Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Osnovnog suda u Kruševcu kojim je neosnovano odbačen prigovor za ubrzanje izvršnog postupka. Sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje jer je niži sud zauzeo proizvoljan stav o okončanju postupka, zanemarujući stvarno stanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7123/2022
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. V. iz Žitorađe, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. V. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R4i. 2/22 od 20. maja 2022. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Kruševcu R4i. 2/22 od 20. maja 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Kruševcu I. 4131/10 (I. 24/07).

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. V. iz Žitorađe podneo je Ustavnom sudu, 16. juna 2022. godine, preko punomoćnika P. O, advokata iz Prokuplja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu R4i. 2/22 od 20. maja 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Kruševcu.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje. Tražio je naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnova navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. aprila 2022. godine podneo prigovor Osnovnom sudu u Kruševcu radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda I. 4131/10 (I. 24/07). U prigovoru je naveo da u predmetnom izvršnom postupku ima svojstvo izvršnog poverioca i da postupak traje skoro 15 godina, da je zaključkom suda od 5. jula 2016. godine obustavljen izvršni postupak pred sudom i određeno da će se dalji postupak izvršenja voditi pred javnim izvršiteljem Irenom Živković iz Kruševca.

Postupak je nastavljen pred javnim izvršiteljem Irenom Živković iz Kruševca u predmetu I.I. 818/16.

Osnovni sud u Kruševcu je osporenim rešenjem R4i. 2/22 od 20. maja 2022. godine odbacio prigovor podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu tog suda I. 4131/10 (I. 24/07). U obrazloženju osporenog akta je navedeno: da je uvidom u elektronski upisnik u vezi sa spisom predmeta I. 4131/10 (I. 24/07) utvrđeno da je 4. aprila 2017. godine doneto rešenje o obustavi izvršenja; da kako je u međuvremenu doneto navedeno rešenje, a podnosilac zahteva nije dao podatke koji bi ukazivali da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem, kao da iz spisa predmeta I. 4131/10 (I. 24/07) proizlazi da je sproveden postupak u navedenom predmetu, to je sud doneo odluku kao u izreci.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud zatim ukazuje da je osporenim aktom odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da je uvidom u elektronski upisnik u vezi sa spisom predmeta I. 4131/10 (I. 24/07) utvrđeno da je 4. aprila 2017. godine doneto rešenje o obustavi postupka.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Međutim, Ustavni sud nalazi da je u sprovedenom postupku utvrđeno da je u konkretnom slučaju zaključkom suda od 5. jula 2016. godine obustavljen izvršni postupak pred sudom i određeno da će se dalji postupak izvršenja voditi pred javnim izvršiteljem Irenom Živković iz Kruševca. Dakle, u konkrenom slučaju nije donet akt o obustavi izvršnog postupka, u smislu 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, a koji predstavlja akt kojim se okončava izvršni postupak u celini. Zatim, Ustavni sud ukazuje da su 2016. godine spisi predmeta dostavljeni javnom izvršitelju na dalje postupanje i od tada je javni izvršitelj postao jedini organ izvršnog postupka nadležan za sprovođenje izvršenja, a samim tim i za donošenje rešenja o obustavi izvršnog postupka, u smislu člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da je za utvrđenje da li je izvršni postupak okončan na zakonom propisan način bilo potrebno da se utvrdi li je u vreme podnošenja prigovora bio okončan postupak pred javnim izvršiteljem.

Ustavni sud ukazuje da je osporenim aktom odbačen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka, sa obrazloženjem da ne sadrži podatke zbog čega sud kasni sa izvršenjem, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem. Vezano za navedeni pravni stav, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac u prigovoru naveo da izvršni postupak traje skoro 15 godina i to se, po oceni Ustavnog suda, može podvesti pod zakonskim zahtevom iz člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Naime, bitna karakteristika izvršnog postupka jeste njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Neka od tih načela jesu načelo oficijelnosti i načelo hitnosti, koja od suda zahtevaju aktivno postupanje sve do okončanja izvršnog postupka i hitno preduzimanje radnji koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanje izvršnog postupka u što kraćem roku (videti o tome, između ostalog, u Odluci Ustavnog suda Už-1138/2011od 24. decembra 2013. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Pri tome, Ustavni sud ukazuje i na pravni stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) da ukazivanje da postupak traje devet, odnosno 15 godina predstavlja dovoljan osnov da se zahtevi podnosilaca predstavke razmotre u meritumu (presuda ESLjP u predmetu Rodić i Svirčev protiv Srbije, broj predstavke 17148/16, od 19. septembra 2019. godine, stav 10.).

Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedopušten, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R4i. 2/22 od 20. maja 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Kruševcu I. 4131/10 (I. 24/07), saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, predstavka broj 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne primene prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti