Odluka Ustavnog suda o ustavnosti rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da postupanje nije bilo proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. K . iz Zrenjanina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. K . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/12 od 9. jula 201 2. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1678/12 od 19. jula 201 2. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. K . iz Zrenjanina je, 7. septembra 2012. godine , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/12 od 9. jula 2012. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1678/12 od 19. jula 2012. godine, kao i protiv „ pojedinih radnji Višeg suda u Zrenjaninu“, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje iz člana 27. stav 1, člana 31. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su mu označena prava povređena time što postupajući sudovi nisu osporene odluke, kao ni prethodne, obrazlagali na način kako bi nesumnjivo objasnili zbog kojih razloga je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru neophodno i jer nisu dali nova opravdanja zbog čega se pritvor produžava, već sve vreme daju ista, stereotipna obrazloženja. Takođe, podnosilac ističe da je „optužnica stupila na pravnu snagu tek 17. januara 2012. godine, četiri meseca nakon podizanja“ i da je glavni pretres „započet 4. jula 2012. godine i nije dovršen“ . Takođe, podnosilac navodi i da je „nejasno na koji način prvostepeni i drugostepeni sud zaključuju da bi mogao ponoviti delo“, te da nisu „odluke o produženju pritvora obrazlagali na način kako bi nesumnjivo objasnili valjane razloge za takvo postupanje“ i da „ni u jednom trenutku nisu razmatrali da li je trajanje pritvora prekoračeno“ Istovremeno, podnosilac ističe da se „ne može prihvatiti zaključak da je osuđivano lice“, jer je nastupila zakonska rehabilitacija, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na pravično suđenje.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja, naloži ukidanje pritvora i naloži „istražnim organima tužilaštva za organizovani kriminal da usmenim saslušanjem Nedeljka Kukića sprovedu postupak protiv zaštićenih ljudi izvan zakona i Ustava“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K. 93/11, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vodio se krivični postupak protiv podnosioca i još 11 optuženih lica, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu Kt. 166/10 od 20. septembra 2011. godine.

Optužnica je podignuta nakon što je sprovedena istraga protiv podnosioca ustavne žalbe i ostalih lica, po zahtevu za sprovođenje i proširenje istrage Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, zbog više krivičnih dela.

Podnosilac ustavne žalbe i druga optužena lica su sukcesivno izjavljivala prigovore protiv navedene optužnice, o kojima je odlučivalo nadležno veće.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, glavni pretres je zakazan šest puta tokom 2012. godine, prvi put za 1. mart 2012. godine.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), pred Višim sudom u Zrenjaninu je prvostepeni krivični postupak još uvek u toku.

Podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret 17 krivičnih dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, jedno krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika i jedno krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu iz člana 238. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (7. septembar 2012. godine) nalazio u pritvoru jednu godinu, pet meseci i petnaest dana, računajući od 23. marta 2011. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu Ki. 110/10 od 6. avgusta 2010. godine.

Pritvor je podnosiocu ustavne žalbe produžavan tokom istražnog postupka na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Nakon podizanja optužnice, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok, po nalaženju suda, više nije bilo osnova za dalje zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru iz razloga propisanog odredbom člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP.

Pritvor je podnosiocu poslednji put pre izjavljivanja ustavne žalbe produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/12 od 9. jula 201 2. godine. Viši sud u Zrenjaninu je, obrazlažući razloge za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, pored ostalog, naveo: da „postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio ukupno 14 krivičnih dela , i to 13 istih krivičn ih del a u periodu od 8. oktobra 2007. do 12. juna 2009. godine, a osnovano je sumnjiv da je tokom marta meseca 2011. godine , nalazeći se u pritvoru , pokušao da izvrši krivično delo druge vrste“, kao i da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe ranije dva puta osuđivan, od čega jedanput zbog krivičnog dela „vezanog za privredno poslovanje, kao i krivična dela u ovom postupku“, te da bi okrivljeni, „imajući u vidu navedene činjenice o ranijoj osuđivanosti okrivljenog, te činjenice o broju i težini krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da ih je okrivljeni izvršio i to u relativno kratkom vremenskom periodu, posebno istih krivičnih dela “, mogao ponoviti krivično delo ukoliko bi se našao na slobodi.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, odlučujući o žalb ama branioca podnosioca ustavne žalbe i podnosioca lično na rešenje Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/12 od 9. jula 201 2. godine, osporenim rešenjem Kž2. 1678/12 od 19. jula 201 2. godine iste odbio kao neosnovan e, navodeći da je pravilno prvostepeni sud okrivljenom, ovde podnosiocu, produžio pritvor u skladu sa odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), podnosiocu ustavne žalbe je pritvor ukinut 28. novembra 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, kai i da posle podizanja optužnice sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme (član 16. stav 2.); da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 146. ZKP koje su, takođe, od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP bilo je propisano: da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno i da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opavdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Pritvor je osporenim rešenjima prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno produžen tokom trajanja prvostepenog krivičnog postupka, koji je bio u fazi glavnog pretresa, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo. Kao što je rečeno, odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti (i produžiti) licu za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, što znači da sudovi, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, cene kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja ili produženja mere pritvora zbog njihovog postojanja.

U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kv. 185/12 od 9. jula 2012. godine je navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio ukupno 14 krivičnih dela i to 13 istih krivičnih dela u periodu od 8. oktobra 2007. do 12. juna 2009. godine, kao i da je osnovano sumnjiv da je tokom marta meseca 2011. godine nalazeći se u pritvoru pokušao da izvrši krivično delo druge vrste, da je ranije dva puta osuđivan, od čega jedanput zbog krivičnog dela vezanog za privredno poslovanje , te da ove okolnosti i činjenice o broju i težini krivičnih dela za koja postoji osnovana sumnja da ih je izvršio u relativno kratkom vremenskom periodu predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi podnosilac, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti izvršenje krivičnog dela. Apelacioni sud u Novom Sadu je u osporenom rešenju Kž2. 1672/12 od 19. jula 2012. godine ove razloge za produženje pritvora ocenio kao pravilne.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi osporen a rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su postupali u skladu sa odredbama ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Viši sud u Zrenjaninu i Apelacioni sud u Novom Sadu su svoj e odluk e argumentovano obrazloži li, navodeći, pored osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivična dela koja su mu optužnicom stavljena na teret, sve okolnosti koje, u konkretnom slučaju, opravdavaju dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrarnog i proizvoljnog postupanja. Imajući u vidu izneto, a posebno zakonski osnov za produženje pritvora, Ustavni sud je nalazi da su u konkretnom slučaju bez značaja navodi podnosioca da nadležni sudovi nisu „dali nova opravdanja zbog čega se pritvor produžava “, već „sve vreme daju ista, stereotipna obrazloženja“.

U pogledu navoda iz ustavne žalbe o tome da je „optužnica stupila na pravnu snagu tek 17. januara 2012. godine, četiri meseca nakon podizanja“ i da je glavni pretres „započet 4. jula 2012. godine i nije dovršen“, kao i da nadležni sudovi „ni u jednom trenutku nisu razmatrali da li je trajanje pritvora prekoračeno“, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti ovog navoda od prvenstvenog značaja to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.

Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Zrenjaninu veoma složen, kako zbog brojnosti optuženih (12 lica) i brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja nadležni prvostepeni sud treba da raspravi i oceni, te na osnovu kojih potom treba da donese meritornu odluku. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe trajao jednu godinu i nešto više od pet meseci, za koje vreme je sprovedena istraga po zahtevu nadležnog tužioca za sprovođenje i proširenje istrage, tokom koje su saslušavani okrivljeni (osim trojice okrivljenih koji su se nalazili u bekstvu i u odnosu na koje je tužilac u optužnici predložio da im se sudi u odsustvu), ispitivani brojni svedoci i obavljeno ekonomsko-finansijsko veštačenje, odlučivano je o brojnim prigovorima protiv optužnice, nakon čega je optužnica stupila na pravnu snagu i postupak je u fazi glavnog pretresa. U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Ustavnu sud nalazi da je krivični postupak vođen sa primerenom hitnošću. Istovremeno, Ustavni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i da je nadležni sud prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor ukinuo 28. novembra 2012. godine, iako je prvostepeni krivični postupak u tom trenutku, a i još uvek, bio u toku, upravo ukazuje da su nadležni sudovi sa posebnom pažnjom pristupali odlučivanju o pritvoru prema podnosiocu ustavne žalbe, odnosno da je osnovanost njegovog daljeg zadržavanja u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana. Stoga se ni navod podnosioca ustavne žalbe da sudovi „ni u jednom trenutku nisu razmatrali da li je trajanje pritvora prekoračeno“ ne može prihvatiti kao osnovan.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli odgovarajuće i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka .

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nije povređen o Ustavom zajemčen o prav o podnosioca na ograničeno trajanje pritvora, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.