Neadekvatna visina naknade štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje jer dosuđena naknada od 400 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatna. Usklađujući se sa praksom Evropskog suda, utvrdio je pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7171/2020
28.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama N . M . iz Pančeva i S. B . iz Kačareva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 375/20 od 30. juna 2 020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba S. B . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 377/20 od 30. juna 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Utvrđuje se pravo N. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 375/20 od 30. juna 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 374/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4 . Utvrđuje se pravo S. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 377/20 od 30. juna 2020. g odine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 374/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. M . iz Pančeva i S. B . iz Kačareva, podneli su Ustavnom sudu, 16. jula 2020. godine, preko punomoćnika D. M, advokata iz Vršca, ustavn e žalb e protiv presud a Višeg suda u Pančevu iz tačke 1. i 2. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Ustavnim žalbama osporene su pravnosnažn e presu de donet e u parničn im postupcima vođenim po tužb ama podnosi laca ustavnih žalb i za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koj e su podnete protiv Republike Srbije – Privredni sud u Pančevu. Osporenim presud ama pravnosnažno je obavezana tužena da podnosi ocima na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati iznos od po 400 evr a, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnosioci su osporili v isinu iznosa dosuđene naknade, navodeći da dosuđena naknada od po 400 evra ne može biti pravična i da se dosuđivanjem minimalne naknade oni dodatno omalovažava ju. Ukaza li su da Evropski sud za ljudska prava i Ustavni sud imaju potpuno drugačiju praksu, te da u identičnim slučajevima dosuđuju naknadu od minimum 1.000 evra. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavne žalb e, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporen e presud e. Istakli su zahteve za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenih prava u iznosu od 2.000 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St. 1004/19 od 9. avgusta 2019. godine usvojeni su zahtevi predlagača, između ostalih i N. M . i S . B, ovde podnosilaca ustavnih žalb i, i utvrđeno je da je predlagačima u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu St. 374/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Privrednog suda u Pančevu St. 374/11 od 11. novembra 2011. godine otvoren stečajni postupka nad stečajnim dužnikom DP „V .“ Pančevo; da je poveriocu N. M, po dopunskom zaključku o listi utvrđenih i osporenih potraživanja donetom 11. jula 2012. godine priznato neobezbeđeno potraživanje broj 38, u ukupnom iznosu 1.035.325,74 dinara, da su potraživanja priznata po osnovu potraživanja iz radnog odnosa i da nije bilo isplata; da je poveriocu S . B . po zaključku o listi utvrđenih i osporenih potraživanja donetom 1. februara 2012. godine priznato neobezbeđeno potraživanje po prijavi potraživanja broj 14, u ukupnom iznosu od 362.903,01 dinara, a osporeno potraživanje u ukupnom iznosu od 307.427,43 dinara, da su potraživanja priznata po osnovu potraživanja iz radnog odnosa i da nije bilo isplata.

Presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 314/19 od 28. februara 2020. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tuži oca, N. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija – Privredni sud u Pančevu da tužiocu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom . U stavu drugom izreke presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 400 evra do traženog iznosa od 2.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u stavu trećem izreke, obavezana tužena da tužiocu naknadi troškov e parničnog postupka u ukupnom iznosu od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 322/19 od 28. februara 2020. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, S . B, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je obavezana tužena Republika Srbija–Privredni sud u Pančevu da tužilji na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom . U stavu drugom izreke presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog iznosa od 400 evra do traženog iznosa od 2.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti , sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u stavu trećem izreke, obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 375/20 od 30. juna 2 020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuži oca N . M, ovde podnosioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu Prr. 314/19 od 28. februara 20 20. godine, u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke presude preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 14.700,00 dinara, dok su u stavu trećem izreke odbijeni kao neosnovani zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Osporenom presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 377/20 od 30. juna 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje S . B, ovde podnositeljke i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu Prr. 322/19 od 28. februara 20 20. godine, u pobijanom odbijajućem delu stava drugog izreke. Stavom drugim izreke presude preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 14.700,00 dinara, dok su u stavu trećem izreke odbijeni kao neosnovani zahtevi tuži lje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odlučujući o ustavnim žalb ama izjavljen im protiv presud a Višeg suda u Pančevu iz tačke 1. i 2. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presud e, Ustavni sud upućuje na svoje stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud za ljudska prava se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnositeljki pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda za ljudska prava u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu. Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavnih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoj a potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa društvenim, odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima osporenim presud ama Višeg suda u Pančevu iz tačke 1. i 2. izreke , kojima im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 374/11, pravnosnažno dosuđen iznos od po 400 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavne žalb e u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i 2. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljn om i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. i 4. izreke, utvrdio pravo podnosi laca ustavnih žalb i na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presuda Višeg suda u Pančevu iz tačke 1. i 2. izreke, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima ustavn ih žalb i eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 374/11. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnosiocima utvrđena povreda prava na pravično suđenje i utvrđeno im je pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavn ih žal bi u odnosu na istaknute povrede prava iz čl . 35. i 36. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavne žalb e, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. i 2. izreke.

7. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Neadekvatna visina naknade štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti