Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti kao nedozvoljen. Sud je utvrdio da je pobijano rešenje ustavnopravno prihvatljivo, dok je žalbu protiv nižestepenih presuda odbacio kao neblagovremenu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7131/2021
01.07.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. P, Lj. P, R . P, S . P, V . O, G . O, M . P, R . B, B . B, M . S , V. S, D . Š , S. R, M . D, I . Đ, S . G, A . H, S . H, S . K .(1), S . K .(2), F . K, E . M, S . M, E . M , N. N, S . N, R . N, M . R, Z . S, Dž . T, S . T, G . A, Z . A, Z . B, J . B, V . G, B . H, Z . G, M . H, S . H, B . H, S . H , S. K, R . K, N . K, M . M, S . M, P . V , D. S, E . R , A. R, S . P, Dž . P, E . M . i R . P, svih iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. jula 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P, Lj. P, R. P, S. P, V. O, G. O, M. P, R. B, B. B, M. S, V. S, D. Š, S. R, M. D, I. Đ, S. G, A. H, S. H, S. K.(1), S. K.(2), F. K, E. M, S. M, E. M, N. N, S. N, R. N, M. R, Z. S, Dž. T, S. T, G. A, Z. A, Z. B, J. B, V. G, B. H, Z. G, M. H, S. H, B. H, S. H, S. K, R. K, N. K, M. M, S. M, P. V, D. S, E. R, A. R, S. P, Dž. P, E. M. i R. P. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Užicu Gž rr. 33/18 od 4. aprila 2018. godine, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe S. P, Lj. P, R. P, S. P, V. O, G. O, M. P, R. B, B. B, M. S, V. S, D. Š, S. R, M. D, I. Đ, S. G, A. H, S. H, S. K.(1), S. K.(2), F. K, E. M, S. M, E. M, N. N, S. N, R. N, M. R, Z. S, Dž. T, S. T, G. A, Z. A, Z. B, J. B, V. G, B. H, Z. G, M. H, S. H, B. H, S. H, S. K, R. K, N. K, M. M, S. M, P. V, D. S, E. R, A. R, S. P, Dž. P, E. M. i R. P. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 33/18 od 4 . aprila 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su svakom od podnosilaca ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i izre ci su , 17. maja 2018. godine, preko punomoćnika R . P, advokata iz Prijepolja, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 33/18 od 4. aprila 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. st. 2. i 3, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, i povrede načela o jedinstvu pravnog poretka iz člana 4. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava pravnosnažna presuda doneta u parničnom postupku vođenom po tužbama podnosilaca za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15). Osporenom presudom odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Prijepolju Prr1. 61/17 od 12. decembra 2017. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju Prr1. 61/17 od 31. januara 2018. godine, kojom su tužbeni zahtevi podnosilaca delimično usvojeni tako što je tužena obavezana da im na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznose od po 300 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti, dok su za preostali iznos od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti (do traženih 1.000 evra) , tužbeni zahtevi odbijeni.

Označene povrede ustavnih prava obrazlažu se isticanjem razloga koji su rukovodili Osnovni sud u Prijepolju da usvoji prigovore podnosilaca ustavne žalbe i utvrdi da im je u izvršnom postupku koji je pred tim sudom vođen u predmetu I. 56/07 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te se zaključuje da u parničnom postupku u kome je odlučivano o novčanom obeštećenju sudovi nisu uzeli u obzir kriterijume na osnovu kojih je utvrđena povreda prava suđenje u razumnom roku, već su, suprotno svim legitimnim očekivanjima podnosilaca u datim okolnostima, dosudili najniže iznose obeštećenja, čime im je povređeno pravo na pravično suđenje, pravo na imovinu, pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima, načelo zabrane diskriminacije po osnovu prebivališta podnosilaca ustavne žalbe, pravo na naknadu štete i načelo o jedinstvenom pravnom poretku. Posebno se ističe da prilikom odlučivanja o visini novčanog obeštećenja sud nije mogao zaključiti da izvršni postupak traje tri godine, dok je preostalo vreme u toku stečajni postupak, jer se izvršni i stečajni postupak moraju posmatrati kao jedinstvena celina.

U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je ovakvo postupanje kako prvostepenog, tako i drugostepenog suda suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog iznetog navode se primeri iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, a na osnovu kojih podnosioci smatraju da je sud trebalo da im dosudi višu novčanu naknadu. U prilog iznete tvrdnje navode se sudske odluke Višeg suda u Užicu, Višeg suda u Beogradu i Osnovnog suda u Kraljevu – Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji, kojima je radnicima-poveriocima istog društvenog preduzeća, dosuđeno novčano obeštećenje u iznosu od 800 ili 1.000 evra. S obzirom na ukazano različito postupanje sudova, podnosioci smatraju da im je osporenom presudom povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, kao i da je „uočljivo da se prema podnosiocima diskriminatorski postupalo i to u odnosu na njihovo prebivalište, jer ko je imao prebivalište u Beogradu (i Vrnjačkoj Banji) dobio je 1.000 evra, u Požegi 800 evra, a u Prijepolju 300 evra“.

Podnosioci smatraju da im je nedosuđivanjem razumnog iznosa obeštećenja umanjena imovina, čime im je povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknute povrede prava i da poništi osporenu presudu Višeg suda u Užicu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojim je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, zadatak Ustavnog suda je da u ustavnosudskom postupku ispita da li je prilikom odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe došlo do povrede ili uskraćivanja njegovih ustavnih prava ili sloboda na koje je u ustavnoj žalbi ukazao i da, ukoliko utvrdi osnovanost ustavne žalbe, podnosiocu pruži adekvatnu zaštitu povređenog ili uskraćenog ustavnog prava, odnosno slobode.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su bili zaposleni u društvenom preduzeću Industrija … „I.“ Prijepolje. Na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Prijepolju podnosioci su, pred istim sudom, pokrenuli izvršne postupke radi naplate dosuđenih potraživanja iz radnog odnosa. Opštinski sud u Prijepolju je, radi vođenja jedinstvenog izvršnog postupka, formirao predmet I. 56/07.

Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07 od 2. septembra 2010. godine, prekinut je postupak izvršenja, jer je nad izvršnim dužnikom, poslodavcem podnosilaca ustavne žalbe, pokrenut stečajni postupak, rešenjem Privrednog suda u Užicu St. 58/10 od 7. jula 2010. godine. Tokom 2016. godine, podnosioci su Osnovnom sudu u Prijepolju podneli prigovore radi ubrzavanja izvršnog postupka Osnovnog suda u Prijepolju u predmetu I. 56/07.

Rešenjima Osnovnog suda u Prijepolju, donetim tokom septembra 2016. godine, usvojeni su prigovori podnosilaca ustavne žalbe i, pored ostalog, utvrđeno da je svakom od podnosilaca povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se kod tog suda vodi u predmetu I. 56/07.

Po usvajanju prigovora, podnosioci su Osnovnom sudu u Prijepolju podneli tužbe protiv Republike Srbije – Osnovnog suda u Prijepolju, radi novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, tražeći da im se novčano obeštećenje dosudi u visini od po 1.500,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, s tim što je tokom prvostepenog postupka visina tužbenog zahteva precizirana na iznos od po 1.000,00 evra.

Osnovni sud u Prijepolju je, radi vođenja jedinstvenog postupka po podnetim tužbama, formirao predmet Prr1. 61/17 u kome je 12. decembra 2017. godine doneta prvostepena presuda kojom je, u stavu prvom izreke, tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, delimično usvojen tako što je tužena obavezana da tužiocima, na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07, isplati iznose od po 300,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana presuđenja pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate ; u stavu drugom izreke, odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi za preostali novčani iznos od po 700,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka plati 413.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju Prr1. 61/17 od 31. januara 2018. godine ispravljena je navedena prvostepena presuda tako što je u stavu trećem izreke iznos od 413.000,00 dinara zamenjen iznosom od 540.000,00 dinara.

Tužioci su izjavili žalbu protiv stava drugog navedene prvostepene presude.

Osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gž rr. 33/18 od 4. aprila 2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prijepolju Prr1. 61/17 od 12. decembra 2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda Prr1. 61/17 od 31. januara 2018. godine.

4. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 33/18 od 4. aprila 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporenu presudu, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja pravnosnažno dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenom presudom Višeg suda u Užicu Gž rr. 33/18 od 4. aprila 2018. godine, kojom im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prijepolju I. 56/07, pravnosnažno dosuđen iznos od 300 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Užicu Gž rr. 33/18 od 4. aprila 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju u predmetu I. 56/07 i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Užicu u predmetu St. 58/10, a s obzirom na to da je pokretanjem stečajnog postupka namirenje istih potraživanja podnosilaca nastavljeno u tom postupku. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, detaljno iznoseći razloge za svoju odluku, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 35. st. 2. i 3, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, kao i povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Povodom pozivanja podnosilaca na povredu načela o jedinstvu pravnog poretka iz člana 4. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da načela na kojima počiva ustavni poredak Republike Srbije ne mogu biti osnov izjavljivanja ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja Vrhovnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti