Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbe šest podnosilaca i utvrdio povrede prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju H.J. AD Beograd. Država je obavezana na naknadu materijalne štete u visini njihovih nenaplaćenih potraživanja iz radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7180/2020
26.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Z. R. iz Obrenovca kod Beograda, M. M, V. S. i V. J, svih iz Kraljeva, i R. B. i M. Đ, obe iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvajaju se ustavne žalbe Z. R, M. M, V. S, V. J, R. B. i M. Đ. i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 159/15 povređena prava podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Z. R, M. M, V. S, V. J, R. B. i M. Đ. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 159/15, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Z. R. iz Obrenovca kod Beograda, M. M, V. S. i V. J, svi iz Kraljeva, i R. B. i M. Đ, obe iz Beograda, podneli su 21. jula 2020. godine, preko punomoćnika M. S, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavne žalbe, dopunjene podnescima od 8. avgusta 2022, 24. februara i 7. marta 2023. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz čl. 32. st. 1. i čl. 58. st. 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 159/15.

Podnosioci ustavnih žalbi navode da u osporenom stečajnom postupku nisu uspeli da naplate potraživanja iz radnog odnosa. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i utvrdi podnosiocima pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja koja su im utvrđena u stečajnom postupku.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 159/15 od 25. maja 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom H. J. AD P. G. DOO. BEOGRAD, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im utvrđena (podnositeljke Ružica Biočanin i Marica Đorđević su stupile na mesto stečajnog poverioca kao pravne sledbenice sada pok. Bratimira Biočanina).

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 159/15 od 29. juna 2020. godine je zaključen stečajni postupak prema stečajnom dužniku.

4. Ispitujući navode podnosilaca ustavnih žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci prijavili potraživanja iz radnog odnosa u ovom predmetu koja su im utvrđena, te da je stečajni postupak pokrenut donošenjem rešenja Privrednog suda u Beogradu St. 159/15 od 25. maja 2015. godine, kojim je otvoren postupak nad stečajnim dužnikom H. J. AD P. G. DOO. BEOGRAD, a postupak okončan nakon što je postalo pravnosnažno rešenje istog suda St. 159/15 od 29. juna 2020. godine, kojim je zaključen postupak nad stečajnim dužnikom. Iz navedenog proizlazi da je ovaj postupak kolektivnog namirenja stečajnih poverilaca trajao više od pet godina, što bi moglo da ukaže na činjenicu da postupak nije okončan u razumnom roku.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je prilikom odlučivanja u ovoj ustavnopravnoj stvari pre svega imao u vidu merodavnu praksu Evropskog suda za ljudska prava koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom. U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da je predmetni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom trajao duže od pet godina, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku, pa je ustavne žalbe u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca ustavnih žalbi da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku sa državnim, odnosno društvenim kapitalom predstavlja istovremeno i povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovom delu i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 159/15 povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 159/15, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2147/2023: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3302/2022: Sistemska povreda prava u stečajnom postupku nad H. „P.“ Barič
• Už 13598/2022: Usvajanje žalbe G. L. zbog povrede prava u stečaju
• Už 4761/2022: Povreda prava poverilaca u stečajnom postupku „B.“ ad
• Už 4664/2023: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u slučaju J. P
• Už 15382/2023: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku
• Už 10916/2023: Ustavna zaštita i materijalna šteta u stečaju „I.“ AD