Odbačaj ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za vođenje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv drugostepene presude kojom je smanjen iznos naknade nematerijalne štete. Sud je ocenio da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje ili pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-714/2008
07.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ilije Bajšanskog iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ilije Bajšanskog izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 583/08 od 12. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ilija Bajšanski iz Zrenjanina je 23. juna 2008. godine, preko punomoćnika Duška Avramova, advokata iz Zrenjanina, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 583/08 od 12. maja 2008. godine.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje, propisane odredbom člana 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07). Na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je dopisom od 27. avgusta 2008. godine obavestio punomoćnika podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje po podnetoj žalbi i naložio da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi ustavnu žalbu na način propisan odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe je 5. septembra 2008. godine dostavio Ustavnom sudu dopunu ustavne žalbe u kojoj je navedeno: da je prvostepeni sud delimično usvojio njegov tužbeni zahtev i obavezao tuženog da mu isplati odgovarajuće novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede zadobijene tokom služenja vojnog roka; da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i smanjio dosuđene iznose naknade štete, sa obrazloženjem da je tužilac doprineo nastanku povrede i da je praktično pristao na štetu; da u činjeničnom stanju i izvedenim dokazima nema osnova za ovakav stav drugostepenog suda; da je navedeni stav drugostepenog suda potpuno proizvoljan, te da je time podnosilac onemogućen da štetu u celini naplati; da je ovakvim neosnovanim stavom drugostepenog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, te da poništi osporenu drugostepenu presudu i naloži drugostepenom sudu da donese zakonitu odluku.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata, ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u priloženu dokumentaciju uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Opštinski sud u Zrenjaninu je 29. januara 2008. godine doneo presudu P. 1727/07 kojom je: u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev, te obavezao tuženu Republiku Srbiju da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove iznos od 100.000,00 dinara, na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. maja 2007. godine do isplate; u stavu drugom izreke odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete tužioca preko dosuđenih iznosa iz stava prvog izreke; u stavu trećem izreke obavezao tuženu da plati tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 83.005,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. januara do isplate.

Odlučujući o žalbama tužioca i tužene, Okružni sud u Zrenjaninu je 12. maja 2008. godine doneo presudu Gž. 583/08 kojom je: žalbu tužioca odbio; žalbu tužene delimično usvojio, a delimično odbio, te preinačio presudu Opštinskog suda u Zrenjaninu u delu u kome je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, o zateznoj kamati i o naknadi troškova parničnog postupka, tako što je odbio tužbeni zahtev za naknadu štete za pretrpljeni strah preko iznosa od 40.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti preko iznosa od 50.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 60.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. maja 2007. godine do 29. januara 2008. godine, a tuženog je obavezao da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 58.000,00 dinara. Prvostepena presuda je potvrđena u preostalom usvajajućem i odbijajućem delu.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

6. Navod o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava podnosilac ustavne žalbe zasniva na tome da u činjeničnom stanju i izvedenim dokazima nema osnova za stav drugostepenog suda da je tužilac pristao na štetu, čime je onemogućen da štetu u celini naplati.

Predmet odlučivanja redovnih sudova u parničnom postupku bilo je određivanje pravične naknade nematerijalne štete. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe zaključio da se u ustavnoj žalbi prvenstveno osporava visina dosuđenog iznosa naknade štete na ime pravičnog zadovoljenja podnosioca. Ustavni sud naglašava da nije nadležan da preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i visinu dosuđenih iznosa naknade štete u parničnom postupku, već je zadatak redovnih sudova da po svom uverenju cene dokaze i utvrđuju činjenice. Ustavni sud je nadležan da ispituje da li je postupak pred redovnim sudom u celini bio pravičan na način na koji to zahteva član 32. stav 1. Ustava, te da li su odlukama redovnih sudova povređena Ustavom zajemčena prava. Ovo će biti slučaj ako je redovni sud pogrešno protumačio, primenio ili zanemario neko ustavno pravo, ako je primena materijalnog zakona bila proizvoljna ili diskriminacijska, kao i ukoliko je došlo do povrede procesnih prava koja su dovela do povrede prava na pravično suđenje. Primenjujući navedeni stav na konkretan slučaj, Ustavni sud je stanovišta da navodi podnosioca ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da je osporena drugostepena presuda doneta bez odgovarajućeg obrazloženja i uz proizvoljnu primenu procesnog i materijalnog prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da navodi ustavne žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge koji ukazuju na to da je osporenom drugostepenom presudom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava predstavlja samo garanciju da lice ima mogućnost da protiv prvostepene presude izjavi žalbu i da nadležni organ povodom izjavljene žalbe sprovede propisani postupak i donese odluku. Pravo na pravno sredstvo ne znači garanciju da će povodom izjavljenog pravnog sredstva biti doneta odluka u korist lica koje ga je izjavilo. Kako je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na žalbu, o kojoj je odlučio zakonom ustanovljeni sud u granicama svoje nadležnosti, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge da mu je povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Stoga je Sud i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbačaj ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za vođenje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti