknuti u ustavnoj žalbi koji se odnose na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava, već detaljno cenjeni i obrazloženi na način koji ukazuje da su razmotrena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje. Naime, u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazali na osnovanost tvrdnje podnosilaca da im je osporenim presudama povređeno pravo na mirno uživanje svojine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ovo, posebno imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje – da je postupak prinudnog izvršenja za predaju nepokretnosti obustavljen voljom parničnih stranaka, a da je nakon toga predmetna nepokretnost dodeljena tuženom, kao i zaključak redovnih sudova, koji je usledio iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja - da je držanje predmetne nepokretnosti od strane tuženih nakon, utvrđenja ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, imalo opravdanje u volji parničnih stranaka, zbog čega je otpala svaka neizvesnost dužnosti vraćanja nepokretnosti od strane tuženih, pa samim tim nikada nije ni nastala obaveza tuženih na naknadu vrednosti od predmetne nepokretnosti na način propisan odredbom člana 219. Zakona o obligacionim odnosima.

Ustavni sud ocenjuje da iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi, kao i razloga datih u obrazloženju osporenih presuda, ne proizlazi da je zaključivanje redovnih bilo očigledno proizvoljno ili arbitrerno.
Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o sticanju bez osnova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti