Povreda prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi utvrđenja nužnog naslednog dela. Postupak traje preko sedam godina. Svakom podnosiocu dosuđena je naknada nematerijalne štete od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-716/2012
07.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Slavice Raičević iz Beograda i Andrije Pjevovića iz Ivanjice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalb e Slavice Raičević i Andrije Pjevovića i utvrđuje da j e u parničnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 86/10 povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Raičević iz Beograda podne la je 30. januara 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 86/10.

Ustavnom sudu je istog dana dostavljena još jedna ustavna žalba iste sadržine koju je izjavio Andrija Pjevović iz Ivanjice. Kako se radi o ustavnim žalbama sa identičnim obrazloženjem i postavljenim zahtevom, obe ustavne žalbe su zavedene pod brojem Už-716/2012 i po njima je vođen jedinstveni postupak, u smislu člana 42. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 99/11).

U ustavnim žalbama je , između ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavnih žalbi podneli 4. maja 2005. godine tužbu Opštinskom sudu u Ivanjici protiv Lj.P, a radi „okrnjenja nužnog dela nasleđa i vraćanja poklona radi namirenja istog“, te da sud nakon 25 održanih ročišta za glavnu raspravu ni nakon sedam godina suđenja nije doneo presudu, čime je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku.

Podnosioci ustavnih žalbi su ista kli zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P . 86 /10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosi oci ustavnih žalbi podneli su 4. maja 2005. godine , u svojstvu tužilaca, Opštinskom sudu u Iv anjici tužbu protiv tužene Lj.P, kojom su tražili da se katastar ska parcela K.O. 2057/2 Brekovo izdvoji iz zaostavštine pokojnog D.P , te da se izvrši smanjenje zaveštajnih raspolaganja ostavioca do visine njihovog nužnog dela.

Tužena je 27. maja 2005. godine dostavila sudu odgovor na tužbu.

Prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je za 15. novembar 2005. godine .

Od 1. januara 2010. godine postupak se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici.

Prvostepeni sudovi su u toku postupka zakaz ali 28 ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri nisu održana jer su parnične stranke predložile odlaganje zbog pokušaja mirnog rešenja spora, dva ročišta nisu održana zbog nedolaska tužene, a dva zbog nedolaska veštaka (za ročište od 10. novembra 2010. godine veštaku nije uručen poziv). U periodu od 28. septembra 2006. do 24. aprila 2007. godine nije održano nijedno ročište, a od 12. decembra 2007. do 12. maja 2010. godine zakazano je i održano samo jedno ročište za glavnu raspravu. U toku postupka saslušano je više svedoka i izvršeno poljoprivredno veštačenje. Poslednje ročište u ovom predmetu održano je 18. aprila 2012. godine. U predmetu do sada nije doneta prvostepena odluka.

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom post upku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se prema članu 506. stav 1. važ ećeg Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i nakon 31. januara 2012. godine primenjuje u ovom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevim i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova .

5. Razmatrajući navode i razloge iz ustavnih žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 4. maja 2005. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Ivanjici i da je još uvek nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja .

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da parnica koja se vodi po tužbi podnosilaca ustavnih žalbi do sada traje preko sedam godina i da se još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a ti činioci su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe k ao stranke u postupku, postupanje nadležnih sud ova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca .

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je parnični sud trebalo da odgovori u predmetnom sporu zahtevala su sprovođenje složenog dokaznog postupka , imajući u vidu odredbe Zakona o nasleđivanju („ Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03) kojima je uređen način izračunavanja nužnog dela. Međutim, to ne predstavljala opravdan razlog da osporeni sudski postupak traje preko sedam godina.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na prirodu tužbenog zahteva ovaj spor bio od značaja za podnosioce, jer se radi o zahtevu kojim je traženo utvrđivanje povrede prava podnosilaca na nužni nasledni deo zaostavštine koju čini nepokretna imovina . Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavnih žalbi , Ustavni sud je ocenio da oni nisu u većoj meri doprine li dužini trajanja postupka, s obzirom na to da tri ročišta nisu održana jer su parnične stranke tražile odlaganje zbog pokušaja mirnog rešenja spora.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje nadležnih sudova koji nisu iskoristili svoja ovlašćenja propisana procesnim zakonom da spreče od ugovlačenje postupka. Naime, prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je šest meseci nakon podnošenja tužbe nadležnom sudu. Pored toga, sud nije zakazao nijedno ročište duže od šest meseci u periodu od od 28. septembra 2006. do 24. aprila 2007. godine, a u periodu od 12. decembra 2007. do 12. maja 2010. godine održano je samo jedno ročište za glavnu raspravu.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavn im žalbama, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 86/10 povređeno pravo podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavne žalbe, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpel i podnosioci ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede ustavn og prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i izvestan doprinos samih podnosilaca njegovom produženju . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosipci ustavnih žalbi pretrpeli zbog nedelotvornog postupanja nadležnih sudova . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7 . Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti