Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku oštećenih u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je oštećenima, roditeljima nastradalog, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko šest godina. Povreda je nastala zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7170/2015
08.02.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. L . i M . L , oboje iz Osonice kod Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. L . i M . L . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu K. 804/11 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nema terijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. L . i M . L , oboje iz Osonice kod Ivanjice , podneli su Ustavnom sudu, 5. novembra 201 5. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu K. 804/11.

Podnosioci izjavljuju ustavnu žalbu kao lica koja su u osporenom krivičnom postupku imala svojstvo oštećenih.

U ustavnoj žalbi je navedeno da Osnovni sud u Ivanjici nije sproveo krivični postupak valjano, da je istražni postupak trajao više od dve godine, nakon čega je podignuta optužnica i da su okrivljeni osuđeni prvostepenom presudom, da je Apelacioni sud u Kragujevcu nakon žalbe ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, te da je nakon pet godina suđenja doneta pravnosnažna presuda kojom su okrivljeni osuđeni, kao i da je pored činjenice da ih je zadesila navedena tragedija usled gubitka sina, njihovoj patnji i duševnim bolovima doprineo Osnovni sud u Ivanjici svojim odbojnim odnosom i neopravdano dugim postupkom u trajanju od skoro sedam godina.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta K. 804/11 Osnovnog suda u Ivanjici, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporeni krivični postupak protiv D. S. i D. L. zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti pokrenut je rešenjem o sprovođenju istrage Ki. 63/08 od 24. decembra 2008. godine, istražnog sudije nekadašnjeg Opštinskog suda u Ivanjici .

Podnosioci ustavne žalbe su se , kao oštećeni u osporenom krivičnom postupku , pridružili krivičnom gonjenju javnog tužioca i prvi put istakli imovinskopravni zahtev u istrazi pred Opštinskim sud om u Ivanjici, 13. aprila 2009. godine.

U osporenom krivičnom postupku u periodu od 13. aprila 2009. godine, kada su podnosioci istakli imovinskopravni zahtev, u istrazi je od dokaznih radnji izvedeno sudsko-medicinsko veštačenje od 6. oktobra 2009. godine i saobraćajno- tehničko veštačenje od 8. decembra 2009. godine, nakon čega je podignuta optužnica Osnovnog javnog tužilaštva u Požegi KT. 200/08 od 9. februara 2010. godine pred Osnovnim sudom u Požegi . Glavni pretres je do 21. marta 2011. godine, kada je doneta prvostepena presuda, zakazan ukupno šest puta, od čega je četiri puta održan . Hronološki posmatrano, glavni pretres jedanput nije održan zbog nedolaska okrivljenog D. L, za koga je branilac priložio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao razlog za nemogućnost odazivanja sudu i jedanput zbog ne dolaska branioca okrivljenog D. L, koji prethodno nije opravdao svoj izostanak.

Prvostepena presuda Osnovnog suda u Požegi K. 859/10 doneta je 21. marta 2011. godine, kojom su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti, a ista je ukinuta drugostepen im rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 1-2178/11 od 7. novembra 2011. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred Osnovnim sudom u Požegi glavni pretres je zakazan ukupno šest puta, od čega je tri puta održan. Hronološki posmatrano, glavni pretres jedanput nije održan zbog proglašenja neradnog dana usled nevremena, jedanput zbog nedolaska advokata, koji je telefonom obavestio sud da je sprečen da pristupi sudu usled lošeg zdravstvenog stanja i jedanput iz razloga što su se spisi predmeta nalazili kod veštaka radi izrade nalaza i mišljenja.

U toku osporenog krivičnog postupka prvostepeni sud je na glavnom pretresu izveo dokaz veštačenjem veštaka saobraćajno-tehničke struke Centra za veštačenje doo Novi Sad koje je podneto sudu 15. juna 2012. godine

Zbog izmene u sastavu suda glavni pretres je počeo iznova 28. novembra 2013. godine pred Osnovnim sudom u Požegi, Sudska jedinica u Ivanjici, nakon čega je zakazan devet puta, od čega je tri puta održan. Prvostepena presuda Osnovnog suda u Ivanjici K. 804/11 doneta je 23. februara 2015. godine, kojom su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti. Hronološki posmatrano, glavni pretres jedanput nije održan zbog nedolaska veštaka, koji je obavestio sud da nije u mogućnosti da pristupi sudu zbog bolesti, jedanput iz razloga što su spisi predmeta poslati disciplinskoj komisiji Visokog saveta sudstva, radi uvida, dana 17. aprila 2014. godine, a vraćeni su 9. jula 2014. godine, tri puta zbog štrajka advokata i jedanput zbog nestanka električne energije.

Osporeni krivični postupak pravnosnažno je okončan drugostepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 1-622/15 od 10. septembra 2015. godine, kojom je ožalbena prvostepena presuda preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što će se kazna zatvora u trajanju od osam meseci izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki da odlučuje o osnovanosti navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je najpre ispitivao da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae. Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega, garantuje okrivljenom, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom, niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim , od ovog pravila postoje izuzeci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, predstavka broj 41916/04 od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, i to od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosioci ustavne žalbe osporava ju trajanje krivičnog postupka u kome su imali svojstvo oštećenih kao tužilaca, pri čemu su istakli imovinskopravni zahtev, te je Ustavni sud ocenio da su aktivno legitimisani za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda i razloga ustavne žalbe, utvrdio da su se podnosi oci pridružili krivičnom gonjenju i prvi put istakli imovinskopravni zahtev u osporenom krivičnom postupku, pred Opštinskim sudom u Ivanjici 13. aprila 2009. godine, kao i da je krivični postupak pravnosnažno okončan drugostepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 1-622/15 od 10. septembra 2015. godine, iz čega sledi da je, u odnosu na podnosioce trajao skoro šest godina i pet meseci .

6. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe tokom postupka, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud konstatuje da je okrivljenima bilo stavljeno na teret izvršenje krivičn og dela, koj e po svojoj pravnoj prirodi spada u složenija krivična dela, što je nužno zahteva lo i sprovođenje određenog dokaznog postupka radi razjašnjenja spornih činjeničnih i pravnih pitanja. Sve ovo nesporno je, po oceni Ustavnog suda, u određenoj meri objektivno uticalo na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je iz prethodno utvrđenih činjenica vezanih za tok krivičnog postupka utvrdio da je postojala neopravdana neaktivnost prvostepenog suda, s obzirom na to da glavni pretres nijednom nije zakazan u periodu između 24. septembra 2012. i 28. novembra 2013. godine. U osporenom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan ukupno 21 put, od čega nije održan 11 puta. G lavni pretres je takođe počeo iznova 28. novembra 2013. godine zbog izmene u sastavu suda. Ustavni sud je takođe utvrdio da podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem u toku osporenog krivičnog postupka nisu doprineli dužem trajanju postupka.

Imajući u vidu obavezu suda da se stara da se postupak sprovede bez odugovlačenja, Ustavni sud je ocenio da su navedene neaktivnosti i neefikasnost i postupajućih sudova, doprinele dužem trajanju krivičnog postupka, te da stoga, ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se postavljala u konkretnom slučaju ne predstavljaju prihvatljivo opravdanje za šestogodišnje trajanje postupka u odnosu na podnosioce, već ove okolnosti mogu biti od uticaja samo na odmeravanje visine naknade štete.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Ivanjici u predmetu K. 804/11 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno , sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane složenost krivičnog postupka, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koja su pretrpe li. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku oštećenih u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti