Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina i četiri meseca. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 900 evra zbog neefikasnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Lidija Đukić, dr Vladan Petrov , Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. I . iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. I . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 44/14 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo V. I . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. I . iz Velike Plane podneo je Ustavnom sudu, 18. jula 2020. godine, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen u predmetu K. 44/14 Višeg suda u Kragujevcu.

U ustavnoj žalbi je navedeno da podnosilac nije doprineo dužini trajanja osporenog postupka i da se uredno odazivao pozivima suda, da osporeni krivični postupak traje više od sedam godina, kao i da se trajanje postupka negativno odrazilo na život podnosioca.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava, kao i da se podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Pre svega, Ustavni sud konstatuje da su spisi predmeta K. 44/14 Višeg suda u Kragujevcu nesređeni i u lošem stanju.

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz napred navedenih spisa predmeta Višeg suda u Kragujevcu, između ostalog, utvrdio:

- da je Više javno tužilaštvo u Kragujevcu 6. decembra 2012. godine podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 191/12 protiv okrivljenih N.T, A.E, V.J, M.M, J.Đ. i okrivljenog V. I , ovde podnosioca ustavne žalbe; rešenje o sprovođenju istrage Ki. 131/12 protiv podnosioca je doneto 12. februara 2013. godine; u toku istrage saslušani su okrivljeni, više puta je odlučivano o pritvoru, te je ispitano više svedoka ; takođe, obavljeno je i ekonomsko veštačenje;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu 29. aprila 2013. godine podiglo optužnicu Kt. 1071/13 protiv okrivljenih N.T, A.E, V.J, M.M, J.Đ. i okrivljenog V. I , zbog više krivičnih dela;

- da se postupak protiv okrivljenih vodio u predmetu K. 44/14 Višeg suda u Kragujevcu;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu 27. novembra 2013. godine podiglo optužnicu Kt. 1352/13 – Kto. 65/13 protiv okrivljenih N.T. i A.E, zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da su spisi predmeta K. 72/14 spojeni sa predmetom K. 44/14;

- da je u toku 2014, 2015. i 2016. godine glavni pretres odložen 26 puta, dok je jednom održan;

- da je Više javno tužilaštvo u Kragujevcu 13. decembra 2016. godine podiglo optužnicu Kto. 44/16 protiv okrivljenih N.T, M.M, V.J. i D.L;

- da je rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Kv. 291/16 od 8. maja 2017. godine potvrđena optužnica Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu Kto. 44/16 od 13. decembra 2016. godine;

- da je, nakon dva odložena pretresa, Više javno tužilaštvo u Kragujevcu aktom Kto. 30/14 od 13. marta 2017. godine izmenilo optužnice;

- da je rešenjem K. 44/14 od 31. oktobra 2017. godine spojen krivični postupak koji se vodi u predmetu K. 44/17 sa K. 44/14, te je odlučeno da se vodi jedinstveni krivični postupak u predmetu K. 44/14 ; takođe, do donošenja napred navedenog rešenja, glavni pretres je odložen četiri puta, dok je jednom održan;

- da je Više javno tužilaštvo u Kragujevcu 19. decembra 2017. godine aktom Kto. 30/14 izmenilo optužnice Kt. 1071/13 od 30. aprila 2013. godine, Kto. 65/13 od 7. novembra 2013. godine (a koje su izmenjene i precizirane optužnicom Kto. 30/14 od 13. marta 2017. godine) i Kto. 44/16 od 30. decembra 2016. godine;

- da je glavni pretres dva puta odložen, a da je nakon toga presudom Višeg suda u Kragujevcu Spk. 43/17 od 28. decembra 2017. godine prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Sk. 47/17/Kto. 30/14 od 28. decembra 2017. godine zaključen između Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i okrivljenog A.E; takođe, presudom istog suda Spk. 44/17 od 28. decembra 2017. godine prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela Sk. 48/17/Kto. 30/14 od 28. decembra 2017. godine zaključen između Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i okrivljenog N.T;

- da je u toku 2018. godine glavni pretres odložen devet puta;

- da je do 4. septembra 2019. godine kada je donet akt Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu Kto. 30/14, kojim je izmenjena optužnica Kt. 1071/13 od 30. aprila 2013. godine, Kto. 65/13 od 7. novembra 2013. godine (izmenjena optužnicom Kto. 30/14 od 13. marta 2017. godine) i Kto. 44/16 od 30. decembra 2016. godine, glavni pretres odložen pet puta;

- da je pretres od 12. septembra 2019. godine odložen, a da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Spk. 20/19 od 12. septembra 2019. godine prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Sk. 20/19 od 12. septembra 2019. godine zaključen između Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i okrivljenog M.M;

- da je do donošenja presude Višeg suda u Kragujevcu K. 44/14 od 16. juna 2020. godine pet puta odložen glavni pretres, dok je održan tri puta; napred navedenom presudom prema okrivljenima J.Đ. i podnosiocu ustavne žalbe je odbijena optužba na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe pokrenut 12. februara 2013. godine, rešenjem o sprovođenju istrage Ki. 131/12 , a da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Kragujevcu K. 44/14 od 16. juna 2020. godine , iz čega sledi da je osporeni krivični postupak prema podnosiocu trajao sedam godina i četiri meseca .

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka sedam godina i četiri meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud napominje da je od 59 puta zakazanog pretres a, isti održan svega pet puta , pri čemu je Ustavni sud imao u vidu dinamiku zakazivanja pretresa i činjenicu štrajka advokata, a koja činjenica se ne može staviti na teret postupajućem sudu, ali ni samom podnosiocu .

Ustavni sud je imao u vidu i činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka, to da su se drugi krivični postupci spajali sa osporenim krivičnim postupkom, što je nesporno dovelo do usložnjavanja osporenog postupka , činjenicu da je optužnica više puta menjana, kao i to da je bilo više okrivljenih , ali nalazi da je sve navedeno, u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete. Ustavni sud je naročito imao u vidu korektno ponašanje podnosioca i njegovog branioca u pogledu prisustva glavnom pretresu.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka i korektno ponašanje podnosioca i njegovog branioca , kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke (videti O dluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti