Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništivši rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Sud je zaključio da je odbacivanje revizije u radnom sporu, nakon preinačenja prvostepene presude, bilo zasnovano na proizvoljnom tumačenju procesnog zakona.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. N . iz Topole , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. N . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2817/16 od 1. marta 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2817/16 od 1. marta 2017. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 4067/15 od 11. avgusta 2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1. 4067/15 od 30. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. N . iz Topole izjavila je Ustavnom sudu, 18. avgusta 2017. godine, preko punomoćnika V . I, advokata iz Topole, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2817/16 od 1. marta 2017. godine i protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 4067/15 od 11. avgusta 2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1. 4067/15 od 30. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na obaveštenost , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 51. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka je istakla i povredu prava na pravično suđenje i slobode izražavanja, iz člana 6. i člana 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka ustavne žalbe je osporila pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije, pozivajući se na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da je revizija dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevu stranaka. Ukazujući na različito postupanje drugostepenog suda u drugom istovrsnom predmetu, podnositeljka je istakla i da je revizijski sud, saglasno odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku, trebalo da dozvoli reviziju da bi razmotrio pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pored toga, podnositeljka je osporila i predmetnu drugostepenu presudu zbog nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne ocene dokaza i pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu – Sudska jedinica u Topoli P1. 352/14 od 17. septembra 201 5. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv tuženog poslodavca – P . „ S. Ristić “ iz Topole, pa su poništen i kao nezakoniti akti tuženog, i to: ponuda za zaključenje aneks a ugovora o radu broj 209/19 od 20. maja 2014. godine i aneks ugovora o radu broj 223/ 2 od 27. maja 2014. godine , donet od strane direktora tuženog, što je tuženi dužan priznati i trpeti. U stavu drugom izreke presude obavezan je tuženi da tužilji plati troškove postupka u određenom novčanom iznosu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 . 4067/15 od 11. avgusta 2016. godine , koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1. 4067/15 od 30. septembra 2016. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonita ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu broj 209/19 od 20. maja 2014. godine i aneks ugovora o radu broj 223/2 od 27. maja 2014. godine, donet od strane direktora tuženog , dok je stavom drugim izreke preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke iste presude, tako što je obavezana tužilja da tuženom plati na ime troškove postupka određeni novčani iznos.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2817/16 od 1. marta 2017. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 4067/15 od 11. avgusta 2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1. 4067/15 od 30. septembra 2016. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena; da je tužba u ovoj parnici podneta 14. jula 2014. godine, sa zahtevom za poništaj ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu i ugovora o radu, koji su doneti od strane direktora tužene; da je članom 441. Zakona o parničnom postupku propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da je predmet spora u ovoj parnici ocena zakonitosti ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu i zaključenog aneksa ugovora o radu, tako da nije reč o radnom sporu koji se odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kojem je revizija dozvoljena u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku; da pravno dejstvo ove posebne norme isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude u smislu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku; da se, imajući u vidu predmet spora, u ovoj parnici iz radnih odnosa ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, tako da je revizija tužilje odbačena.

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede poziva podnositeljka ustavne žalbe, zajemčena su sledeća ljudska prava, i to: pravo na pravično suđenje (član 32.), pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo (član 36.) i pravo na obaveštenost (član 51.). Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U vezi sa istaknutim povredama prava na pravično suđenje i slobode izražavanja iz člana 6. i člana 10. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud konstatuje da je sadržina prava i slobode garantovana navedenim odredbama Konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, i to odredbama člana 32. stav 1. i člana 46. Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje povrede ovog prava i slobode ceni u odnosu na odredbe Ustava.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - Odluka US i 74/13 - Odluka US i 55/14) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano: da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.); da je revizija uvek dozvoljena ako je - 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2.), da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (stav 3.).

ZPP u Glavi XXIX uređuje postupak u parnicama iz radnih odnosa, pa je tako odredbom člana 436. propisano da a ko u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog zakona, dok je poslednjom odredbom člana 441. propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i druge relevantne odredbe ZPP, a koje su sve naveden e u odlukama Ustavnog suda Už-5083/16 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da ona svoje navode o povredi prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud pogrešno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u predmetnoj parnici iz radnih odnosa.

S tim u vezi, Ustavni sud, najpre, konstatuje da se pravom na pravično suđenje jemči, između ostalog, da će postupak odlučivanja o nečijim pravima i obavezama biti sproveden uz primenu i poštovanje propisanih pravila postupka. Nadalje, Ustavni sud ukazuje da je i Evropski sud za ljudska prava istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti presudu u predmetu Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine). Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primeniti.

Ispitujući da li je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnositeljke, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem odbačena njena revizija u parnici iz radnih odnosa, jer je revizijski sud, pozivajući se na odredbu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, ocenio da je nedozvoljena. Obrazlažući takvu svoju ocenu, revizijski sud je naveo da je, saglasno odredbi člana 441. ZPP, revizija dozvoljena samo u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, što nije predmet spora u ovoj parnici, ističući da pravno dejstvo ove posebne norme isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije zbog preinačenja prvostepene presude u smislu člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP.

Što se tiče postupka u parnicama iz radn ih odnosa , kao posebnog parničnog postupka , koji je kao takav regulisan odredbama ZPP , Ustavni sud konstatuje da se u tim parnicama odlučuje o pravu, obavezi ili odgovornosti koja za zaposlenog nastaje u tom odnosu.

Ustavni sud dalje ukazuje da je dozvoljenost revizije regulisana odredbama ZPP, odnosno zakona kojim su uređena pravila postupka za pružanje sudske zaštite, po kojima se postupa i odlučuje. Dakle, revizija je ograničen pravni lek, budući da može da se izjavi samo protiv zakonom propisanih odluka i samo iz smanjenog broja razloga u odnosu na one koji su predviđeni za redovni pravni lek. Opšte je pravilo da revizija može da se izjavi ako vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi propisani revizijski cenzus. Ostali slučajevi dozvoljenosti revizije menjali su se promenama zakona koji su regulisali pravila parničnog postupka. Izmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je uvedena mogućnost izjavljivanja revizije i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Od ovog pravila postoji izuzetak. Naime, odredba člana 479. stav 6. ZPP ne dozvoljava reviziju u postupku u sporovima male vrednosti, te isključuje primenu opšte odredbe iz noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP o pravu na reviziju, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ustavni sud je takvo stanovište izrazio u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, kao i to da nijednom odredbom zakona mogućnost izjavljivanja revizije u ovoj vrsti sporova (osim opšte suspenzije u pogledu revizijskog cenzusa) nije izričito isključena, Ustavni sud smatra da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv drugostepene presude kojom je preinačena nižestepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev podnositeljke u parnici iz radnog odnosa, nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 2817/16 od 1. marta 2017. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 4067/15 od 11. avgusta 2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1. 4067/15 od 30. septembra 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao druge istaknute povrede prava i sloboda , iz čl. 36, 46. i 51. Ustava .

6. U odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 4067/15 od 11. avgusta 2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž1. 4067/15 od 30. septembra 2016. godine , Ustavni sud je, imajući u vidu da će o reviziji tužene biti ponovo odlučivano, ocenio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13),Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nedozvoljenosti revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti