Odluka Ustavnog suda o nepostojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kao neosnovanu, nalazeći da pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku ispravke greške u rešenju nije povređeno. Sud je ocenio da predmet postupka nije imao suštinski značaj za podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7144/2016
27.09.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. L . iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 2 018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. L . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike S rbije, u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 1122 Beograd u predmetu UP-2 broj 7-25/2008, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. L . iz Užica podneo je Ustavnom sudu, 20. septembra 2016. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetima br. 7-701 i 7-848, Vojnom poštom 1084 Beograd u predmetu UP-2 broj 7-25/2008 i Vojnom poštom 1122 Beograd u predmetu UP-2 broj 7-25/2008.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnih postup aka koji se tiču prestanka profesionalne vojne službe i ispravke greške u naredbi o prestanku te službe , uz navođenje razloga koji se odnose na postupanje upravnih organa i sudova, kao i na složenost postupka. Posebno je navedeno da je predmet postupka od materijalnog značaja za podnosioca jer devet godina ne može da ostvari pravo na platu i pravo na isplatu jednokratne otpremnine. Podnosilac smatra da pravično zadovoljenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku treba da se ostvari utvrđenjem naknade nematerijalne štete od 120 evra za svaku godinu trajanja postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, te pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1080 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 7-25/2008 i Upravnog suda U. 16488/13, kao i priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Naredbom VP 1097 Niš broj 7-701 od 13. septembra 2007. godine utvrđeno je da podnosiocu ustavne žalbe, kao desetaru po ugovoru, prestaje profesionalna vojna služba zbog organizacijskih promena u jedinici u kojoj je na službi po ugovoru. Istom naredbom je određeno da će podn osilac biti razrešen, u skladu sa odredbom člana 113. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, sa danom „30. septembra 2007. godine“. Navedena naredba je postala pravnosnažna 12. oktobra 2007. godine.

3.2. Naredbom iste vojne pošte broj 7-848 od 5. novembra 2007. godine izvršena je, po službenoj dužnosti, ispravka navedene naredbe od 13. septembra 2007. godine u pogledu datuma sa kojim će podnosilac biti razrešen, tako da umesto 30. septembra 2007. godine treba da stoji 30. septembra 2006. godine.

Rešenjem Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 7-6/2008 od 16. jula 2008. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv naredbe o ispravci greške.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U. 5912/08 od 7. maja 2009. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Podnosilac je 7. oktobra 2009. godine protiv označene presude izjavio ustavnu žalbu, koja je Odlukom Ustavnog suda Už-1851/2009 od 23. februara 2012. godine usvojena, te je utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istom odlukom je naloženo Upravnom sudu da u roku od 60 od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 7-6/2008 od 16. jula 2008. godine. Navedena odluka Ustavnog suda dostavljena je 21. marta 2012. godine Upravnom sudu.

3.3. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud je, na sednici održanoj 29. aprila 2013. godine, doneo presudu U. 3631/12, kojom je uvažio tužbu podnosioca i poništio drugostepeno rešenje Up-2 broj 7-6/2008 od 16. jula 2008. godine.

VP 1122 Beograd je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda, donela rešenje Up-2 broj 7-25/2008 od 9. marta 2013. godine, kojim je odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv naredbe prvostepenog organa od 5. novembra 2007. godine. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je navedeno: da je naredbom VP 2834 Beograd pov. broj 55-146 od 16. avgusta 2006. godine određeno da podnosiocu prestaje profesionalna vojna služba, sa danom razrešenja 30. septembra 2006. godine; da je ta naredba poništena zbog nenadležnosti, te je nadležni organ komandant Kopnene vojske doneo novu naredbu od 13. septembra 2007. godine, ali je načinio očiglednu grešku kada je odredio da je datum razrešenja 30. septembar 2007. godine; da je ta greška morala biti ispravljena, u smislu člana 209. Zakona o opštem upravnom postupku; da je podnosiocu služba morala prestati 30. septembra 2006. godine, kada je VP 2834 Beograd (5. bataljon vojne policije), u kojoj je podnosilac bio na službi, rasformirana Odlukom o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG str. pov. broj 898-1 od 10. maja 2006. godine; da podnosilac u svakom slučaju nije mogao ostati u službi nakon 17. oktobra 2006. godine, kada je istekao ugovoreni rok na koji je primljen u službu; da je uzeto u obzir da je ispravka izvršena naredbom, a ne zaključkom, kako je propisano, kao i da naredba nema sve elemente shodno članu 196. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, ali da ti nedostaci nisu od uticaja na rešenje konkretne upravne stvari.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16488/13 od 13. oktobra 2016. godine odbijena je tužba podnosioca podneta protiv navedenog drugostepenog rešenja.

3.3. Podnosilac ustavne žalbe je 2. februara 2012. godine VP 2834 Beograd podneo zahtev za priznavanje prava na isplatu plate za period od 1. do 16. oktobra 2006. godine i isplatu otpremnine „po osnovu isteka ugovorenog roka“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedene ustavne odredbe, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme prestanka profesionalne vojne službe podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano : da profesionalnom vojniku primljenom u službu u Vojsci na određeno vreme služba prestaje istekom ugovorenog roka (član 108. stav 1.); da licu iz stava 1. ovog člana služba prestaje i pre isteka ugovorenog roka, u slučaju organizacijskih promena ili ukidanja jedinice - ustanove u kojoj je na službi po ugovoru, a stanje u službi ne može rešiti na drugi način (stav 2. tačka 7)); da profesionalnom vojniku za koga je donesen akt o prestanku službe, služba u Vojsci prestaje razrešenjem (član 113. stav 1.); da se lice za koje je donesen akt o prestanku službe, a nalazi se na dužnosti, razrešava od službe danom predaje dužnosti (stav 2.); da se lice za koje je donet akt o prestanku službe, a ne nalazi se na dužnosti, razrešava od službe danom kad akt o prestanku službe postane konačan (stav 3.); da rok za razrešenje od službe ne može biti duži od tri meseca od dana dostavljanja akta o prestanku službe (stav 4.).

Odredbom člana 209. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano da organ koji je doneo rešenje, odnosno službeno lice koje je potpisalo ili izdalo rešenje, može u svako vreme ispraviti greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju, kao i druge očigledne netačnosti u rešenju ili njegovim overenim prepisima, da i spravka greške proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo rešenje koje se ispravlja.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud, najpre, ukazuje da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 7. oktobra 2009. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-1851/2009 od 23. februara 2012. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i drugostepenim organom usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena navedena odluka Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od 21. marta 2012. godine, kada je Odluka Ustavnog suda Už-1851/2009 od 23. februara 2012. godine dostavljanja Upravnom sudu, do 13. oktobra 2016. godine, kada je doneta presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 16488/13. Saglasno svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu. U tom smislu, period merodavan za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 1122 Beograd u predmetu UP-2 broj 7-25/2008 podnosiocu trajao je nepune tri godine i sedam meseci.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da su se u predmetnom postupku postavljala jednostavna činjenična i pravna pitanja, da je Upravni sud u predmetu U. 3631/12 ponovio postupak po tužbi i doneo presudu pre isteka ostavljenog roka od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, da podnosilac nije koristio pravno sredstvo za ubrzanje postupka zbog kašnjenja drugostepenog organa sa donošenjem odluke o žalbi, te da je presuda Upravnog suda u predmetu U. 16488/13, kojom je okončan konkretni postupak, doneta nakon tri godine.

Iako je prethodno sagledao i pomenute kriterijume, Ustavni sud smatra da je za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju odlučujući kriterijum koji se odnosi na značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe. Posebno analizirajući taj kriterijum, Ustavni sud ukazuje na to da se u postupku ispravljanja greške u upravnom aktu mogu otklanjati samo propusti tehničke prirode (greške u imenima, brojevima, pisanju, računanju ili druge očigledne netačnosti), ali se ne sme zadirati u meritum akta koji se ispravlja. U konkretnom slučaju, naredba od 13. septembra 2007. godine kojom je odlučeno da podnosiocu prestane profesionalna vojna služba zbog organizacijskih promena u jedinici i da se razrešava sa „30. septembrom 2007. godine“, postala je pravnosnažna 12. oktobra 2007. godine. Počev od tog datuma nije više postojala neizvesnost na strani podnosioca u pogledu njegovog radnopravnog status a. Ispravka navedene naredbe izvršena je samo utoliko što je kod datuma razrešenja od službe umesto 2007. godine stavljena 2006. godina, dok su dan i mesec ostali isti, upravo iz razloga što je 30. septembra 2006. godine rasformirana vojna jedinica u kojoj je podnosilac bio na službi i što je u prethodnoj naredbi od 16. avgusta 2006. godine, poništenoj zbog nenadležnosti, kao datum razrešenja već bio određen 30. septembar 2006. godine. Nasuprot tome, podnosilac je, tokom postupka pre ustavne žalbe, isticao da je trebalo da bude razrešen od službe 17. oktobra 2006. godine, kada je istekao ugovoreni rok na koji je bio primljen u službu u Vojsci na određeno vreme. Međutim, utvrđivanje tog datuma razrešenja od službe podrazumevalo bi da se promeni i razlog prestanka službe, koji je već bio pravnosnažno utvrđen, što u postupku ispravljanja greške u upravnom aktu nije moguće. Stoga, osporeni postupak, nakon što je odluku o žalbi doneo nadležni organ, nije mogao za podnosioca imati onaj značaj koji je on isticao, odnosno podnosilac je razlog prestanka službe, a time i datum razrešenja vezan za taj razlog , mogao da osporava žalbom protiv naredbe od 13. septembra 2007. godine, što očigledno nije učinio.

Pored toga, Ustavni sud je konstatovao da je Odlukom Už-1851/2009 od 23. februara 2012. godine usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje, jer Vrhovni sud Srbije u tada osporenoj presudi U. 5912/08 od 7. maja 2009. godine nije ocenio navod tužbe da Vojna pošta 1084 Beograd nije bila organ nadležan da rešava o žalbi podnosioca, ali je Sud istovremeno utvrdio da je u osporenoj presudi data ocena navoda tužbe o ispunjenosti zakonom propisanih uslova za ispravku očigledne greške u pogledu datuma razrešenja od službe. U osporenom postupku, koji je vođen u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda , procesni nedostatak koji se odnosio na nadležnost za odlučivanje o žalbi podnosioca ispravljen je time što je rešenje Up-2 broj 7-25/2008 od 9. septembra 2013. godine donela Vojna pošta 1122 Beograd, čiju nadležnost podnosilac nije osporavao u tužbi u upravnom sporu .

Ustavni sud je, takođe, imao u vidu da se u ustavnoj žalbi materijalni značaj predmeta postupka za podnosioca obrazlaže time da zbog njegovog trajanja ne može da ostvari pravo na isplatu plate za preostalih 16 dana do isteka ugovorenog roka na koji je primljen u službu u Vojsci na određeno vreme, kao i pravo na isplatu otpremnine. Međutim, Ustavni sud nije mogao da prihvati iznete tvrdnje iz razloga što je podnosiocu služba prestala zbog ukidanja radnog mesta, dakle, pre isteka ugovorenog roka. Pored toga, podnosilac je isplatu otpremnine tražio po osnovu prestanka službe zbog isteka ugovorenog roka, što nije bio razlog prestanka njegove službe.

Ustavni sud smatra da se na navedeni slučaj može, mutatis mutandis, primeniti stanovište o značaju predmeta postupka razrešenja od službe profesionalnog vojnika, kao kriterijuma za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku, izraženo u odlukama ovoga suda Už-4097/2010 od 23. oktobra 2013. godine, Už-4100/2013 od 10. februara 2016. godine i Už-7116/2015 od 7. septembra 2017. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da u postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 1122 Beograd u predmetu UP-2 broj 7-25/2008 podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporeno trajanje upravnog postupka koji je vođen pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu broj 7-701, Ustavni sud konstatuje da je taj postupak okončan 12. oktobra 2007. godine kada je naredba Vojne pošte 1097 Niš broj 7-701 od 13. septembra 2007. godine postala pravnosnažna, dakle nakon 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, a pre 6. decembra 2007. godine kada je stupio na snagu Zakon o Ustavnom sudu. Kako je ustavna žalba izjavljena tek 20. septembra 2016. godine, dakle po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu propisanog odredbom člana 113. stav 3. navedenog zakona, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporeno trajanje upravnog postupka koji je vođen pred Vojnom poštom 1097 Niš u predmetu broj 7-848 i Vojnom poštom 1084 Beograd u predmetu UP-2 broj 7-25/2008, Ustavni sud je konstatovao da se radi o upravnom postupku koji je vođen radi ispravljanja greške u naredbi Vojne pošte 1097 Niš broj 7-701 od 13. septembra 2007. godine , a koji je pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 5912/08 od 7. maja 2009. godine. Stoga je Ustavni sud našao da je ustavna žalba i u ovom delu neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je istu takođe odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o nepostojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti