Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti namirenja potraživanja iz zarada u stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-713/2017
15.03.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C, Lj . K . i Ž . P, svih iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. marta 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C . i Lj . K . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Ž. P . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10.

4. Odbacuje se ustavna žalba S . K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C, Lj . K . i Ž . P . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 164/15 od 16. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1145/2016 od 30. avgusta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S . K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C, Lj . K . i Ž . P, svi iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu od 10. marta do 26. marta 2014. godine ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne, kao i materijalne štete. Po ustavnim žalbama je formiran predmet Už-1499/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 164/15 od 16. juna 2016. godine odlučeno je o predlogu predlagača u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 164/15 od 12. januara 2017. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-713/2017.

S. K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C, Lj . K . i Ž . P, svi iz Leskovca, podneli su 31. decembr a 2016 . godine, preko punomoćnika T. S , advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 164/15 od 16. juna 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1145/2016 od 30. avgusta 2016. godine zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už- 41/2017.

Radi donošenja jedinstvene odluke po ustavnim žalbama svih podnosilaca o čijem je pravu na suđenje u razumnom roku odlučivao Privredni apelacioni sud rešenjem R4 St. 164/15 od 16. juna 2016. godine, Ustavni sud je postupak u predmetu Už-41/2017 spojio sa postupkom u predmetu Už-713/2017, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavnih žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Članom 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je počeo da se primenjuje 21. maja 2014. godine, u osnovni tekst Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11 - dr. zakon, 78/11 - dr. zakon i 101/11) posle člana 8. dodati su čl. 8a - 8v, kojima je bilo propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se zahtevom iz stava 1. ovog člana može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku (član 8a st. 1. i 2.); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku (član 8b stav 1.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

4. Ustavni sud je, na sednici Velikog veća održanoj 8. juna 2017. godine, doneo Odluku Už-9660/2016 (Už-1499/2014) kojom je usvojio ustavnu žalbu Ž. P . i drugih podnosilaca, utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i utvrdio svakom pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u predmetnom stečajnom postupku, umanjenih za već eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Ovom odlukom je određeno da se naknada isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od če tiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Kako je na opisani način podnositeljki ustavne žalbe Ž . P . već utvrđena povreda ustavnog prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 i utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete na teret sredstava budžeta Republike Srbije, to je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu navedene podnositeljke u odnosu na označenu povredu prava i rešio kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).

5. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 164/15 od 12. januara 2017. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su, u svojstvu izvršnih poverilaca, vodili izvršne postupke pred Opštinskim sudom u Leskovcu protiv izvršnog dužnika DP "I." iz Leskovca, radi namirenja potraživanja na ime neisplaćenih zarada. Tokom 2009. godine nad dužnikom je otvoren postupak stečaja. Podnosiocima ustavne žalbe S. K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C . i Lj . K . priznato je prijavljeno potraživanje na ime neisplaćenih zarada u određenim novčanim iznosima i svrstani su u četvrti isplatni red, a prema pravnosnažnom rešenju o glavnoj deobi, kao poveriocima četvrtog isplatnog reda, isplaćen im je deo priznatog potraživanja. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 164/15 od 16. juna 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima S. K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C . i Lj . K . u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke sproveo u što kraćem roku; u stavu trećem izreke delimično su usvojeni zahtevi predlagača za isplatu primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; u stavu četvrtom odbijeni su zahtevi predlagača za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko iznosa utvrđenih u stavu trećem izreke, dok je u stavu petom izreke odlučeno da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Ustavnom sudu Republike Srbije radi odlučivanja o zahtevima predlagača za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i naknadu materijalne štete.

6. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da podnosiocima ustavne žalbe namiri potraživanje po osnovu neisplaćene zarade koje im je utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu S. K, S . P, Z . S, Lj . P, Č . C . i Lj . K . usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, a koji im nisu isplaćeni (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe iz tačke 1. izreke ove odluke na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 23/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Razmatrajući ustavne žalbe svih podnosilaca kojima su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 164/15 od 12. januara 201 7. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1145/16 od 30. avgusta 2016. godine, Ustavni sud, najpre, konstatuje da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog odnosno procesnog prava bila očigledna proizvoljna ili arbitrerna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni kasacioni sud dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za svoju odluku, kojom je potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje u delu kojim je odbijen zahtev podnosi laca ustavne žalbe, kao predlagača, da im se dosudi primerena naknada zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Naime, navedenim odredbama člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova kojima je u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo - zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji se primenjivao u konkretnom slučaju, dosuđivanje primerene naknade zbog povrede prava bilo je propisano kao mogućnost sudova koji o takvom zahtevu odlučuju, dok je osnovna svrha navedenog pravnog sredstva ubrzanje osporenog postupka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih prava, već on i nezadovoljn i ishodom dela postupka, od Ustavnog suda, u suštini, traže da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih rešenja.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe podnosilaca u odnosu na osporena rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je rešio kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti