Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu. Postupak se odnosi na neizvršenje potraživanja u stečaju nad preduzećem sa većinskim društvenim kapitalom. Podnosiocima se dosuđuje naknada materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7171/2021
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Č.(1) iz Užica, R. T, B. J, G. M, R. S, P. A, L. L, S. S.(1), S. Č.(2), G. S, svih iz Beograda, D. S. iz sela Tupalovca kod Leskovca, D. I. iz Velike Plane, R. V. iz Novih Karlovaca kod Inđije, M. S. iz Pančeva, B. P. iz Salakovca kod Malog Crnića i G. Z. iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba S. Č.(1), R. T, B. J, G. M, R. S, P. A, L. L, S. S.(1), S. Č.(2), G. S, D. I, R. V, M. S, B. P. i G. Z. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda RžSt. 629/21 od 15. marta 2021. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se prvi stav izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 st. 1362/20 od 25. januara 2021. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda RžSt. 629/21 od 15. marta 2021. godine.

3. Odbacuje se ustavna žalba D. S. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda RžSt. 629/21 od 15. marta 2021. godine.

4. Usvaja se ustavna žalba S. Č.(1), R. T, B. J, G. M, R. S, P. A, L. L, S. S.(1), S. Č.(2), G. S, D. S, D. I, R. V, M. S, B. P. i G. Z. i utvrđuje da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16.

5. Utvrđuje se pravo S. Č.(1), R. T, B. J, G. M, R. S, P. A, L. L, S. S.(1), D. S, D. I, R. V, M. S, B. P. i G. Z. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo S. Č.(2) i G. S. na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo S. Č.(1), R. T, B. J, G. M, R. S, P. A, L. L, S. S.(1), S. Č.(2), G. S, D. S, D. I, R. V, M. S, B. P. i G. Z. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. S. Č.(1) iz Užica i ostala lica navedena u uvodu i izreci podneli su 24. maja 2021. godine, preko punomoćnika M. J, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda RžSt. 629/21 od 15. marta 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16.

Podnosioci u ustavnoj žalbi ističu da je osporenim rešenjem proizvoljno odbijen njihov prigovor radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, kao i da isto ne sadrži odgovarajuće obrazloženje, niti odgovore na navode podnosilaca.

Ustavnom žalbom je traženo da se utvrdi da su podnosiocoma osporenim aktom povređena označena ustavna prava. Takođe je istaknut zahtev za naknadu materijalne i nematerijaln štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku koji se vodi nad K. „T.“ AD, Beograd.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, dopisa Ministarstva privrede broj 67/02-1207 od 10. jula 2024. godine i izjašnjenja Privrednog suda u Beogradu St. 146/16 od 5. avgusta 2024. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 3447/11 od 9. decembra 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom K. „T.“ AD, Beograd, a za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju.

Podnosioci ustavne žalbe su u predmetnom stečajnom postupku prijavili potraživanja iz radnog odnosa, koja su im u tom postupku i utvrđena, ali nisu u celosti izmirena. Podnosioci ustavne žalbe S. Č.(2) i G. S. su se u predmetnom stečajnom postupku legitimisali kao pravni sledbenici stečajnog poverioca S. S.(2).

Osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno je odbijen, prigovor podnosilaca, osim D. S, radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da ne postoje okolnosti u postupanju suda koje su prouzrokovale duže, neopravdano trajanje postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 st. 1362/20 od 25. januara 2021. godine, u stavu drugom izreke, odbačen je prigovor D. S. radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je istaknuto da navedeno lice nije stečajni poverilac, jer nije obavestio sud da je njegov pravni prethodnik V. S. (kom je potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku) preminuo, niti je dostavio rešenje o nasleđivanju.

Iz izveštaja stečajnog upravnika stečajnog dužnika K. „T.“ AD Beograd, dostavljenog Ustavnom sudu 8. avgusta 2024. godine, proizlazi da se D. S, u međuvremenu, legitimisao kao naslednik potraživanja V. S.

Privredno društvo K. „T.“ AD Beograd je društvo sa većinskim društvenim kapitalom.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući navode podnosilaca, osim D. S, u odnosu na osporeno rešenje Privrednog apelacionog suda, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje, u suštini, zasnovana na navodima da je njihov prigovor proizvoljno odbijen i da osporeno rešenje ne sadrži odgovarajuće obrazloženje.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporeno rešenje, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sud prilikom donošenja osporenog rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja je navedena u označenoj odluci), već da je osporeno rešenje isključivo zasnovano na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenog drugostepenog rešenja trajao oko deset godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i Ustavni sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu ovih podnosilaca.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu S. Č.(1), R. T, B. J, G. M, R. S, P. A, L. L, S. S.(1), S. Č, G. S, D. I, R. V, M. S, B. P. i G. Z. i utvrdio da im je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio prvi stav izreke rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 st. 1362/20 od 25. januara 2021. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda RžSt. 629/21 od 15. marta 2021. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Naime, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Ovakav stav Ustavni sud je izrazio u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine, objavljenoj na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno cenio istaknutu povredu prava iz člana 36. stav 1. i 58. Ustava, u odnosu na osporena rešenja.

7. Ispitujući u vidu postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi D. S. u odnosu na osporeno rešenje Privrednog apelacionog suda RžSt. 629/21 od 15. marta 2021. godine, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je izjavljuje lice o čijim pravima i obavezama je odlučivano pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom, odnosno lice prema kome je preduzeta osporena radnja.

Ustavni sud je utvrdio da iz sadržine osporenog akta, koji je donet u postupku po žalbi ostalih podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 st. 1362/20 od 25. januara 2021. godine, proizlazi da istim nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca D. S, budući da on nije izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da ovaj podnosilac nije aktivno legitimisan za podnošenje ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda RžSt. 629/21 od 15. marta 2021. godine, te je istu u tom delu odbacio, saglasno odredbi odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sud, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa većinskim društvenim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao skoro deset godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja iz radnog odnosa nisu u celosti namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 4. izreke.

9. Razmatrajući da li je podnosiocima u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa od stečajnog dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom Beogradu u predmetu St. 146/16 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tač. 5. i 6. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca S. Č.(1), R. T, B. J, G. M, R. S, P. A, L. L, S. S.(1), D. S, D. I, R. V, M. S, B. P. i G. Z. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom u iznosu od po 800 evra, a podnosilaca S. Č.(2) i G. S. u ukupnom iznosu od 800 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, svima umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

Takođe, Evropski sud za ljudska prava je u više svojih odluka izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

11. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 146/16, umanjenom za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni,. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu

12. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 13291/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku preduzeća
• Už 11322/2021: Odluka Ustavnog suda o naknadi za rad pod otežanim uslovima
• Už 12770/2021: Povrede prava u stečajnom postupku i poništaj rešenja o prigovoru
• Už 13024/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku
• Už 12167/2021: Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku
• Už 13178/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku
• Už 10728/2022: Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnom postupku