Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je za podnosioca trajao preko 13 godina. Sud je ocenio da je prvostepeni sud neefikasnim postupanjem značajno doprineo dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i M. D . iz Radovaca kod Požege , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba M. D . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 406/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Čajetini P. 305/04) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D . iz Radovaca kod Požege je podneo Ustavnom sudu, 8. jula 2019. godine, ustavnu žalbu, preko punomoćnika V. D , advokata iz Užica, protiv presude Osnovnog suda u Užicu P. 406/17 od 25. aprila 201 8. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 4068/18 od 16. maja 2019. godine, zbog povrede načela iz čl. 18. i 22. Ustava i prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1 . Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 406/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Čajetini P. 305/04) .

Podnosilac ustavne žalbe ističe da je do povrede označenih ustavnih prava došlo u parnici vođenoj protiv njega, kao drugotuženog. Osporenim presudama pravnosnažno je obavezan na ime povraćaja datog – isplatu , solidarno sa J.D , kao prvotuženim. Iznoseći detaljno činjenično stanje koje je prethodilo parnici, a vezano i za samu parnicu , ukazuje da su osporene presud e donete na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane sudova, uz proizvoljnu primen u merodavnog prava . Takođe, posebno, navodi da je do povrede prava došlo zbog toga što je po tužbi podnetoj još 17. novembra 2004. godine pravnosnažno odlučeno tek 16. maja 2019. godine. U zahtevu ustavne žalbe, podnosilac traži da Sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava. Podnosilac nije tražio naknadu nematerij alne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P. 406/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv M.D. iz Stubla, pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe i prvotuženog, podneta je 17. novembra 200 4. godine Opštinskom sud u u Čajetini (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužba, radi naknade štete. Predmet je dobio broj P. 305/04.

Na prvom zakazanom ročištu, rešenjem Opštinskog suda P. 305/04 od 16. decembra 200 4. godine određen je prekid postupka na saglas an predlog stranaka, radi pokušaja mirnog rešenja spora. Nastavak postupka je tražen 4. aprila 2005. godine.

Do donošenja rešenja Opštinskog suda P. 71/05 od 19. decembra 2005. godine, kojim je određen prekid postupka zbog smrti tuženog M.D, održano je šest ročišta od sedam zakazanih, na kojima je saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke i dva svedoka. U ovom delu postupka punomoćnik tužioca je 6. jula 2006. godine precizirao tužbeni zahtev, tražeći isplatu umesto ranije tražene naknade štete za izvršenu kupoprodaju prenosom druge parcele sličnog kvaliteta .

Nastavak postupka je podneskom od 1. februara 2006. godine tražio tužilac, obaveštavajući sud da su rešenjem Opštinskog suda u Čajetini O. br. 182/05 od 28. decembra 200 5. godine za naslednike tuženog po zakonskom osnovu za nasleđivanje oglašeni J.D. (sin podnosioca) i M.D. (unuk ostavioca). Na prvom zakazanom ročištu za 12. april 2006. godine pozvani naslednici su se izjasnili da se ne mogu upustiti u raspravljanje dok im se ne uruči podnesak tužioca sa preciziranim tužbenim zahtevom. Predmet je dobio novi broj P. 75/06. Naslednicima je tužba, kao i precizirani tužbeni zahtev, uručena 12. aprila 2006. godine, a prvo ročište je zakazano za 10. maj 2006. godine na kojem se drugotuženi, podnosilac ustavne žalbe upustio u raspravljanje.

Presudom Opštinskog suda P. 75/06 od 12. jula 2006. godine, nakon dva neodržana ročišta zbog izostanka prvotuženog (koji nije bio uredno pozvan) ili punomoćnika tuženih, te jednog održano g ročišta, odbijen je tužbeni zahtev tužioca.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 1777/06 od 11. aprila 2007. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Predmet je pred prvostepenim sudom dobio novi broj P. 105/07.

Nakon dva održana ročišta, rešenjem Opštinskog suda P. 105/07 od 23. jula 2007. godine određen je prekid postupka do pravnosnažnog okončanja spora za svojinu na kat. parceli 1743 KO Stublo (parnice koju tužilac vodi protiv lica koja su kao vlasnici upisana u katastru), s tim da će se postupak nastaviti kad prestane razlog prekida, na predlog tužioca ili tuženih. Protiv ovog rešenja tužilac je izjavio žalbu 8. avgusta 2007. godine, a rešenjem Okružnog suda u Užicu je odbijena njegova žalba kao neosnovana i potvrđeno ožalbeno prvostepeno rešenje o prekidu postupka.

Nastavak postupka je tražio tužilac 5. februara 2008. godine, te je o nastavku postupka odlučeno na ročištu održanom 12. maja 2011. godine, a posle jednog neodržanog ročišta sa koga su izostali tuženi i njihov punomoćnik (uredno pozvan), dve urgencije tužioca i dva puta ponovljenog dopisa suda o traženju na uvid spisa P. 95/09 (ranije P. 231/08) istoga suda . Predmet je pred prvostepenim sudom, sada Osnovnim sudom u Užicu – Sudska jedinica u Čajetini dobio novi broj P. 1387/10 , a ovaj broj je zadržao i pred kasnije nadležnim Osnovnim sudom u Užicu.

Do donošenja rešenja Osnovnog suda u Užicu P. 1387/10 od 20. aprila 20 16. godine, kojim je određen prekid postupka zbog smrti tužioca M.K. iz Stubla, bilo je zakazano 10 ročišta, od kojih je sedam održano. U ovom delu pos tupka saslušan je ponovo tužilac, te tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, a oba u svojstvu parnične stranke, određena su veštačenja od strane veštaka geometra i šumarske struke, te određen uviđaj na licu mesta. Tri ročišta nisu održana iz sledećih razloga: zato što je punomoćnik tuženih tražio odlaganje, jer je izostao punomoćnik tuži oca kome poziv nije uredno bio uručen i jer nije bilo mogućnosti za održavanje ročišta za uviđaj zbog snežnog prekrivača.

Punomoćnik tužioca je 30. januara 2017. godine tražio nastavak postupka, a njegov naslednik prema ostavinskom rešenju, sin B.K, se istovremeno izjasnio da preuzima parnicu.

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu P. 1387/10 od 13. februara 2017. godine je nastavljen postupak u ovoj pravnoj stvari, prekinut rešenjem Osnovnog suda u Užicu P. 1387/10 od 20. aprila 2016. godine. Predmet je dobio novi broj P. 406/17.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Užicu P. 406/17 od 25. aprila 2018. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, te obavezani tuženi da tužiocu na ime vraćanja datog solidarno isplate iznos od 1.065.394,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja u roku od 15 d ana od dana prijema pismenog otpravka presude, kao i da mu solidarno isplate iznos od 400.537,00 dinara na ime troškova postupka. Do donošenja osporene presude bilo je zakazano šest ročišta od kojih je održano pet. Na održanim ročištima je izvršen uviđaj na licu mesta (nije prisustvovao punomoćnik tuženih, kao ni tuženi iako su bili uredno pozvani), te su sprovedena tri veštačenja – prek o veštaka geometra, šumarske struke i ekonomske struke, pribavljeni su dopunski nalazi veštaka geometra i šumarske struke, te pročitani brojni pisani dokazi. Protiv presude su 4. juna 2018. godine tuženi izjavili žalbu.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi tuž enih, Apelacioni sud u Kragujevcu je ustavnom žalbom osporenom presudom Gž. 4068/19 od 16. maja 2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Užicu P. 406/17 od 25. aprila 2018. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac pozva o u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom, započet podnošenjem tužbe, 17. novembra 2004. godine Opštinskom sudu u Čajetini protiv pravnog prethodnika tuženih, s tim da je za drugotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, započeo 12. aprila 2006. godine, uručenjem tužbe, te da je pravnosnažno okončan 16. maja 2019. godine, donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 4068/18.

Kada je reč o ukupnoj dužini trajanja navedene parnice, Ustavni sud je utvrdio da je ona trajala 14 i po godina, ali da je osporeni sudski postupak za podnosioca ustavne žalbe trajao 13 godina i jedan mesec .

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja predmetnog postupka.

Navedeno trajanje sudskog postupka ukazuje da nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio činjenično i pravn o složen, prevashodno zbog složenosti pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo rasvetliti. Ovo je iziskivalo tri veštačenja, kao i jedan prekid postupka do pravnosnažnog okončanja druge parnice. Pored ovoga, dužem trajanju postupka za podnosioca doprineo je i prekid postupka zbog smrti tužioca.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako, u materijalnom pogledu, ima o legitiman interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku. Međutim, ipak je svojim ponašanjem, odnosno ponašanjem njegovog punomoćnika, u manjoj meri doprineo dužini trajanja osporenog postupka, jer tri ročišta nisu održana zbog dva izostanka punomoćnika tuženih sa ročišta, odnosno jednog odlaganja ročišta na njegov predlog. Takođe, efikasnom raspravljanju nije moglo doprineti ni to što je više ročišta održano u odsustvu tuženih ili drugotuženog, podnosioca ustavne žalbe i punomoćnika, a pogotovu izostanak sa ročišta za uviđaj na licu mesta ili ročišta na kojima je čitan dopunski nalaz veštaka.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trinaestogodišnjem trajanju postupka za podnosioca (gledano od dana prijema tužbe nakon smrti njegovog pravnog prethodnika) za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari dao je prvostepeni sud, svojim neefikasnim i nedelotvornim postupanjem. Ovo pre svega, što je prva prvostepena presuda, iako doneta nakon samo godinu i osam meseci, gledajući od dana podnošenja tužbe, ipak ukinuta, pa je do donošenja nove prvostepene presude prošlo još skoro 11 godina. Na strani sudova druge instance nije bilo doprinosa dužem trajanju postupka, ali se svakako ne može prihvatiti da je opravdano da je rešavanje ovog spora ukupno trajalo preko 14 godina, a za podnosioca 13 godina i jedan mesec.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 406/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Čajetini P. 305/04) , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), u prvom delu izreke usvojio ustavnu žalbu.

Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem se ističe povreda prava na pravično suđenje u odnosu na osporene presude, Ustavni sud, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, ukazuje da je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. U tom smislu, nije dovoljno pozvati se na navodnu nezakonitost osporenog akta i isto dovoditi u vezu sa nedovoljno utvrđenim činjenicama i proizvoljnom primenom merodavnog prava. S obzirom na to da podnosilac, nezadovoljan ishodom spora, ponavljajući navode iz žalbe, od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosioca u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Konačno, kako se podnosilac samo formalno pozivao na povredu načela iz čl. 18. i 22. Ustava, Ustavni sud ove njegove navode nije ni razmatrao.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti