Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Nikole Simijanovića i utvrdio povredu prava na jednaku zaštitu prava. Osporena presuda Višeg suda u Novom Sadu odstupila je od ustaljene sudske prakse u identičnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji bez obrazloženja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-713/2012
18.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Simijanovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nikole Simijanovića i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 7057/10 od 14. decembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Simijanović iz Novog Sada je 30. januara 2012. godine, preko punomoćnika Ane Jakab, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 7057/10 od 14. decembra 2011. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Takođe, podnosilac ustavne žalbe je osporio i dužinu trajanja drugostepenog parničnog postupka, sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava.

2. Ustavni sud je na sednici održanoj 12. jula 2012. godine doneo Odluku Už broj 5393/2011, kojom je usvojio ustavnu žalbu Petra Bogojevića iz Kukojevaca izjavljenu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3627/2010 od 25. avgusta 2011. godine, jer je utvrdio da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok je ustavnu žalbu u preostalom delu odbio kao neosnovanu, te je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem te odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bio u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe u predmetu Už broj 5393/2011.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5367/10 od 14. decembra 2011. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava, te je u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už broj 5393/2011 od 12. jula 2012. godine, koja je objavljena na sajtu Ustavnog suda (www.ustavni. sud.rs). Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

4. U pogledu navoda ustavne žalbe da je postupanjem drugostepenog suda po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da su ovi navodi neosnovani. Naime, Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio da je Viši sud u Novom Sadu o izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Sadu odlučio u roku od jedne godine i dva meseca od donošenja te presude, što se, po oceni Ustavnog suda, ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da je o osnovanosti tužbenog zahteva, u konkretnom slučaju, pravnosnažno odlučeno kroz dve instance u roku od jedne godine i šest i po meseci.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu izloženog, kao i odredaba člana 42b. stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti