Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku pred Upravnim sudom

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu E. S. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu pred Odeljenjem u Nišu. Sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude proteklo dve godine i osam meseci.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić, i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi E. S. iz Vlasotinaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba E. S. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Nišu u predmetu broj U. 14758/20 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo E. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. S. iz Vlasotinaca je 14. juna 2023. godine, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Nišu u predmetu broj U. 14758/20, kao i protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 14758/20 od 26. aprila 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije. Istakla je i povrede prava na pravično suđenje i prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, načela zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije i načela iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Kako se prava i načela garantovana označenim odredbama Konvencije jemče i utvrđuju Ustavom Republike Srbije, Ustavni sud njihove eventualne povrede ceni u odnosu na odredbe člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, ukazano da je predmetni upravni spor trajao duže od dve i po godine i postavljen je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 14758/20 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka je 15. avgusta 2017. godine Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi Beograd podnela zahtev za pristup informacijama od javnog značaja naslovljen kao „molba“, kojom je tražila dostavljanje kopije dokumenata koji sadrže dokaze o stručnoj spremi, položenom državnom i stručnom ispitu i godinama radnog iskustva za označene kandidate.

Postupajući po podnetom zahtevu, prvostepeni organ je rešenjem broj 037-02-00535/2017-JO158 od 19. oktobra 2017. godine odbio traženi zahtev.

Drugostepeni organ je rešenjem broj 071-01-4161/2017-03 od 19. aprila 2019. godine poništio navedeno prvostepeno rešenje i predmet vratio na ponovno postupanje.

Prvostepeni organ je, odlučujući o zahtevu podnositeljke, u ponovnom postupku, u izvršenju rešenja broj 071-01-4161/2017-03 od 19. aprila 2019. godine, doneo rešenje broj 037-02-00535/2017-JO158 od 7. maja 2019. godine, kojim je obavestio podnositeljku da su svi kandidati navedeni u molbi primljeni u radni odnos u Ministarstvu finansija – Poreska uprava i da su po konačnosti rešenja stupili u rad. Takođe je navedeno da je podnositeljki 17. maja 2019. godine omogućen uvid u celokupnu traženu dokumentaciju učesnika na konkursu, u prostorijama Poreske uprave - Filijala Vlasotince.

Rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti broj 071-01-1128/2020-03 od 23. jula 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke izjavljena zbog nepostupanja Ministarstva finansija – Poreska uprava u Beogradu po rešenju Poverenika broj 071-01-4161/2017-03 od 19. aprila 2019. godine i odbijen njen zahtev za naknadu troškova upravnog postupka.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 30. avgusta 2020. godine podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 14758/20 od 26. aprila 2023. godine i odbijen je zahtev podnositeljke za naknadu troškova upravnog spora.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da podnositeljka u ustavnoj žalbi konkretno i jasno ističe da joj je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno jer je od momenta podnošenja tužbe do donošenja odluke Upravnog suda proteklo duže od dve i po godine.

Polazeći od navedenog, Sud je cenio da li je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu U. 14758/20. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe 31. avgusta 2020. godine podnela tužbu protiv konačnog upravnog akta, a da je Upravni sud – Odeljenje u Nišu o tužbi odlučio osporenom presudom U. 14758/20 od 26. aprila 2023. godine, odnosno nakon dve godine i osam meseci.

Ustavni sud ocenjuje da samo trajanje konkretnog upravnog spora može ukazati na prekoračenje standarda postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja prava o kom se odlučuje za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala legitiman interes da se o njenoj tužbi odluči u razumnom roku. Podnositeljka nije, niti je mogla doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud o tužbi, bez održavanja usmene rasprave, odlučio nakon više od dve godine i osam meseci.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odlučivši kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog upravnog spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja Upravnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporena i presuda Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 14758/20 od 26. aprila 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Istakla je i povrede prava na pravično suđenje i prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, načela zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije i načela iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Kako se prava i načela garantovana označenim odredbama Konvencije jemče i utvrđuju Ustavom Republike Srbije, Ustavni sud njihove eventualne povrede ceni u odnosu na odredbe člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno pozvala na povredu označenih ustavnih načela i prava, a da pri tom nije navela nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje, niti je uz ustavnu žalbu pružila dokaze da je Upravni sud u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom.

Ustavni sud, dodatno ističe, da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi mogla biti razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako percepciju podnositeljke ustavne žalbe, tako i objektivni – materijalni karakter predmeta odlučivanja. Dakle, osećaj podnositeljke o povredi ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, što, prema oceni Ustavnog suda, a saglasno dosadašnjoj praksi Suda, u ovom ustavnosudskom predmetu nije slučaj. Naime, Ustavni sud ukazuje da u ustavnoj žalbi nije postavljeno neko pitanje koje bi bilo od šireg ili opšteg značaja za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešivši kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku pred Upravnim sudom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti