Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog odbijanja sprovođenja istrage
Kratak pregled
Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu Roberta Rašovića protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Sud je zaključio da nesprovođenje krivičnog postupka, kada nadležni sudovi ocene da ne postoji osnovana sumnja, ne predstavlja povredu prava oštećenog kao tužioca na pravično suđenje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Roberta Rašovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Roberta Rašovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 619/08 od 18. marta 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Robert Rašović iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 24. juna 2008. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. II 619/08 od 18. marta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, i povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. Ustava.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Pred Opštinskim sudom u Čajetini u predmetu K. 60/07 vođen je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, po optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Čajetini Kt. 80/06 od 10. maja 2007. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Na glavnom pretresu održanom 14. juna 2007. godine, pored ostalih izvedenih dokaza, izveden je i dokaz saslušanjem oštećenog M.M. koji je u svemu ostao pri iskazu datom pred Opštinskim sudom u Požegi na zapisniku Kri. 200/06 od 28. septembra 2006. godine, po zamolnici Opštinskog suda u Čajetini. Navedeni zapisnik o saslušanju svedoka M.M. pred Opštinskim sudom u Požegi overili su svojim potpisima istražni sudija, mlađi savetnik i zapisničar. Protiv sudije Lj.Đ. koji je postupao u predmetu Opštinskog suda u Požegi po zamolnici Opštinskog suda u Čajetini, podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu oštećenog kao tužioca, podneo zahtev za sprovođenje istrage Okružnom sudu u Užicu zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog zakonika. Okružni sud u Užicu je 29. novembra 2007. godine doneo rešenje Kv. 448/07 kojim je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage protiv sudije Lj.Đ. zbog navedenih krivičnih dela. Vrhovni sud Srbije je odlučujući o žalbi punomoćnika oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, osporenim rešenjem Kž. II 619/08 od 18. marta 2008. godine žalbu odbio kao neosnovanu. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi da „je pravilan zaključak prvostepenog suda iznet u pobijanom rešenju da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, te da je prvostepeni sud raspoložive podatke analizirao u vezi sa zakonskim bitnim obeležjima krivičnih dela o kojima je reč i dao dovoljne i potpuno prihvatljive razloge za Vrhovni sud, zbog čega nalazi da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni Lj.Đ. počinio krivična dela za koja se predmetnim zahtevom za sprovođenje istrage tereti kao osnovano sumnjiv da je počinio“.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Odredbom člana 241. stav 1. Zakonika bilo je propisano da se istraga pokreće protiv određenog lica kad postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.
Odredbama člana 243. Zakonika bilo je propisano, pored ostalog: da istražni sudija može, pre nego što odluči o zahtevu javnog tužioca, pozvati javnog tužioca i osumnjičenog da određenog dana dođu u sud ako je potrebno da se izjasne o okolnostima koje mogu biti od važnosti za odlučivanje o zahtevu ili ako istražni sudija smatra da bi iz drugih razloga bilo celishodno njihovo usmeno izjašnjenje, da ovom prilikom stranke mogu stavljati usmeno predloge, a javni tužilac može izmeniti ili dopuniti zahtev za sprovođenje istrage, a može i predložiti da se postupak sprovede neposredno na osnovu optužnice (stav 3.) i da ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6), kao i da protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 7.).
Članom 64. stav 1. Zakonika propisano je da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu.
Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a da je krivično veće nadležnog suda ovlašćeno da odlučuje o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za spovođenje istrage i procenjuje da li na osnovu predočenih podataka i dokaza postoji osnovana sumnja, odnosno sumnja određenog kvaliteta, koja opravdava pokretanje postupka prema osumnjičenom licu.
5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku pre svega garantuje okrivljenom, ali da se u određenim slučajevima i oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu pozivati na povredu ovog prava. Međutim, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokumenata nesumnjivo utvrdio da je krivično vanpretresno veće Okružnog suda u Užicu, odlučujući o neslaganju istražnog sudije sa zahtevom za sprovođenje istrage, donelo odluku da nema mesta sprovođenju istrage, jer ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivična dela koja su mu zahtevom podnosioca stavljena na teret, što je osporenim rešenjem Vrhovni sud Srbije kao drugostepeni sud potvrdio. Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje „jer je stanovište veća Okružnog suda u Užicu i veća Vrhovnog suda Srbije u Beogradu pogrešno“, po mišljenju Ustavnog suda, ne mogu se smatrati ustavnopravnim razlozima i predstavljaju subjektivno viđenje podnosioca. Stoga je Ustavni sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, jer nesprovođenjem krivičnog postupka po podnetom zahtevu za sprovođenje istrage, kada nadležni redovni sudovi nađu da nisu ispunjeni Zakonikom propisani uslovi, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje.
U odnosu na istaknutu povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe zapravo povredu ovog načela, odnosno prava, zasniva na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Osim toga, samo nasumično nabrajanje da je podnosilac diskriminisan „po osnovu nacionalne pripadnosti, jer je Srbin iz Crne Gore; po rođenju, jer je iz Nikšića; po kulturi, jer je drugačijih shvatanja i mentaliteta i patrijahalnog porekla; te po osnovu jezika, jer koristi jekavsku varijantu srpskog jezika“, ne može se samo po sebi, bez obrazloženja, smatrati ustavnopravnim razlogom. Iz same činjenice da podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje koje je doneto po njegovoj žalbi, nesporno proizlazi da je imao i iskoristio pravo na pravno sredstvo, zbog čega se ni ovi razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim, pa se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ove istaknute povrede Ustavom zajemčenih prava i načela.
Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić