Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Višeg suda u sporu o naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu protiv presude o naknadi štete, smatrajući da odluka o troškovima, iako sa spornim obrazloženjem, nije suštinski povredila pravo na pravično suđenje. Primena materijalnog prava o zastarelosti takođe je ocenjena kao ustavnopravno prihvatljiva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Milojevića iz Knez Sela kod Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici veća održanoj 11. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao nesnovana ustavna žalba Saše Milojevića izjavljena protiv stava trećeg izreke presude Višeg suda u Nišu Gž. 1201/12 od 10. jula 2012. godine , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Milojević iz Knez Sela kod Niša podneo je, 7. septembra 2012. godine, preko punomoćnika Vlastimira Midića , advokata iz Niša , Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi: da mu drugostepeni sud , odlučujući o troškovima parničnog postupka , nij e priznao sudsku taks u na žalbu kao izdatak vezan za vođenje drugostepenog postupka, jer nije pružio dokaz da je taj trošak imao; da su tuženom priznati troškovi koji nisu bili nužni za vođenje postupka; da predmetno potraživanje nije zastarelo, budući da je, u konkretnom slučaju, trebalo primeniti rok zastarelosti od deset godina, imajući u vidu da se radi o naplati duga. Polazeći od navedenog, podnosilac je predložio da se utvrdi povr eda označenog ustavn og prava, kao i da se u osporenom delu poništi drugostepen a odluka, te da mu se odred i naknada štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporene akte , na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Presudom Osnovnog suda u Nišu - Sudska jedinica u Svrljigu P. 1394/11 od 10. aprila 2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca , ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo obavezivanj e tuženog Udruženja osiguravača Srbije iz Beograda , da kao pravni sledbenik bivšeg OZ "Omega" iz Novog Sada , isplati tužiocu na ime naknade štete iz autoodgovornosti po presudi Opštinskog suda u Svrljigu P . 146/00 od 29. decembra 2000. godine, i to: na ime glavnog duga iznos od 29.233,95 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 2. novembra 2000. godine pa do isplate i na ime troškova postupka 7.460,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. juna 2001. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke ove prvostepene presude tužilac je obavezan da tužen om na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 73.000,00 dinara, u roku od osam dana po prijemu presude, sa zakonskom zateznom kamatom.

Osporenom presudom Višeg suda u Nišu Gž. 1201/12 od 10. jula 2012. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu - Sudska jedinica u Svrljigu P. 1394/11 od 10. aprila 2012. godine u njenom stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke osporene drugostepene presude preinačena je navedena prvostepena presuda u njenom stavu drugom izreke, tako da je obavezan tuž ilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 55.000,00 dinara , u roku od osam dana po prijemu presude. Stavom trećim izreke drugostepene presude obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova drugostepenog postupka plati iznos od 12.000,00 dinara , u roku od osam dana po prijemu presude. U obrazloženju ove presude je navedeno: da su pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Svrljigu P. 146/2000 od 29. decembra 2000. godine OZ "Omega" iz Novog Sada i S. M. obavezani solidarno da naknade štet u tužiocu koju je pretrpeo zbog oštećenja njegovog putničkog vozila, a nastalu usled saobraćajne nezgode koja se dogodila 3. aprila 1998. godine, u iznosu od 29.233,95 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. novembra 2000. godine, kao i troškove postupka u iznosu od 7.460,00 dinara ; da je rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu St. 2424/01 od 29. decembra 2003. godine, nad A.D. za osiguranje "Omega" iz Novog Sada zaključen stečajni postupak; da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 2424/01 od 31. oktobra 2001. godine, odbačena kao neblagovremena prijava potraživanja poverioca Saše Milojevića od 24. oktobra 2001. godine; da je tužba sudu podneta 9. marta 2011. godine.

Drugostepeni sud nalazi da je na utvrđeno činjenično stanj e prvostepeni sud , odlučujući o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, pravilno primenio materijalno pravo propisano članom 380. stav 1. ZOO, budući da je tužilac mogao tužbu podneti najkasnije do 1. januara 2005. godine, s obzirom na to da je potraživanje nastalo tj. visina istog utvrđena presudom Opštinskog suda u Svrljigu, a koj a je postala pravnosnažna 29. maja 2001. godine. Pri tome, u konkretnom slučaju se nije mogla primen iti odredba člana 379. stav 1. ZOO , odnosno rok od deset godina , jer se ta odredba odnosi na prinudno izvršenje potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom, a u konkretnom slučaju predmet ove parnice je bila naknada štete tužiocu , prema odredbi čl ana 106. Zakona o osiguranju imovine i lica, koju za štete osiguravajućih društava nad kojima je otvoren postupak stečaja nadoknađuje Garantni fond . Osnovana je žalba tužioca u delu troškova postupka, pa je Viši sud i odlučio stavom drugim izreke presude i preinačio ožalbenu presudu u delu odluke o troškovima postupka, jer iz sp isa predmeta proizlazi da je tuženog zastupao adv okat na pet održanih ročišta za glavnu raspravu i pet odloženih, da je u toku parničnog postupka izveden dokaz veštačenj em, i da je tuženi sudu dostavio tri obrazložena podne ska. Kako je tužilac delimično uspeo sa svojom žalbom, to je drugostepeni sud troškove pisanja žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara u cel ini priznao, jer su to bili nužni i stvarni troškovi. Troškove na ime takse za žalbu tužiocu sud nije priznao, s obzirom na to da u spisima predmeta tužilac nije dostavio dokaz da je taksu platio, te po nalaženju drugostepenog suda u momentu odlučivanja po žalbi nema dokaza da je to stvaran trošak.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano: da zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze, da zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (član 360. st. 1. i 2.); da zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano (član 361. stav 1.); da zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (član 362.); da potraživanja ugovarača osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, računajući od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo (član 380. stav 1.).

Odredbama člana 99. Zakona o osiguranju imovine i lica ("Službeni list SRJ", br. 30/96, 57/98, 21/99, 44/99, 53/99 i 55/99) koji se, saglasno odredbi člana 245. stav 1. Zakona o osiguranju („Službeni glasnik RS“, broj 55/04), primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano da garantni fond čine sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za osiguranje radi ekonomske zaštite putnika i trećih oštećenih lica (stav 1.) i da se sredstva garantnog fonda koriste za naknadu štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva za koji je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečajni postupak (stav 2. tačka 3)). Odredbom člana 106. istog zakona bilo je propisano da se šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva, a ugovor o obaveznom osiguranju je bio zaključen s organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren postupak stečaja, koja nije naknađena iz stečajne mase, odnosno deo štete koji nije naknađen iz stečajne mase, naknađuje iz sredstava garantnog fonda.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o visini troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti, a ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 150.).

Zakonom o sudskim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09, 101/11 i 93/12) je propisano: da obaveza plaćanja takse nastaje za podneske (tužbe, odgovore na tužbe, žalbe i druga pravna sredstva) - kada se predaju sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse, ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik - kada je zapisnik sastavljen.....(član 3. stav 1. tač. 1) i 3)); da se taksa plaća najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka taksene obaveze, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 4.); da ako stranka prisustvuje sudskoj radnji za koju je dužna da plati taksu, a ne plati je odmah, sud će je upozoriti da je dužna da taksu plati u roku od osam dana i upozoriće je na posledice neplaćanja takse (član 40.), a na sudskom spisu će se naznačiti da je izvršeno ovo upozorenje, da će se na način iz stava 1. ovog člana postupiti i kada stranka predaje neposredno sudu podnesak koji nije taksiran ili je nedovoljno taksiran, a na podnesku i na sudskom spisu će se naznačiti da je stranka upozorena na posledice neplaćanja takse, da će za podnesak primljen preko pošte, a za koji taksa nije plaćena ili je plaćena nedovoljno, sud podnosiocu poslati opomenu da plati taksu u roku od osam dana od dana dostave opomene i upozoriće je na posledice neplaćanja takse u roku, da će se ukoliko stranka u postupku ima punomoćnika, nalog, odnosno opomena za plaćanje takse iz st. 2, 3. i 4. ovog člana dostaviti njenom punomoćniku (član 37.); da će ako takseni obveznik ne plati taksu u roku određenom u članu 37. ovog zakona, sud u daljem roku od 15 dana o neplaćenoj taksi obavestiti organ nadležan za poslove javnih prihoda na području na kome se nalazi prebivalište, odnosno sedište taksenog obveznika, radi naplate takse prinudnim putem, a na spisu će zabeležiti da je navedeni organ obavešten o neplaćenoj taksi, uz obaveštenje sud je dužan da priloži dokaz o tome da je obvezniku dostavljen nalog, odnosno opomena o plaćanju takse, po prijemu obaveštenja u smislu st. 1. ili 2. ovog člana nadležni organ će doneti rešenje kojim će taksenom obvezniku naložiti da u roku od osam dana od dana prijema rešenja plati dugovanu taksu kao i iznos od 50% visine te takse na ime kaznene takse, a ako takseni obveznik u datom roku ne plati dugovanu i kaznenu taksu, pristupiće se prinudnoj naplati (član 40. st. 1. i 3.).

5. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da je podnosilac, pored ostalog, nezadovoljan odlukom drugostepenog suda u delu koji se odnosi na troškove drugostepenog postupka, te da smatra da mu je tim delom odluke povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Iz Zakona o sudskim taksama proizlazi da takse plaća lice po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koji je ovim zakonom utvrđeno plaćanje takse, a da obaveza plaćanja takse za žalbu nastaje kada se preda sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse. Ukoliko takseni obveznik ne plati taksu u trenutku nastanka obaveze, sud će mu naložiti da to uradi u roku od osam dana i upozoriće ga na posledice neplaćanja takse. Pored toga sud će, ako takseni obveznik ne plati taksu ni u navedenom roku od osam dana, u daljem roku od 15 dana o neplaćenoj taksi obavestiti organ nadležan za poslove javnih prihoda na području na kome se nalazi prebivalište, odnosno sedište taksenog obveznika, radi naplate takse prinudnim putem, a na spisu će zabeležiti da je navedeni organ obavešten o neplaćenoj taksi.

Polazeći od citiranih zakonskih odredaba u ovom konkretnom slučaju , obveznik plaćanja taks e za žalbu je podnosilac ustavne žalbe, i on je bio u obavezi da sudu plati troškove na ime te takse . Pri tome, drugostepeni sud je ceneći uspeh stranaka u postupku , obavezao tuženog da podnosiocu u celini naknadi troškove drugostepenog parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da nije prihvatljivo obrazloženje dela osporene drugostepene presude, kojim je kao razlog zbog kojeg podnosiocu ustavne žalbe nisu priznati troškovi na ime sudske takse za žalbu , navedeno da u spisu predmeta nema dokaza da je podnosilac tu taksu platio. Ovo stoga što je sudska taksa zakonska obaveza koja mora da se plati, i sud je dužan da nakon dostave podneska - žalbe traži uplatu te takse, čak i one sudske takse za koju do tog momenta nije ni nastala obaveza plaćanja (npr. za drugostepenu sudsku odluku koja nije doneta ni objavljena), jer se zna da će postojati i da se zbog toga radi o nužnim troškovima. Međutim, Ustavni sud je ocenio da navedeni pravni zaključak drugostepenog suda nije utica o na to da podnosi ocu ustavne žalbe bude suštinski povređeno pravo na pravično suđenje, budući da je u drugostepenom postupku samo delimično usvojena njegova žalba, i to u neznatnom delu koji se odnosio jedino na troškove prvostepenog postupka, ali ne i na glavnu stvar - predmet spora, a da su mu u celini dosuđeni troškovi pisanja žalbe. Zbog navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u odnosu na stav treći izreke osporene drugostepene presude odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe utvrdio da je podnosi lac nezadovolj an i stavom drugim izreke odluk e drugostepenog suda koj i se odnosi na troškove prvostepenog postupka, te da smatra da mu je i tim delom drugostepene presude povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra da je Viši sud u Nišu za osporen i stav drugi izreke drugostepene presude, kojim je preinači o odluku o troškovima prvostepenog postupka tako što je smanjio iznos koji na ime parničnih troškova podnosilac treba da isplati tuženom , dao jasno i dovoljno obrazloženje, koje se sa ustavnopravnog stanovišta ne smatra arbitrernim.

Odluka o troškovima postupka zasnovana je, u konkretnom slučaju, na odredbi čl ana 150. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS', br. 125/04 i 111/09), te se drugostepeni sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi tuž enom, kretao u okvirima onih troškova koji su bili potrebni, odnosno nužni za vođenje postupka, ceneći uspeh stranaka u prvostepenom postupku, o čemu se izjasnio u obrazloženju osporene presude.

Sud na osnovu slobodnog sudijskog uverenja ceni sve okolnosti o tome koji su troškovi bili potrebni, visinu troškova, kao i to da li će svaka stranka u sporu snositi svoje troškove ili će parnične troškove u celini ili delimično snositi stranka koja je izgubila spor. U odsustvu očigledne proizvoljnosti ne može se dovesti u pitanje odluka drugostepenog suda o tome koji će se troškovi smatrati nužnim.

Ustavni sud je, nadalje, konstatovao da navodi i razlozi ustavne žalbe ne pokreću, niti postavljaju neko opšte pitanje o eventualnoj povredi označenog prava, a koje je od ustavnopravnog značaja.

Kako navodi i razlozi ustavne žalbe nisu takve prirode da ukazuju na mogućnost povrede ili uskraćivanja označen og ustavn og prava podnosi oca, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, kao u drugom delu izreke.

7. Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno i time što je Viši sud u Nišu arbitrerno primenio materijalno pravo zaključujući da je njegovo potraživanje naknade štete prema tuženo m zastarelo .

Imajući u vidu činjenični osnov utvrđen u osporenom postupku, kao i relevantne propise za rešenje spornog odnosa, po oceni Ustavnog suda, ovi navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu se prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje. Naime, u situaciji kada je nad osiguravačem otvoren stečajni postupak, oštećeni je poverilac osiguravača kao stečajnog dužnika i njegovo je pravo da svoje potraživanje prijavi i pokuša da naplati iz stečajne mase. Nakon što stečajni postupak nad osiguravačem bude zaključen , dospeva i potraživanje oštećenog prema sredst vima Garantnog fonda. Zahtev za naknadu štete dospeva prema Garantnom fondu danom zaključenja stečajnog postupka , jer će se tada znati koji iznos će jedno lice ostvariti od samog stečajnog dužnika po osnovu prijave. S obzirom na to da je stečajni postupak nad štetnikovim osiguravačem zaključen r ešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu od 29. decembra 2003. godine, a da je tužba u ovom sporu podneta 9. marta 20 11. godine, dakle po proteku roka zastarevanja potraživanja ugovarača osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju, od tri godine, u smislu člana 380. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, Ustavni sud nalazi da je drugostepeni sud u osporenoj presudi dao jasno, logično i uverljivo obrazloženje, koje ni u jednom delu ne izgleda proizvoljno ili neprihvatljivo, niti ima elemenata koji ukazuju na procesnu nepravičnost u smislu garancija u okviru prava na pravično suđenje.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da, u konkretnom slučaju, nije od značaja pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Svrljigu P. 146/2000 od 29. decembra 2000. godine, budući da postojanje pravnosnažne presude protiv osiguravajuće organizacije nije preduslov za ostvarivanje prava na potraživanje iz sredstava Garantnog fonda, već postojanje neizmirenog dela štete i zaključenog postupka stečaja nad organizacijom za osiguranje sa kojom je štetnik imao zaključen ugovor o obaveznom osiguranju. Stoga se na potraživanja trećeg lica iz ugovora o osiguranju primenjuju odredbe člana 380. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno rok zastarevanja od tri godine, a ne opšti rok od deset godina.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Višeg suda u sporu o naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti